Александра Добрић

СРПСКО-ЕНГЛЕСКИ И ЕНГЛЕСКО-СРПСКИ ТЕОЛОШКИ РЕЧНИК

SERBIAN-ENGLISH AND ENGLISH-SERBIAN DICTIONARY OF THEOLOGY


Београд 2008.

 

ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

© Svetosavlje.org 2010.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka

ПРЕДГОВОР

Сврха састављања српско-енглеског и енглеско-српског теолошког речника јесте да се на једном месту сакупе религијски и богословски појмови који се често преводе са енглеског или на енглески језик. Приликом састављања речника коришћени су преводи теолошких текстова чији аутори долазе из свих крајева света, а матерњи језик им није нужно енглески. То значи да преводи неких речи можда нису најбољи могући, али да су постали већ устаљени еквиваленти у овој терминологији.

Речник је заправо стручни језички приручник едукативне намене, за богословске ученике и студенте, односно за преводиоце и научне раднике који се баве овом тематиком. Надамо се да ће се на овај начин уштедети вишечасовни труд проналажења правог термина. Речник је, наравно, намењен и свима онима који се занимају за хришћанску/православну литературу на енглеском језику, као и странцима који желе да сазнају више о православној хришћанској традицији и култури.

Речник садржи речи и фразе које се користе у текстовима са религиозном тематиком и које се односе на најразличитије аспекте хришћанског живота. Основни корпус речи чине догматски термини, али је и велики број речи из области литургике, хришћанске уметности, етике, канонског права, а има их и из философије и психологије. Постоји и мањи број термина из протестантске, односно римокатоличке хришћанске традиције, и јудаизма, који су пропраћени краћим објашњењем.

Када су посреди православни термини, неке одреднице заправо не постоје у изворном енглеском језику, већ долазе из грчког или словенског језика, те су транскрибоване на енглески (нпр. acathistos = акатист; anamnesis = анамнеза).

Свака лексема праћена је енглеском скраћеницом за врсту речи, тј. дефинисана као именица, заменица, глагол, придев, предлог, прилог или узвик, а у верзији српско-енглески дат је и род именице (мушки, женски или средњи). Списак свих скраћеница посебно је наведен.

Еквиваленти сваке лексеме дати су у наставку и одвојени запетама (ако је реч о синонимима) или тачком и зарезом (ако се ради о различитом значењу). Уз неке еквиваленте дати су примери коришћења речи или фразе у којима се она користи. Понекад се иза еквивалента наводи референца која упућује на другу реч сличног или истог значења (cf. = lat. упореди).

Надамо се да ће овај речник бити од користи свима онима који се њиме буду служили.

Аутор

СКРАЋЕНИЦЕ

abbr. (abbreviation) — скраћеница

adj. (adjective) — придев

adv. (adverb) — прилог

archit. (architecture) — архитектура

bibl. (biblical) — библијски

cath. eccl. (catholic ecclesiastical) — католички црквени термин

cf. (compare) — упореди

esp. (especially) — посебно

fr. (French) — француски

gr. (Greek) — грчки

heb. (Hebrew) — јеврејски

interj. (interjection) — узвик

it. (Italian) — италијански

jur. (jurisprudence) — право

lat. (Latin) — латински

mus. (music) — музика

n. (noun) — именица

n. coll. (noun collective) — збирна именица

n. f. (noun feminine) — именица женског рода

n. m. (noun masculine) — именица мушког рода

n. n. (noun neuter) — именица средњег рода

n. pl. (noun plural) — именица у множини

n. pr. (noun proper) — властита именица

ontol. (ontological) — онтолошки

phil. (philosophy) — философија

poet. (poetry) — поезија

pl. (plural) — множина

prep. (preposition) — предлог

psych. (psychology) — психологија

russ. (Russian) — руски

sb. (somebody) — неко

slav. (Slavonic) — словенски

sth. (something) — нешто

theol. (theology) — теологија

v. (verb) — глагол

usu. (usually) — обично

СРПСКО-ЕНГЛЕСКИ ТЕОЛОШКИ РЕЧНИК

А

абортирати v. — abort

абортус n. m. — abortion cf. чедоморство

агапа (трпеза љубави) n. (gr.) — agape meal

агиограф n. m. — hagiographer; агиографи n. pl. — hagiographa

агиографија n. f. — hagiography

Агнец Божији n. m. — Agnus Dei (Lamb of God)

адвентисти n. pl. — Seventh Day Adventists

Акатист n. m. — Akathistos, acathistus, acathist, akathist

аколут (прислужитељ) n. m. — acolyte

акциденција (термин који се користи у средњовековном римокатоличком учењу о транссупстанцијацији) n. f. — accident, accidents

Алах (мусл. Бог Заштитник) n. m. — Allah

алегорија n. f. — allegory

алилуја interj. — alleluia

алтруизам n. m. — altruism, unselfishness

алтруиста n. m. — altruist, unselfish person

амвон n. m. (archit.) — Ambo, tribune

амвросијански adj. (према Амвросију Миланском) — Ambrosian; амвросијанско певање (западни начин певања) n. n. — Ambrosian chant, Ambrosian office

амин interj. — amen

аморалан adj. — amoral, non-moral

амфора n. f. — amphora

анамнеза n. f. — anamnesis

анамнетички adj. — anamnetic

анатема n. f. — anathema

анатемисати v. — anathematize

ангел cf. анђео

ангелологија n. f. — angelology

англиканац n. m. — Anglican

англиканизам n. m. — Anglicanism

анђео n. m. — angel; Божији анђео — angel of God; анђео чувар — guardian angel; добри анђео — good angel; пали анђео — fallen angel, Belial

анђеоски adj. — seraphic

антидор n. m. ("уместо дарова") — antidoron

антиминс n. m. ("уместо стола") — antimins (antimension); communion cloth; corporal

антисемитизам n. m. — anti-Semitism

антифон n. m. — antiphon

антихрист n. m. — Antichrist

апокалипса n. f. — Apocalypses, Apocalypse, the Bookof Revelation

апокатастаза n. f. — apocatastasis

апокриф n. m. — apocryphal book

апокрифан adj. — apocryphal; doubtful

апокрифи n. pl. — apocrypha, apocryphal books

апологета n. m. — apologist

апологетика n. f. — apologetics

апологетски adj. — apologetic

апостазија cf. отпадништво

апостол n. m. — apostle (person); Дела апостолска — the Acts (of the apostles) and the Epistles; Апостол (богослужбена књига) — Book of Epistles (lectionary)

апостолски adj. — apostolic; апостолска мисија — apostolate; апостолска правила — apostolic canons; апостолско прејемство — apostolic succession

апостолство n. n. — apostleship

апотеоза n. f. — apotheosis

апофатика n. f. — apophaticism

апофатички adj. — apophatic

апсида n. f. (archit.) — apse

Апсолут n. m. — Absolute

апстиненција n. f. — abstinence

аријанизам (аријанство) n. m. — Aryanism

апстинирати v. — abstain

арханђел n. m. — archangel

архиђакон n. m. — archdeacon, senior deacon-monk; преподобни оче — Very Reverend Father (обраћање)

архиђаконски adj. — archidiaconal

архиђаконство — n. n. archdeaconry, archdeaconship

архиепископ n. m. — archbishop; Високопреосвештенство — the Most Reverend (Eminent) archbishop; Ваше високопреосвештенство — Your Eminence (обраћање)

архиепископија n. f. — archdiocese, archbishopric, archiepiscopate архиепископски adj. — archbishop's, archiepiscopal

архијереј n. m.— High Priest, bishop, prelate

архијерејски adj. — Episcopal, bishop; prelate; архијерејски чин — episcopacy; архијерејско намесништво — deanery

архијерејство n. n. — prelate, prelateship

архимандрит n. m. — archimandrite; високопреподобни оче — Very Reverend Father (обраћање)

архимандритски adj. — archimandrite

аскета n. m. — ascetic

аскетизам n. m. — ascetism

аскетски adj. — ascetic

атеизам n. m. — atheism

атеиста n. m. — atheist

атеистички adj. — atheistic

аутокефални adj. — autocephalous

аутокефалност n. f. — autocephaly

афирмација n. f. — affirmation

афирмисати v. — affirm; make firm, strengthen

Б

бадњи adj. — of the day before Christmas; Бадњи дан — the day before Christmas; Бадње вече — Christmas Eve

базилика n. f. (archit.) — basilica; T-shaped basilica

баптизам n. m. — baptist denomination

баптиста n. m. — Baptist; баптисти седмога дана — Seventh Day Baptists

бденије n. n. — vigil (service); watchfulness; свеноћно бденије — evening service (before a feast)

бдети v. — keep a watchful eye (on), be awake; keep vigil

беатификација n. f. — (cath. eccl.) beatification

безаконик n. m. — sinner, transgressor, trespasser; reprobate

безакоње n. n. — sin, transgression; iniquity, wickedness; injustice; чинити безакоње — do iniquity, be impious, lead a sinful life

безбожан adj. — godless, impious, irreligious, atheist; wicked; blasphemous

безбожник n. m. — atheist, non-believer, unbeliever; ungodly man/woman; the wicked

безбожнички adj. — atheistic, godless, impious

безбожништво n. n. — atheism, impiety, irreligion

безбожност n. — godlessness, impiety, irreligion

безбрачан adj. — unmarried, unwedded, single

безбрачност n. f. — celibacy, single life; завет безбрачности (девствености) — vow of chastity; обавезати се на безбрачност — celibate

безбрижан adj. — careless, care-free, untroubled

безбрижност n. f. — carelessness, unconcern

безброј n. m. — an infinite number, infinity

безбројан adj. — countless, numberless, innumerable, infinite

безверје cf. неверништво

безвољан adj. — weak-willed

безвољност n. f. — weak will

безвремен adj. — timeless, eternal, having neither beginning nor end, outside time

безвременост n. f. — timelessness, eternity

безгласан adj. — inaudible, voiceless, speechless

безгласје n. n. — loss of voice, voicelessness

безграничан adj. — infinite, boundless, endless, limitless, illimitable; cf. бескрајан

безграничност n. f. — infinity, boundlessness

безгрешан adj. — faultless, sinless, impeccant, impeccable; immaculate; безгрешно зачеће (Пресвете Богодорице) (cath. eccl.) — immaculate conception

безгрешност n. f. — faultlessness, sinlessness, impeccability; innocence

бездан n. — the deep, abyss

бездетан adj. — childless, sterile

бездетност n. n. — childlessness, sterility

безипостасни adj. — without hypostasis

безличан adj. — impersonal, a-personal

безметежан adj. — tranquil, quiet, undisturbed

безметежност n. f. — tranquility, serenity, quietness; cf. тишина

безмолвије n. n. — hesychasm, inner stillness, silence; cf. исихија, молчаније, тиховање

безмолвник n. f. — silent, speechless, mute person; cf. молчалник, тиховатељ

безмолствовати cf. тиховати

безнадежан adj. — hopeless, desperate, beyond hope

безнадежност n. f. — hopelessness, despair

безобразан adj. — impudent, insolent, impertinent

безобразност n. f. — impudence, insolence, impertinence

безуман adj. — insane, mad, senseless

безумље n. n. — insanity, madness

безумник n. m. — insensate man, madman; lunatic

бенедиктинац n. m. — Benedictine, Black monk

бес n. m. — anger, ire, wrath; cf. гнев

беседа n. f. — sermon; conversation, talk, dialogue

беседити v. — sermonize; discourse, hold intercourse

бесемен adj. — seedless, immaculate

бесквасан хлеб n. m. — azyme, unleavened bread, Passover bread

бесконачан adj. — endless, infinite, eternal

бесконачност n. f. — infinity, endlessness, eternity

бескрај n. m. — immensity, infinity

бескрајан adj. — immense, infinite

бескрупулозан adj. — dishonest, unscrupulous

бескрупулозност n. f. — dishonesty, unscrupulousness

бесловестан adj. — unreasonable

бесмртан adj. — everlasting, immortal, undying, unfading

бесмртност n. f. — immortality, eternal life, deathlessness

беснети v. — rage, rave, be furious

бесплодан adj. — unfruitful, barren;

бесплодна смоква — barren fig-tree

бесплодност n. m. — unfruitfulness, barrenness, sterility

беспочетан adj. — eternal,(who is) everlasting; having no beginning

бесребреник n. m. — anargyros, disinterested, unselfish person

бестелесан adj. — bodiless; incorporal, immaterial, spiritual; бестелесне силе — Angelic hosts, angelic powers, spiritual powers

бестелесност n. f. — immateriality, incorporality, spirituality

бестидан adj. — shameless, barefaced, impudent

бестидност n. f. — shamelessness, impudence

бестрасан adj. — dispassionate, passionless, impassible

бестрашће n. n. — apathy; dispassion, impassivity, impassibility

бешчашће n. n. — disgrace, dishonour, defamation, infamy

Библија n. f. — Bible

библијски adj. — biblical

бискуп n. m. — prelate, bishop; титуларни бискуп — vicar-apostolic

бити v. — be, exist, happen, take place

битије cf. биће

биће, битије n. n. — being; entity; existence; substance; consistence

благ adj. — good, gentle, gracious

благо n. n. — treasure; земаљска блага — good things (blessings) of the earth; небеска блага — heavenly bounties; мирна и премирна блага — good things of this world and superworld

благоверан adj. — pious, devout

благовест, блага вест n. n. — good news, gospel, evangelical doctrine; Благовести n. pl. — LadyDay, the Annunciationofthe Motherof God

благовеститељ n. m. — herald of good tiding; angel

благовестити v. — preach the Gospel; announce

благовештенски adj. — related to the Annunciation

благовештење n. n. — announcement of good news,(feast) the Annunciation, the Lady-Day

благовољење n. n. — good will; condescension, benevolence, favour cf. снисхођење

благодаран adj. — thankful, grateful

благодарење n. n. — Thanksgiving Service; thanksgiving

благодарити v. — give thanks, thank

благодарност n. f. — thankfulness, gratitude

благодат n. f. — blessing, grace, benevolence; божанска благодат — Divine Grace, Divine Providence

благодатан adj. — charismatic; beneficial, blessed, full of grace, abundant; благодатни дар — charisma

благоизволети v. — condescend, deign, vouchsafe

благонаклон adj. — benevolent, well-disposed

благопријатан adj. — good, favourable, acceptable, propitious

благоразуман adj. — wise, reasonable, prudent, cautious

благорастворење n. n. — salubrity, mildness; благорастворење ваздуха — healthful (seasons) weather

благородан adj. — noble

благородност n. f. — nobleness, nobility

благосиљање n. n. — blessing, thanksgiving

благосиљати v. — bless; praise

благослов n. m. — benediction, blessing; примити благослов свештеника — receive the blessing of a priest

благословено adv. — with benediction

благословити v. — bless, give a blessing; consecrate (a church); hallow (bread); бити благословен — be blessed, receive ablessing

благост n. f. — goodness, great goodness, grace, graciousness; mercy, clemency

благостање n. n. — prosperity, thriving for peace; живети у благостању — prosper, flourish

благотворан adj. — beneficial, salutary

благоугађање n. n. — condescension, desire

благоугодан adj. — acceptable (unto) somebody; all pleasing, desireable, agreeable

благочестив adj. — devout, pious, upright; venerable

благочешће n. n. — devoutness, devotion, goodness, piety

блажен adj. — beatific(al); blessed, blissful

блаженство n. n. — beatitude, beatification; blessedness; felicity, happiness

ближњи n. m. — fellow human, neighbor, fellow-creature, fellow-man; friend

блистање n. n. — light, radiance, shine

блистати v. — shine, radiate

блуд n. m. — fornication, lewdness, lechery, unchastity; демон блуда — demon of unchastity

блудан adj. — dissolute, lascivious, lecherous, prodigal, unchaste; блудне помисли — lascivious thoughts; блудни син — the prodigal son; блудница — sinning woman, fornicatress

блудити v. — wander

блудничење n. n. — adultery, fornication

блудничити v. — commit adultery, fornicate

Бог n. m. — God, the Deity, Divinity, Infinite, Supreme (Being); оваплоћени Бог — God-incarnate; слава Богу — God be praised; Боже, сачувај — God forbid!; Бог Отац — God the Father

богат adj. — abundant, bountiful; rich, wealthy

богатство n. n. — abundance, wealth

богиња n. f. — goddess

богоблагодатан adj. — rich in the blessings of Heaven

богобојажљив adj. — god-fearing, pious, religious

богобојажљивост n. n. — fear of God, piety, religiousness

богоборац n. m. — impious person; theomachist

богоборачки adj. — striving against God, impious

богоборство n. n. — theomachism

боговидац n. m. — one who knows God

боговиђење n. n. — knowledge of God; divine vision, vision of God

богозвање n. n. — Divine Calling

богојављенски adj. — related to the Epiphany

Богојављење n. n. — the Epiphany (Theophany), the Baptism of Christ in the Jordan; the revelation of God; the manifestation of Our Lord; the Twelfth-day; бденије уочи Богојављења — the Twelfth-night

богољубив adj. — God-loving

богољубивост n. f. — love of God

Богомати n. f. — Mother of God, our Lady

богомдан adj. — heaven-sent, heaven-born

богомисаоност n. f. — theological meditation, contemplation of God

богомоља n. f. — house of prayer

богомољац n. m. — one who likes to pray; pilgrim

богомољачки adj. — devout, pious, religious;

богомољачки покрет — Christian Prayer Movement

богомољство n. n. — pilgrimage

богомрзац n. m. — hater of God

богомудар adj. — godly wise

богомудрост n. f. — wisdom of God, godly wisdom

богонадахнут adj.-divinely inspired, charismatic

богонадахнутост n. f. — inspiration from God

богоневеста n. f. — Virgin devoted to God (to the service of God)

богоносац n. m. — one who bears God (in his heart); St. Ignatios of Antioch

богоносни adj. — God-bearing

богообразан adj. — god-like, deiform; divine; noble

Богоотац n. m. — Father of God, ancestor of God; богооци — ancestors of God

богопознање n. n. — divine knowledge, knowledge of God

богопомазан adj. — the Anointed One, the Lord' s Anointed

богопоштовање n. n. — adoration, devotion; veneration, worship; cult

богопоштујући adj. — worshiping

богопримац n. m. — God-receiver; St. Simeon, the receiver of God

Богородица n. f. — Theotokos, Mother of God; our Lady; the Virgin; the Virgin Mary

Богородичен (химна) n. f. — hymn to the Birth-Giver of God

богослов n. m. — theologian; Bachelor of Divinity

богословија n. f. — (theological) seminary

богословље n. n. — theology; divinity; основно богословље — Fundamental Theology; догматско богословље — Dogmatic Theology; упоредно богословље — Comparative Theology; морално богословље — Moral Theology

богословски adj. — theological; divine

богословствовати v. — theologize

богослужбени adj. — of divine service

богослужење n. n. — divine service, service of worship, divine worship, worshipping of God, church/public worship; вршење богослужења (чинодејствовање) — ministering

боготражитељ n. m. — god seeker

богоубиство n. n. — deicide

богоубица n. m. f. — deicide

богоугодан adj. — agreeable to God; well-pleasing; богоугодно дело — pious deed, alms-deed

богоугодник n. m. — pious person; saint

богохулан adj. — blasphemous, sacrilegious

богохулити v. — blaspheme, curse, swear

богохулник n. m. — blasphemer

богохуљење n. n.— blasphemy, cursing, sacrilege; profanity

богоцентричан adj. — theocentric, God-centered

богочовек n. m. — Theandros, Theanthropos; God-Man; embodying deity in human form

богочовечански adj. — theandric, divine-human (at once human and divine)

богумил n. m. — Bogomil

бодрење n. n. — exhortation, encouragement, incitement

бодрити v. — exhort, encourage, incite, inspirit

божански adj. — godlike, divine

божанствен adj. — divine, of God

божанственост n. f. — divinity, divine nature, heavenlikeness

божанство n. n. — God, deity, divinity

Божији adj. — God's, of God, divine; прст Божији — Divine Fate; Божија правда — the justice (decree) ofheaven; десница Божија — the arm of God; милошћу Божијом — by the grace of God; с Божијом помоћи — God willing, with God's help; са страхом Божијим — in the fear of God; Божији суд — ordeal; Божија воља — God's will

Божић n. m. — Christmas

бол n. m. — affliction; pain; ailment

болест n. f. — illness, disease

болестан adj. — ill, diseased, sick

борба n. f. — struggle, fight

брак n. m. — marriage, matrimony; грађански брак — civil marriage; тајни брак — secret, clandestine marriage; брак са припадником друге вероисповести — intermarriage; склапање брака — ratification of marriage; склопити брак — contract matrimony (with)

бранитељ n. m. — defender, protector

бранити v. — defend, protect, stand up for

братија n. pl. — brethren; brotherhood, fraternity; манастирска братија — monastic, cloistral fraternity

братољубив adj. — loving his brother, his neighbour

братољубље n. n. — brotherly love

братоубиствени adj. — fratricidal

братоубиство n. n. — fratricide

братоубица n. m. — fratricide

братство n. pl. — fraternity, brotherhood; религиозно братство — religious fraternity

брачан adj. — conjugal, nuptial, matrimonial, spousal; брачне везе — the bonds ofmatrimony, nuptial bonds; брачни савез — marriage alliance, union; брачни уговор — marriage contract; брачна ложница — bride-bed, nuptial bed

брига n. f. — care, concern; carefulness

брижан adj. — careful, caring

брижљив adj. — careful, assiduous, zealous

брижљивост n. f. — care, carefulness, assiduity, zealousness

бројанице n. pl. — beads, chaplet

Буда n. m. — Buddha

будан adj. — vigilant, watchful, open-eyed

будизам n. m. — Buddhism

будиста n. m. — Buddhist

будистички adj. — Buddhistic

будност n. f. — vigilance, watchfulness

буђење n. n. — awakening

В

Ваведење n. n. — introduction, introducing, leading in; Ваведење Пресвете Богородице — Presentation of the Holy Theotokos, the Entry of the Mother of God into the Temple

ваведењски adj. — concerning the feast of the Presentation

вавек cf. заувек

вазнесење n. n. — rising up, ascension; Вазнесење Господње — the Ascension of Our Lord Jesus Christ, Holy Thursday; cf. Спасовдан

вазнети v. — raise (up), lift (up); extol; praise, laud; вазнети (се) — ascend, mount, rise, be raised; вазнети се на небо — ascend / be lifted up into Heaven; Спаситељ ce вазнео на небоOur Lord ascended into heaven

ванбрачан adj. — adulterine, out of wedlock

вапити v. — cry out, clamour, exclaim

васељенски adj. — ecumenical; catholic, universal; Васељенска Црква — the Universal Church, the Catholic Church

васељенство n. n. — universality

Васкрс n. m. — Easter, Easter day

васкрсење (васкрснуће) n. n. — resurrection, rising from the dead

васкрснути v. — arise, rise again, resurrect, rise from the dead; revive, restore to life

васкршњи adj. — Lenten, Eeaster

васпоставити v. — restore, renew; cf. обновити

васпостављање n. n. — restoration, renewal; свеопште васпостављање — universal renewal, apocatastasis; cf. обнова

век n. m. — century; age; пре свих векова — before all ages (worlds); до краја века — to the consummation of the world; у векове векова — for eternity, forever; сада и увек и у векове векова — now and ever and unto ages of ages

векован adj. — centuries old

велелепан adj. — magnificent; splendid; pompous

велики adj. — great; grand; велики вход — Great Entrance; Велики пост — Great Lent; велика седмица — Passion Week; Велики петак — Good Friday; Велики четвртак — Thursday of Passion Week, Maundy Thursday; Велика субота — Holy Saturday

великодостојник n. m. — dignitary; црквени великодостојник — prelate

великомученик adj. — Great Martyr

великопосни adj. — Lenten, of lent, quadragesimal

величање n. n. — exaltation, elevation; extolling; glorifying, dignifying

величати v. — glorify, magnify; extol; honour, praise; cf. прослављати

венац n. m. — crown, wreath; nimbus, aureole; небески венац — aureole (of a saint); венац мучеништва — martyr's crown; трнов венац — crown of thorns

венчани adj. — nuptial

венчаница n. f. — marriage certificate; wedding dress

венчање n. n. — the wedding ceremony; nuptials

венчати v. — marry, wed, join in marriage, give the nuptial benediction; венчати се — get married, marry, wed, receive the nuptial benediction

вера n. f. — faith, belief, religion; trust; непоколебљива вера — deep-seated faith; православна вера — the Orthodox faith; вера наших отаца — the faith of our fathers; чврст у вери — firm in faith; правила вере — principles of faith; примити веру — adopt a religion; променити веру — change religions; Вера, Нада и Љубав — Faith, Hope and Charity

веран adj. — faithful, fidel; loyal

веридба n. f. — betrothal, engagement

верност n. f. — faithfulness, loyalty, fidelity

веровање n. n. — belief, superstition; незнабожачка веровања — heathen beliefs; народна веровања — folklore

веровати v. — believe, trust; Верујем у једнога Бога ОцаI believe in God the Father

вероисповедање n. n. — confession, profession of faith, creed, religion;(religious) denomination

вероисповедни adj. — confessional

вероисповест n. f. — faith, confession; creed; denomination

вероломан adj. — perfidious, treacherous

вероломство n. n. — treachery, perfidy

веронаука n. f. — catechism, religious education; веронаука за децу — Sunday school

вероучење n. n. — dogma, religious doctrine

вероучитељ n. m. — religious teacher

верски adj. — religious; верско опредељење — dogmatic definition

верујући n. m. — believer

вести n. pl. — tidings

вечан adj. — eternal, imperishable; вјечнаја памјат — eternal memory; спавати вечним сном — sleep the eternal sleep

вечерња (вечерње) n. f. — vespers, vigilance, evening-service; мало вечерње — Small Vespers; велико вечерње — Great Vespers

вечит adj. — everlasting

вечитост n. f. — perpetuity

вечност n. f. — eternity

вештаствен adj. — material, substantial

вид n. m. — vision; sight

видљив adj. — visible, perceivable; evident, apparent; видљиво пројављивање Божије силе — evident manifestation of God's power

видљивост n. f. — visibility, visibleness, perceptibility; видљивост Цркве — visibility of the Church

виђење n. n. — vision, apparition; небеско виђење — heavenly vision

византијски adj. — Byzantine

викар n. m. — curate; vicar, suffragan

викарски adj. — vicarial

викарство n. n. — vicarship

вино n. n. — wine; вино за причешће — sacramental wine; винопија — wine-bibber

висина n. f. — height, loftiness

високопреосвећени adj. — Most Reverend, Most Eminent (title)

високопреосвештенство n. n. — Eminence

високопреподобни — Right Reverend

високопреподопство n. n. — Right Reverence

вишњи adj. — from above, high, most high, who dwells on high

вишњи n. m. — heavenly Host; highest, supreme, the Most High, the Supreme Being

Вјерују n. n. — Credo (lat.), Creed

владавина n. f. — reign, power, dominion, sovereignty; empire

владалачки adj. — imperial, ruling, reigning

владање n. n. — domination, government, lording

владар n. m. — Lord; cf. Господ

владати v. — dominate; lord; master; reign, rule, have power, be in authority; владати собом — control oneself, be self-controlled

владика n. m. — bishop; overseer; ruler, monarch, Lord, Master; његова милост — His Grace; Ваше преосвештенство, Преосвећени — Your Excellence, Your Grace (обраћање)

владичански adj. — bishopric; владичански двор — Bishop' s residence

Владичица n. f. — Sovereign Lady

власт n. f. — authority, ascendancy, empire, power; n. pl. authorities; власти (ангелски чин) — powers; црквена власт — churchdom

властољубац n. m. — ambitious person, power-seeker

властољубив adj. — aspirant, ambitious

властољубље n. n. — love of power, ambition

вода n. f. — water; освећена вода — holy water; купељ — baptismal water; водоосвећење — blessing (consecration) of water

возвеличати cf. величати

возглавити v. — take up unto Himself; recapitulate

возглављење n. n. — recapitulation; cf. васпостављање

возглас n. m. — exclamation; end of a prayer

возгласити v. — proclaim; pronounce in a loud voice; exclaim, declare, say, express oneself

Воздвижење Часног крста n. n. — the Elevation (Raising up) of the Honoured and Life-giving Cross, Holy Rood Day, Holy Cross Day

воздух n. m. — aer; large veil

возљубити v. — take a liking to, cherish, love

возљубљен adj. — beloved, dear, sweetheart

воља n. f. — will; слободна воља — free will, arbitrary will; воља Божија — the will of Heavens; нека буде воља ТвојаThy will be done; творити вољу Твоју — do Thy will; препустити се вољи Божијој — let God's will be done

враг n. m. — devil

вражји adj. — devilish

врата n. pl. — gates, gates of Hades

врач n. m. — doctor, physician; witch doctor

врачати cf. гатати

вредност n. f. — value, worth

време n. n. — time, at all times

врлина n. f. — virtue, virtuousness; библијске врлине (вера, нада, љубав) — theological virtues (faith, hope and charity)

врхунити v. — culminate

врхунски adj. — supreme, ultimate

Вулгата n.(lat.) — Vulgate

вход n. m. — introit, entrance; мали вход — small introit, little entrance; велики вход — great introit (entrance)

Г

гатање n. n. — telling fortunes, soothsaying

гатати v. — tell fortunes, soothsay

генеалог n. m. — genealogist

генеалогија n. f. — genealogy, pedigree

генеалошки adj. — genealogical

геноцид n. m. — genocide

глас n. m. — voice, sound, tune; глас Божији — the voice of God;

глас народа — the voice of the people

гнев n. m. — anger; wrath, ire, rage; у нападу гнева — in a fit of anger

гневан adj. — angry, irate, wrathful

гневити v. — make one angry, irritate, affront; гневити се — grow angry (with/at), fall/fly into a rage (at)

гневљив adj. — irascible, wrathful

гневљивост n. f. — irascibility, wrathfulness

гносеологија n. f. — gnosiology

гносеолошки adj. — gnosiological

гностици n. pl. — Gnostics

гностицизам n. m. — Gnosticism

гностички adj. — Gnostic

говор n. m. — discourse, speech, oration; address; одржати говор — deliver a speech; поздравни говор — salutary address

година n. f. — year; Нова година — New Year's (Day); преступна година — leap year; суботња година (код Јевреја) — sabbatical year

Голгота n. f. — Calvary, Golgotha

гонитељ n. m. — persecutor, pursuer, oppressor

гонити v. — persecute, pursue, oppress

гоњење n. n. — persecution, oppression, pursuit

горд adj. — proud, arrogant; dignified

гордељивац n. m. — proud/haughty man

гордост n. f. — pride; arrogance, haughtiness

горњи adj. — high, celestial, heavenly; горње место — archbishop' s stall (behind the altar)

Господ (Бог) n. m. — Lord; Almighty; Господ је с тобомthe Lord be with you

Господин n. m. (cath. eccl.) — Lord

Господњи adj. — the Lord's, of God; Молитва Господња — the Lord' s prayer

господства n. pl. — dominions (ангелски чин)

Госпојина n. f. — Our Lady; Велика Госпојина — the Dormition; Мала Госпојина — the Nativity of the Holy Theotokos

град n. m. — city, town; град Давидов — City of David; град небески — Celestial City; град Господњи — City of God

грех n. m. — sin; guilt; transgression, trespass; свакодневни грех — ordinary sin; прародитељски грех — original sin, the Fall (of the Man); смртни грех — deadly sin, capital sin; седам смртних грехова — seven capital/deadly sins; нехотични грех — involuntary sin; телесни грех — sin of the flesh; тајни грех — unacknowledged sin; мисаони грех — mental sin; опростив грех — venial sin; починити грех — commit a sin; огрезнути у гресима— wallow/stagnate in sin; живети у греху — walk after the flesh; навести на грех — lead into sin/temptation; смртоносни грех — mortal sin; испаштати грехе — expiate sins; повод за грех — occasion to sin; опроштај грехова — remission of sins; свалити своје грехе на другога — lay one's sins at another person's threshold; грех из немоћи — sin because of infirmity; утајен грех — concealed sin; неисповеђен грех — unconfessed sin; огрезнути у греху — wallow in sin; склоност греху — inclination/disposition to sin

грехован adj. — sinful, liable to sin, transgressive; грешна навика — sinful habit; грешне мисли — sinful thoughts

греховност n. f. — sinfulness, peccability

грехопад n. n. — fall, falling into sin, transgression, the Fall (ofAdam)

грешан adj. — sinful, ungodly; guilty; fallible, peccable; vile, wicked

грешити v. — fail; sin, commit a sin; trespass, transgress, offend; огрешити се о заповести — sin against the commandments of God

грешка n. f. — fault; transgression, offense; mistake

грешник n. m. — offender, sinner, transgressor; evil man

грешност n. f. — impiety, impurity, wickedness; fallibility, peccability; faultiness

гркокатолици n. pl. — Greek Catholics, Catholic of the Eastern Rite

гроб n. m. — coffin, sepulchre, tomb, grave; Гроб Господњи — HolySepulchre; полагање у гроб — the Deposition; бити једном ногом у гробу — have one foot in the grave

гробље n. n. — burial ground, cemetery, grave-ground

гробни adj. — sepulchral, of tomb

гробница n. f. — sepulchre, tomb; monument; sarcophagus; shrine, reliquary; crypt

Д

давалац n. m. — giver, donor; bestower; давалац добара — bestower of all good things

давање n. n. — donation, charity, dole, giving; gift, present

давати (дати) v. — give, grant; enable, allow; давати милостињу — give alms; давати пример — set a good example; да да Бог — God grant it

давнашњи adj. — that was/happened long ago, of past times

давни adj. — long past, remote, ancient, old, ofpasttimes; од давнина — long since, long ago

давнина n. f. — antiquity, remoteness, oldness

давно adv. — long ago, a long while ago, ages ago, at a time out ofmind

далековидан cf. прозорљив далековидост cf. прозорљивост

дан n. m. — day; Шестоднев — Hexameron; празнични дан — holiday; рођендан — birthday; дан Страшног суда — Doomsday, Judgment day; Петровдан — St. Peter's Day; Ивањдан — Midsummer Day, Baptist's Day; Дан свих светих — All-Hallows / All Saints Day

дар n. — gift, present; donation, concession; talent, ability, capacity, genius; Божији дар — charisma, gift of God; дар с неба — divine present, gift of God; Свети дарови — the holy sacrament

дарежљив adj. — liberal, generous

дарежљивост n. f. — liberality, generosity

даровати (подарити) v. — give, grant; bestow (on); present, make a present

даровит adj. — capable, talented; skillful

дародавац n. m. — donor, giver

дарохранилница n. f. — tabernacle, ostensory

дарци n. pl. — the veils

двери n. pl. — door, entrance; Двери — Holy Doors

двиг n. m. — movement, leavening

двобрачан adj. — twice married

двобрачност n. n. — bigamy

дволичан adj. — double-faced, double-minded, double-dealing

дволичност n. f. — duplicity, double-dealing

двосмислен adj. — equivocal, double-meaning

двосмисленост n. f. — double-meaning, equivocality, ambiguity

девица, девојка n. f. — maid, maiden, girl, virgin

девичански adj. — virgin, virginal, maid' s, maiden

девичанство n. n. — virginity, maidenhood, girlhood

девојаштво n. n. — maidenhood

девствен adj. — virginal

девственик n. m. — celibate; virgin man cf. безбрачан

девственица n. f. — virgin woman, virgin

девственост n. f. — celibacy, chastity

девствовање n. n. — keeping one' s virginity

девствовати v. — keep one' s virginity

деизам n. m. — deism

деиста n. m. — deist

деистички adj. — deistic

дејство n. n. — act, action, effect, operation; дејство воље — will-power action

дејствовати v. — act, operate, work, effect, produce aneffectupon

Декалог n. m. (Десет Божијих заповести) — Decalogue

декрет n. m. — decretal, decree

дело n. n. — work, deed, business; act, action; богоугодно дело — alms-deed; добро дело — good deed, useful deed, charity; Дела апостолска — the Acts of the Apostles

демон n. m. — daemon, demon

демонски adj. — demoniac; raging, raving, frenzied

деноминација n. f. — denomination

дерзновен adj. — bold, risky; daring

дерзновеније n. n. — daring, boldness; свето дерзновеније — saintly daring

Десет Божијих заповести n. pl. — Ten Commandments

десница n. f. — the right hand; (pol.) the Right

десно adv. — on the right; с десне стране Оца — on the right hand ofthe Father

деспот n. m. — despot

деспотизам n. m. — despotism

деспотски adj. — despotic

детерминизам n. m. — determinism

децоубиство n. n. — infanticide

децоубица n. m. — an infanticide

диван adj. — wonderful

дијаспора n. f. — diaspor

дисентер n. m. — dissenter

дисертацијаn. f. — dissertation, thesis; одбрана дисертације — defense of a thesis; бранити дисертацију — maintain one's thesis

дискос n. m. — Paten

дисциплина n. f. — discipline

дисциплиновати v. — discipline

дјева, дева n. f. — virgin, maiden; Дјева Марија — Virgin Mary; Приснодјева — Ever-Virgin

добар adj. — good, gentle, kind; good-natured; happy; добра воља — pleasure; добра дела — good deads; добри људи — kind-hearted people; у добар час — well and good; добра воља — good will; добра душа — benevolent person

добро n. n. — good, good thing; bounty, welfare, blessing; материјална добра — material comforts (consumer goods and foodstuffs); творити добро — do good; платити добрим за зло — return good for evil

добробит n. f. — benefit

добровољан adj. — voluntary, willing-hearted; spontaneous; добровољни принос — free-gift; добровољно друштво — voluntary society

добровољац n. m. — volunteer, voluntary

добровољност n. f. — voluntariness; spontaneity

добродетељан adj. — virtuous, doing good

добродушан adj. — benevolent, kindful, favorable, good-natured

добродушност n. f. — good principles, good behaviour, good nature

добропобедни adj. — right-victorious

добросрдачан adj. — kind-hearted, warm-hearted

добросрдачност n. n. — kind-heartedness, warm-heartedness, cordiality, goodness of heart

доброта n. f. — goodness, kindness; злоупотребити нечију доброту — abuse one' s kindness

добротвор n. m. — protector, favourer, benefactor; philanthropist, well-wisher

добротворан adj. — benefactorable

Добротољубље n. n. — Philokalia; love of good

доброчинитељ n. m. — benefactor, sponsor, donor

доброчинство n. n. — beneficence, benefaction, good deed

догма n. f. — dogma, decree, doctrinal definition; догме хришћанске Цркве — beliefs of the Christian Church

догматизам n. m. — dogmatism

догматика n. f. — dogmatics

догматичар n. m. — dogmatist, expert in Church dogmas

догматски adj. — dogmatic(al)

договор n. m. — agreement; convention, pact, treaty; постићи договор — achieve / come to an agreement; по обостраном договору — by mutual agreement; нарушити договор — break a contract; брачни договор (уговор) — contract of wedding; мирнодопски договор — peace treaty

доксологија n. f. — doxology

доксолошки adj. — doxological

доктрина n. f. — doctrine, theory

долазак n. m. — advent; Други Христов долазак — the Second Coming, the Doomsday

доминиканац adj. — Dominican

доминикански n. — Dominican, black friar

домострој спасења n. m. — economy, dispensation, history of salvation

дополнитељни adj. — supplementary, additional; дополнитељни требник — supplementary service book

достојан adj. — deserving, deserving faith, worthy, meritorious; fitting

достојанство n. n. — dignity, merit, virtue, worth

достојно adv. — worthy, worthily, with diginity; достојно је — meet it is

дрво n. n. — tree; дрво живота — the tree of life; дрво познања добра и зла — the tree of the knowledge of good and evil; дрво родослова — genealogical tree

древан adj. — ancient, old, primitive, pristine

древност n. f. — antiquity, great age

држава n. f. — state, majesty, might, dominion; power

дубокомислен adj. — profound, of profound thought

дубокомисленост n. f. — profoundness of thought

дуг n. m. — debt; опрости нам дугове нашеforgive us our trespasses

дуготрпељив adj.— long-suffering, forbearing, with great patience

дуготрпељивост n. f. — patience; long-suffering, forbearance

дуготрпљење n. n. — perseverance

дужност n. f. — duty, obligation; вршење дужности — ministration (of a priest); пастирске дужности — vicarial duties

дух n. m. — spirit, ghost; breath; Дух Свети — Holy Spirit, Holy Ghost, the Comforter, Paraclete; дух Божији — the spirit of God; нечист/зао дух — evil spirit, evil angel; дух таме — spirit of darkness; клонути духом — lose heart; блажени сиромашни духом blessed are the poor in spirit

духоборац n. m. — denier of the divinity of the Holy Ghost

духоборство n. n. — sect of the deniers of divinity of the Holy Ghost

духован adj. — spiritual; ecclesiastical; intellectual; духовно звање/чин — holy orders; духовно лице — an ecclesiastic; духовни отац — confessor; духовно чедо — penitent; духовна музика — sacred music; духовна борба — spiritual combat, ecclesiastical field of battle; духовно старешинство — ecclesiastical rank; духовни суд — ecclesiastical court

Духови n. pl. — Pentecost, Trinity Sunday;(cath. eccl.) Whit Sunday; cf. Тројица

духовник n. m. — spiritual father, confessor; ecclesiastic, cleric, clergyman

духовност n. n. — spirituality

духовска седмица n. f. — Whitsuntide

духовски понедељак n. m. — Whit Monday

душа n. f. — soul, spirit; предати душу у руке Божије — resign one's soul into the hands of God; молити се за покој душе — pray for the repose of one' s soul; слава му (покојнику) — God rest his soul; предати Богу душу — give up the ghost (die); испустити душу — give up one's spirit; предати се душом и телом — be heart and hand for; огрешити душу — commit an injustice; отворити душу — break one's soul; праведна душа — holy soul; пресељење душа — transmigration of souls

душеван adj. — soulful, cordial; sincere

душегубан adj. — soul-corrupting, soul-destroying

Ђ

ђаво n. m. — devil, the Tempter, the old Serpent, Satan; ђаво и његови ближњи — the devil and his angels; продати душу ђаволу — sign a contract with the devil

ђавоиман adj. — raging, raving, frenzied, demoniac

ђаволски adj. — devilish, diabolical; ђаволски напад — attack of devil; ђаволски наговор — diabolic suggestion

ђаволство n. n. — devilry, diabolicalness

ђакон n. m. — deacon, diacon; преподобни оче — Reverend Father (обраћање)

ђаконат n. f. — diaconate, diaconal ministry

ђаконик n. m. — diaconicon

ђакониса n. f. — deaconess

ђаконски adj. — diaconal

ђаконство n. n. — deaconry, deaconship; cf. ђаконат

Е

Евангелистичка Црква n. f. — Evangelical Church

евнух n. m. — eunuch, castrate

Евхаристија n. f. — The Eucharist, the Lord's supper

евхаристијски adj. — eucharistic

егзарх n. m. — Exarch

егзархат n. m. — exarchate

егзегеза n. f. — exegesis

егзегета n. m. — exegete

егзегетика n. f. — exegetics, exegeses

егзистенцијализам n. m. — existentialism

егоизам n. m. — egoism

егоист n. m. — egoist, a selfish person

егоистички adj. — egoistic(al), selfish

едикт n. m. — edict, decree

еклисијалан adj. — ecclesial

еклисиологија n. f. — ecclesiology

еклисиолошки adj. — ecclesiological

екс катедра adv. — ex cathedra, from the cathedra

екскомуникација n. f. — excommunication

екскомуницирати v. — excommunicate

екстаза (иступљење) n. f. — ecstasy, entrancement; довести у екстазу — throw/drive one into ecstasy

екстатичан adj. — ecstatic

екуменизам n. m. — Ecumenical movement, ecumenism; ecumenicity

екумениста n. m. — ecumenist

екуменистички adj. — ecumenical; екуменистички покрет — ecumenical movement

елемент n. m. — element

елементаран adj. — elementary

емпиријски adj. — experiential

енергија n. f. — energy; божанске (Божије) енергије — divine (God's) energies; божанска суштина и енергије — divine essence and energies

енциклика n. f. — encyclic

епарх n. m. — eparch

епархијаn. f. — diocese, eparchy, bishopric; епархија првојерарха— archdiocese, arch-see

епархијски adj. — diocesan, eparchial

епиклеза n. f. — epiclesis

епиклетички adj. — epicletic

епископ n. m. — bishop, prelate; викарни епископ — assistant bishop; бити хиротонисан за епископа — receive Episcopal consecration; Преосвећени владико — Right Reverend Father in God (title); Ваше високопреосвештенство — Your Grace (обраћање)

епископат n. m. — episcopacy

епископски adj. — bishop's, bishop, prelate

епископствовати v. — exercise the functions of a bishop/prelate

епистемологија n. f. — epistemology

епистемолошки adj. — epistemological

епистоларни adj. — epistolary; епистоларни стил — epistolary style

епитаф n. m. — epitaph

епитимија n. f. — epitimia

епифанија cf. Богојављење епифанијски adj. — epiphanic

ерминевтика n. f. — hermeneutics

естетика n. f. — esthetics

естетски adj. — esthetic(al)

есхатологизовати v. — eschatologize

есхатологија n. f. — eschatology

есхатолошки adj. — eschatological

етички adj. — ethical, moral

Ж

жалити v. — grieve; (против воље давати) grudge; pity, have pity on, be sorry for, regret

жалост n. f. — affliction, distress, grief, sorrow, woe, pity

жалостан adj. — sad, sorrowful, woeful; poor, miserable, pitious, pitiful

жалостив adj. — compassionate

жар n. m. — zeal, ardour

желети v. — desire, want, wish; covet, long for, thirst for

жеља n. f. — desire, wish, will, prey; пламена жеља — ardent/vehement wish; разумна жеља — wise desire; благочестива жеља — pious desire; нечиста жеља — impure desire; развратна жеља — depraved desire; жеља сатанска — prey unto Satan's devices

жена n. f. — woman, wife, spouse; добродетељна жена — chaste wife; благословена си међу женамаblessed are You among women

женидба n. f. — marriage, match, wedding, wedlock

женик n. m. — bridegroom, betrotheds

женити v. — marry, wed, wive; женити се — marry, get married, take a wife

женски манастир n. m. — nunnery

жив adj. — alive, living; animate; quick; живи и мртви — the quick and the dead

живети v. — live, lead a life, be alive; (обитавати) dwell, inhabit; живети по заповестима — live according to the commandments; живети како Бог заповеда — live as God pleases; духовно живети — walk after the spirit

живоносан adj. — life-giving, enlivening, vivifying

живоносац n. m. — life-bringing, who brings life

живопис n. m. — iconography

живописац n. m. — iconographer

живот n. m. — life; живот вечни — life everlasting; духовни живот — ecclesiastic life; загробни живот, будући живот — the life to come, futurity, after-life; положити живот свој за — give one's life for sb; борити се на живот и смрт — fight to the death

животворан adj. — life-giving, life-creating; vivific, vivifying

животодаван adj. — life-giving, reviving, vivifying; животодавна сила — life-giving force

житејски adj. — lay, carnal; earthly, worldly, ofthis world; житејске бриге — earthly cares; житејска сујета — worldly vanity; житејске страсти — worldly lusts

житељ n. m. — inhabitant, resident, innate

житије (светих) n. n. — life, biography (of a saint), hagiographa; житије Светих отаца — lives of the Fathers, lives of the Saints

жртва n. f. — sacrifice, offering; жртва паљеница — burnt offering

жртвени adj. — sacrificial

жртвеник n. m. — altar

жртвовање (жртвоприношење) n. n. — offering, oblation, sacrifice, sacrificing, making sacrifice; место жртвоприношења — high-place

жртвовати v. — sacrifice, offer, immolate

жупа n. f. — zhupa, parish

жупан n. m. — zhupan, parish priest

жупник n. m. — parson, vicar

жупништво n. n. — vicarage

З

заблуда n. f. — mistake, delusion, error; бити у заблуди — be under a delusion; навести на заблуду — lead into delusion; извести из заблуде — lead out of delusion, open one's eyes

заблудео adj. — gone astray; заблудела овца — lost/stray sheep

заборав n. m. — forgetfulness; oblivion, neglect

забораван adj. — forgetful

заборавност n. f. — forgetfulness

забрана n. f. — prohibition, interdiction, canonical prohibition; interdict; cf. интердикт

забранити v. — forbid, interdict, prohibit

завет n. m. — covenant; testament; vow; испунити завет — keep one's vow; Стари Завет — the Old Testament; Нови Завет — the New Testament; прекршити завет — break a vow; по завету — votively

заветан adj. — votive; заветна црква — votive church

заветовати (се) v. — vow; take a vow of (poverty, chastity, obedience); take the veil

завештање n. n. — testament, will

завештатељ n. m. — testator, testatrix; deviser

завештати v. — endow; make one' s will

завидети v. — begrudge; envy, be envious

завидљив adj. — envious, jealous, spiteful

завидљивац n. m. — envier, grudger

завидљивост n. f. — enviousness, envious character

зависан adj. — dependent; addicted; зависан од дроге — addicted to drugs

зависност n. f. — dependence; addiction; болести зависности — addictions

завист n. f. — envy; jealousy

завршетак n. m. — end, completion, termination

завршити v. — end, finish, complete, terminate; fulfill

задржати v. — restrain; repress; задржати гнев — bridle/contain one' s anger

задужбина n. f. — (charitable) foundation, endowment (esp. church, monastery)

задушнице n. f. — Panakeheda, Memorial Service; requiem, mass for the dead, dead-office

загробан adj. — beyond the grave, after-life

заједница n. f. — community (of brethren, people), common life; communion; fellowship; литургијска заједница — public worship

заједничар n. m. — partaker, communicant

заједничарење n. n. — communion, fellowship

заједнички adj. — common, communal, corporate; заједничка молитва — communal worship

заклетва n. f. — oath, vow; заклетва пред Библијом — Bible oath; кршење заклетве — perjury, oath-breaking

заклети се, заклињати се v. — swear, vow, take an oath; заклети се свим што је свето — swear by all that is sacred; заклети се Богом — vow before (to) God, call upon God to witness; заклети се на Библију — swear on the Bible; криво се заклети — perjure

заклињање n. n. — vow, oath

закон n. m. — law; прописивати, доносити законе — legislate, enforce laws; закон Божији — religion; закон Мојсијев — Moses's dispensations

законитост n. f. — legality, lawfulness

законодаван adj. — legislative; законодавни орган — legislative power

законодавац n. m. — legislator, law-giver, law-maker

законодавство n. n. — legislation

законски adj. — legal, legitimate, lawful, right (heir); законита деца — children born in wedlock; законски преступ — transgression, infringement of the law

залазак n. m. — descending, setting, falling behind; залазак сунца — sunset

залог n. m. — pledge, token; залог успеха — pledge of success; залог пријатељства — token of friendship

заменик n. m. — vicar

замонашити (се) v. — become a monk, assume the religious habit, take vows (as a monk, a nun); take the veil; enter the monastic profession

зао adj. — evil, ill, ill-natured, ill-tempered, malicious, wicked; spiteful

запад n. m. — West, occident

западни adj. — western; Западна Црква — Roman Church, Western Church

заповест n. f. — commandment, order; behest, precept; десет заповести — the ten commandments; заповести хришћанства — Christian dispensations

заручење n. n. — betrothal

заручити v. — betroth, affiance, engage; заручити се — be betrothed, engaged

заслуга n. f. — merit, deserve; credit

заслужити v. — merit, be worthy (of), deserve, put down to one's merit

застранити v. — go astray, turn aside, divert, debauch, follow ill course

застрањење n. n. — going astray, turning aside, diverting

заступати v. — protect, defend, take one's side, intercede on one's behalf

заступник n. m. — protector, defender, intercessor, interceder, paraclete; supplicant

заступништво n. n. — defence, intercession

затворити v. — lock, shut, close, put in reclusion/seclusion; затворити се — retire in seclusion

затворник n. m. — hermit, recluse, anchorite

затворништво n. n. — reclusion, solitary life (confinement), seclusion

заточеник n. m. — imprisoned/incarcerated person, prisoner

заточеништво n. n. — confinement, incarceration, imprisonment, seclusion

заточити v. — confine, incarcerate, imprison, cloister, shut up

затруднети v. — become pregnant

заувек adv. — forever, for life; eternally, everlastingly

заупокојени adj. — for the repose of one' s soul; заупокојена служба — death funeral service, dead-office, requiem

захвалан adj. — grateful, thankful

захвалност n. f. — gratitude, thankfulness

зацарити v. — come to the throne; зацарити се — ascend the throne

зачети v. — conceive (a child), become pregnant; begin, commence, start smth; зачети у греху — conceive in sin

зачеће n. n. — conception, beginning, commencement; бесемено зачеће — immaculate conception, seedless conception; непорочно зачеће — viciousless conception, virgin birth

заштита n. f. — help, defense, protection

заштитити v. — help, protect, defend, stand by, stand up for

заштитник n. m. — defender, protector

звани adj. — called, summoned, invited; много је званих, али је мало изабранихmany are called but few are chosen

звање n. n. — title, name, condition, state, rank; calling, invitation; духовно звање — ecclesiastical state/rank; звање свештеника — curacy; лишити духовног звања — disfrock; живети по свом звању — live according to one' s station

звоно n. n. — bell, chime, carillon (for the church); вечерње звоно — vesper bell

звонар n. m. — bell-ringer

звоник n. f. — bell-tower, campanile

звонити v. — ring the bells; звоњење звона — peal

здање n. n. — construction, building; monastery building

земаљски adj. — terrestrial; earthly; temporal; земаљски рај — terrestrial paradise; земаљска блага — earthly blessings; земаљска Црква — Church on earth

земни adj. — earthy, earthly

земност n. f. — earthliness

зилот n. m. — over-zealous, hyper-devout person, zealot; wild fanatic, cruel person; bigot

зилотизам n. m. — zealotry, fanaticism

златоусти adj. — chrysostom, eloquent; Јован Златоусти — John Chrysostom, John the Golden Mouth

зло n. n. — evil, evil thing, evil-doing, wrong; желети зло — wish harm; платити злим за добро — return good with evil

злоба n. f. — malice, malevolence, malignancy, malignity, ill-will, rancour, spite, spitefulness, wickedness; из злобе — out of animosity

злобан adj. — malicious, rancorous, evil-minded; wicked

злобност n. f. — spiteful/malignant nature, maleficence

зловоља n. n. — ill-will, malevolence

злодело n. n. — villany, misdeed; maleficence; crime

злонамеран adj. — ill-meaning, ill-minded, ill-intended, evil-disposed, malevolent

злонамерно adv. — with evil design; predisposed to doing evil

злонамерност n. f. — evil-mindedness, ill-will, malevolence

злопамтив adj. — resentful, grudgeful, rancorous, spiteful

злопамтивост n. f. — rancorous/spiteful character

злостављати v. — maltreat, mistreat, molest

злоупотреба n. f. — abuse, misuse, misusage

злоупотребити v. — abuse, misuse

злочинац n. m. — evil man/woman, evil-doer, villain; criminal

злочиначки adj. — wicked, villanous, evil

змија n. f. — adder, serpent, snake, viper

знак n. m. — sign, symbol, token; свети знак, хијерограм — hiero-gram

знамење n. n. — sign, symbol, token, phenomenon, apparition; осенити се знамењем крста — cross oneself; знамење крста на небу — apparition of the cross in Heaven

знање n. n. — knowledge, intelligence; information; science

знати v. — know, be familiar with, have knowledge of/about

зрачење n. n. (озареност) — radiation, irradiation

зрачити v. — irradiate; radiate

И

Ивањдан n. m. — the Nativity of St. John the Baptist, Baptist's Day; Midsummer Day

игуман n. m. — abbot, hegoumenos (gr.), Father superior; високопреподобни оче — Very Reverend Father (обраћање)

игуманија n. f. — abbes, hegumenia, Mother Superior; prioress

идеал n. m. — ideal

идеалан adj. — ideal

идеализам n. m. — idealism

идеализовати v. — idealize

идеалист n. m. — idealist

идеалистички adj. — idealistic

идентитет n. m. — identity

идеолог n. m. — ideologist

идеологија n. f. — ideology

идеолошки adj. — ideological

идол n. m. — idol

идолопоклоник n. m. — idolater, worshipper of idols

идолопоклонички adj. — idolatrous, idolish, baalish

идолопоклонство n. n. — idolatry, idolism, service ofidols, baalism

изабраник n. m. — the elected, chosen; изабраник Божији — God' selected, the elect

избавитељ n. m. — deliverer, redeemer, liberator

избавитељни adj. — delivering, liberating, redeeming

избавити v. — deliver, free, set free, release; redeem from

избављење n. f. — deliverance, release; redemption

изволети v. — deign, condescend, be pleased, vouchsafe; will, wish

изгнанство n. n. — exile, expulsion, banishment; (из отаџбине) expatriation; живети у изгнанству — live in exile

изгнати v. — exile, banish

изгонити v. — drive away, chase away; turn out

издаја n. f. — treachery, treason; perfidy; perjury

издајник n. m. — betrayer, traitor

издајнички adj. — traitorous, treacherous; perfidious

издати v. — betray, be disloyal/unfaithful to; forsake

издвојен adj. — secluded, separated; solitary

издвојити v. — seclude, separate; confine

излазак n. m. — exodus, the Exodus (the second book of the Pentateuch)

излив n. m. — outpouring, emanation; изливање благодати — outpouring of Grace

изливати v. — pour out, outpour; shed, vent; излити гнев на — vent one's anger at sb; излити љубав — breathe one's love; изливати милост — heap sb with favours

измирити v. — conciliate, reconcile; cf. помирити

измолити v. — obtain by prayers (entreaties)

изначални adj. — initial, primary

изневерити — betray; изневерити нечија очекивања — mockone's expectations; изневерити поверење — betray one's trust

изобилан adj. — abundant, bountiful

изобиловати v. — be rich in, abound in, be in great quantity

изобиље n. n. — abundance, prosperity, welfare, well-being

изображење n. n. — image, representation, picture, description

изобразити v. — represent, depict, describe, paint a saint image

изопачен adj. — corrupt, degenerate, depraved; perverse

изопаченост n. f. — corruption, depravation, depravity; perversion

изопачити се v. — corrupt, be corrupted, degenerate, deteriorate

изопштење n. n. — anathema; потпуна забрана — greater/major excommunication/anathema; делимична забрана — lesser/minor excommunication; cf. одлучење

изопштити v. — excommunicate, interdict, anathematize, curse by bell, book and candle; cf. одлучити

Израиљ n. m. — Israel

израиљски adj. — Israeli

Израиљци n. pl. — Israelites, circumcision

икона n. f. — icon, image of a Saint

иконизам n. m. — iconism

иконоборац n. m. — iconoclast, icon-smasher, image-breaker

иконоборачки adj. — iconoclastic; иконоборачка јерес — iconoclastic heresy

иконоборство (иконокластија) n. n. — iconoclasm, opposition to religious images

иконографија n. f. — iconography

иконографски adj. — iconographic

иконологија n. f. — iconology

иконолошки adj. — iconological

икономија n. f. — economy; cf. домострој

иконопис n. m. — icon-painting, church-painting

иконописац n. m. — iconographer, image-painter, icon-painter

иконостас n. m. — iconostasis, icon-screen

име n. n. — name; име на рођењу — Christian name; дати име — give a name; у име кога, чега — in the name of; имендан — saint's or name' s day of a person

индивидуа n. f. — individual; a human being

индивидуализам n. m. — individualism, isolation

индивидуализација n. f. — individualization

индивидуализовати v. — individualize, isolate

индивидуалност n. f. — individuality

индулгенција n. f. — (cath. eccl.) indulgence, indult

иницијант (посвећеник) n. m. — initiate

иницијација (посвећивање) n. f.— initiation

иницирати (увести у) v. — initiate

инквизитор n. m. — inquisitor

инквизиторски adj. — inquisitional, inquisitirial

инквизиција n. f. — (cath. eccl.) Inquisition (Holy Office)

иноверан adj. — dissenting; of a different religion

иноверац n. m. — dissident, dissenter; non-christian, heterodox, man/woman of a different religion

иноверје n. n. — dissidence; different religion

инок n. m. — monk

инокиња n. f. — nun

интердикт n. m. (cath. eccl.) — интердикт, забрана савршавања сваког богослужења у одређеној области

интерконфесионалан adj. — interdenominational, interconfessional

ипођакон n. m. — subdeacon

ипођаконство n. n. — subdeaconry, subdeaconship

ипостазирање n. n. — hypostatization

ипостазирати v. — hypostasize

ипостас n. m. — hypostasis (personal existence)

ипостасни adj. — hypostatic (personal)

ирмос n. m. — theme-song, the first verse of a hymn

исихазам n. m. — hesychasm (gr.)

исихаст n. m. — hesychast (gr.)

исихија n.(gr.) — inner stillness, silent prayer, silence

искварен adj. — corrupt, depraved

искварити v. — corrupt, deprave

искон n. m. — time immemorial; од искона (од памтивека) — from time immemorial, from eternity

искоренити, искорењивати v. — extirpate, root out, exterminate, eradicate (vices)

искорењење n. n. — extirpation, rooting out, eradication (of vices), extermination

искрен n. m. — sincere, single-minded, true-hearted

искреност n. f. — sincereness, sincerity, single-mindness

искупитељ n. m. — the Redeemer, deliverer, liberator, (Christ) the Saviour

искупитељни adj. — expiatory; искупитељна жртва — trespass offering, sin-offering

искупити v. — atone for, expiate, ransom, pay for, redeem, redress; искупити грех — expiate one's sin; искупити туђи грех — redeem; Христос је искупио род човечанскиChrist has redeemed mankind

искупљење n. n. — atonement, redemption; ransom, expiation

искупљив (грешник) adj. — redeemable sinner

искушавати v. — entice, induce, persuade, seduce, tempt; put to the test

искушеник n. m. — novice, lay-brother, lay-sister

искушење n. n. — temptation; ordeal; trial; искушење противника — temptation of the enemy; навести на искушење — lead into temptation

ислам n. m. — Islam

исламизам n. m. — Islamism

исоп n. m. — hyssop; покропити исопом — sprinkle with hyssop

испаштање n. n. — atonement; expiation; satisfaction

испаштати v. — atone for a sin; expiate

испит n. n. — trial, experience; подвргнути кога испиту — put to test, try

испитивање n. n. — research, investigation

испитивати v. — try, test, experience; search, investigate

исповед cf. исповест

исповедање n. n. — avowal, profession (of faith, rite, religion); confession; срдачно исповедање — heartful confession

исповедаоница n. f. — confessional

исповедати v. — avow, profess; confess, hear confessions, receive confession; исповедати се — confess (to a priest), confess (one's sins)

исповедни adj. — confessional, confessionary, of confession

исповедник n. m. — confessor; confessor of faith, shriver; penitent; Свети Максим Исповедник — St. Maximus the Confessor исповест n. f. — confession; света тајна исповести — the Holy Confession, Repentance, Penitence; ићи на исповест — go to confession; тајна исповест (свештенику на ухо) — auricular confession

испосник n. m. — ascetic; anchorite

испосница n. f. — hermitage

испоснички adj. — ascetic, austere; hermitic

испостити се v. — be exhausted with fasting

исправан adj. — just, righteous, upright

исправитељ n. m. — repairer, reformer, restorer; corrector

исправљање n. n. — restoration; correction

исправљати v. — correct, restore, reform, repair; исправљати се — be formed (morally), be corrected, be restored, go the right way

исправност n. f. — righteousness, uprightness, integrity

испунити, испуњавати v. — fulfill, complete, accomplish, fill up with sth; испунити обећање — realize one's promise; испунити дужност — do one's duty; испуњавати брачне дужности — grant/fulfill the matrimonial duty; испунити се, испуњавати се — be full of sth; come true, be realized, accomplished (wishes, dreams); happen

испуњен adj. — made complete, fulfilled, realized

испуњење n. n. — fulfillment; consummation; accomplishing, filling up with smth

истерати v. — exorcise; истеривање ђавола — exorcism

истина n. f. — truth, truthfulness, genuiness, reality, verity; истина откривена изабранима — esoteric truth

истинит adj. — right, true, truthful; genuine, very; Бога истинитог од Бога истинитогthe true God of the true God

истинитост n. f. — truthfulness; genuineness

исток n. m. — Orient, East

историја n. f. — history; библијска историја — scripture history

источни adj. — east, easterly, oriental; Источна Црква — the Church of the east

источник n. m. — source, spring, fountain; чудотворни источник — holy well

истрајан adj. — persevering, persistent, tenacious

истрајати v. — persevere, persist, struggle

иступљење cf. екстаза

исходити v. — bring forth; emanate; proceed from, go forth, be issued

исхођење (Духа Светог) n. n. — procession of the Holy Spirit

исцелитељ n. m. — healer, curer, doctor

исцелити v. — heal, cure; исцелити се — recover, be healed, be cured

исцељење n. n. — cure, healing, treatment; recovery; faith-cure

исцељујући adj. — salutary, healthful

Ј

јавити (јављати) v. — make manifest, reveal; јавити премудрост — show wisdom; јавити се — reveal oneself, appear

јављање n. n. — appearance, apparition; јављање Христа — manifestation of Christ, Christophany; јављање Бога човеку — theophany

јаје n. n. — egg; ускршње јаје — Paschal egg, Easter egg (hard-boiled egg coloured in red)

Јахве n. m. — Yahweh (God)

јеванђелист n. m. — evangelist

јеванђелистар (књига Јеванђеља) n. m. — Evangelistary, gospel lectionary

јеванђелистички adj. — evangelic; (евангелистички) protestant

Јеванђеље n. n. — Gospel, Evangel; Јеванђеље по Матеју — the Evangel of St. Matthew; Јеванђеље по Марку — the Evangel of St. Mark; Јеванђеље по Луки — the Evangel of St. Luke; Јеванђеље по Јовану — the Evangel of St. John

јеванђеоски adj. — evangelical

Јеврејин n. m. — Hebrew man, Jew

Јеврејка n. f. — Hebrew woman, Jewess

јеврејски adj. — Hebrew, Hebraic, jewish

једини adj. — the only, only one, unique

јединородни adj. — only begotten, the only son

Јединорођени adj. — Only-begotten

јединствен adj. — unique, the only; singular

јединственост n. f. — uniqueness; singularity

јединство n. n. — unity, concord, union

једнобоштво n. n. — monotheism

једнобрачан adj. — monogamous, married once

једнобрачност n. n. — monogamy

једногласан adj. — unisonant, concordant; unanimous

једногласје n. n. — unison, concord; unanimity

једнодушан adj. — concordant, united, unanimous

једнодушје n. n. — harmony, unanimity

једнодушно adj. — with one accord

једнодушност n. f. — unanimity

једноженац n. m. — monogamist

једноженство n. m. — monogamy

једноначалије n. n. — monarchy, government unto one head

једнообразан adj. — uniform, unvaried

једнообразност n. n. — uniformity, equality; monotony

једносуштан adj. — homoousios, consubstantial; једносушна (Тројица) — one in Essence

једносушност n. f. — consubstantiality

језик n. m. — tongue, language; древни језици — ancientlanguages

јектенија n. f. — ectene, litany, liturgical prayer; мала јектенија — small litany; сугуба јектенија — litany of fervent supplication

јелеј n. m. — oil (olive oil); holy oil, chrism; unction

јелеосвећење n. n. — the anointing of the sick, unction with oil

јелепомазање n. n. — unction, extreme unction

Јелин n. m. — Greek

јелински adj. — Greek, Hellenistic

јерарх n. m. — hierarch; Света три јерарха — the Three Great Hierarchs

јерархија n. f. — hierarchy; cf. свештеноначалство

јерархијски adj. — hierarchical

јереј n. m. — priest; hiereus (gr.); пречасни оче — Reverend Father (обраћање)

јерејски adj. — priestly, priestlike

јерес n. f. — heresy, heterodoxy

јересијарх n. m. — heresiarch

јеретик n. m. — heretic; cf. кривоверац

јеретичан adj. — heretical

јерођакон n. m. — hierodeacon, regular deacon; преподобни оче — Reverend Father (обраћање)

јерођаконство n. n. — office of a regular deacon

јеромонах n. m. — hieromonk, regular monk; преподобни оче — Reverend Father (обраћање)

јестество n. n. — nature, substance

Јеховини сведоци — Jehovah' s witnesses

Јован Претеча n. pr. — John the Forerunner

јубилеј n. m. — jubilee

Јуда n. pr. — Judas, (fig.) archtraitor

јудаизам n. m. — Judaism, Hebraism

Јудеј n. m. — Jew, Hebrew

јудејски adj. — Judaic, Hebraic

јудејство n. n. — Judaism, Hebraism, the Jews

јуридички adj. — juridical; legal

јуродив adj. — foolish, crazy, mad; јуродиви n. m. — Holy fool, God' s fool, Fool for Christ

јуродивост n. f. — folly, craziness, mental alienation; folly for the sake of Christ

јутрење n. n. — Matins; orthros, early morning, church-service

К

кабала (heb.), n. f. — cabbala

кабалистички adj. — cab(b)alistic

кадионица n. f. — censer, incense-box; incense burner

кадити v. — cense; кађење — incensing, censing

казна n. f. — punishment, penance; penalty; execution; Божија казна — chastisement from God; 10 казни египатских — the 10 plagues of Egypt

казнити v. — punish, chastise, discipline

кајање n. n. — repentance, penitence; contrition

кајати се v. — repent, be penitent/contrite/remorseful; regret; кајати се због греха — confess one's sins

калвинизам n. m. — Calvinism

калвинисти n. pl. — Calvinists

калвинистички adj. — Calvinistic(-al)

календар n. m. — calendar; јулијански календар — Julian calendar; григоријански календар — Gregorian calendar

калуђер n. m. — monk; friar cf. монах

калуђерица n. f. — nun; cf. монахиња

камен n. m. — stone; угаони камен — foundation-stone, key-stone; надгробни камен — grave-stone; камен спотицања — stumbling-block, rock of offence; драги камен — precious stone

камилавка n. f. — calotte (of a priest)

кандило n. n. — icon lamp, icon candle

канон n. m. — canon; канон Светог Писма — Canon of Scripture

канонизација n. f. — canonization

канонизовати v. — canonize

каноник n. m. — canon

каноничност n. f. — canonicity

канонски adj. — canonic(-al); канонско право — Canon law

капела n. f. — chapel; капела, параклис Пресвете Богородице — Lady-chapel

капелан n. m. — chaplain

капеланство n. n. — chaplainry, chaplainship

капуцин n. m. — capuchin friar

карактер n. m. — character

карактерисати, карактеризовати v. — characterize, describe, illustrate

карактеристичан adj. — characteristic of

карање n. n. — penalty, punishment, chastisement; cf. прекор

карати v. — punish, chastise, inflict penalty cf. прекоревати

кардинал (римски) n. m. — cardinal (cath. eccl.)

кардиналски adj. — cardinal, cardinal's

кардиналство n. n. — cardinalship

кармелит n. m. — Carmelite

картузијанац n. m. — carthusian; картузијански манастир — charterhouse

катавасија n. f. — katabasia (canticles sung by two choirs)

катафатички adj. — cataphatic

катедра n. f. — cathedra, pulpit, chair, tribune; department (of an institute etc.)

катедрала adj. — cathedral church (temple)

катихеза n. f. — catechesis

катихетски adj. — catechetical

катихизис n. m. — catechism

катихумен n. m. — catechumen

католик n. m. — catholic man/woman

католичански adj. — catholic, universal; cf. васељенски

католичанство n. n. — catholicity

католички adj. — catholic

квекер n. m. — Quaker

келија n. f. — cell, kellia; келија затворника — reclusory

кеноза (унижење, испражњење Вечног Логоса од божанске славе у очовечењу) n. f. — kenosis, self-humiliation, self-emptying

кимвал n. m. — cymbal, kettledrum

киновијски adj. — coenobitic

кинонија (заједница) n. f. — koinonia

клањање n. n. — genuflection, bow

клањати (се) v. — bow down to, make a bow to

клевета n. f. — calumny, defamation, slander

клеветање n. n. — slander, calumniation, defamation

клеветати v. — calumniate, defame, slander

клеветник n. m. — calumniator, slanderer, traducer

клеветнички adj. — calumnious, slanderous

клетва n. f. — curse, imprecation, malediction; evil eye; црквена клетва — anathema, excommunication

клети v. — curse, imprecate; (заклети се) — swear, vow, take an oath; заклети се Богом — vow before (to) God, call upon God as a witness; заклети се пред Библијом — swear on the Bible

клечање n. n. — kneeling, genuflection

клир, клер n. m. — clergy, church clerics, lower clergy

клирик n. m. — clergyman, ecclesiastic

клирикалан adj. — clerical

клирикализам n. m. — clericalism

клобук n. m. — cowl, hood

кнегиња n. f. — princess

кнежевина n. f. — reign, princedom

кнез n. m. — prince

књига n. f. — book; свете књиге — Sacred tomes; књига живота — book of life; Књига изласка — Exodus; Књига судија — Judges; манастирска књига, запис — chartulary; црквена матична књига — parish register, church-book; књига са седам печата — the book sealed with seven seals (sth completely unknown, of which one has no idea)

ковчег n. m. — ark, chest, shrine; Нојев ковчег — Noah's ark; ковчег завета Господњег — the ark of the Covenant, the holy ark, the ark of the Lord

колебање n. n. — hesitation; doubt

колебати се v. — hesitate; be doubtful

колено n. n. — knee; generation, tribe; пасти на колена пред — throw oneself at the feet of; сродство по трећем колену — relation three times removed

колесница n. f. — chariot

компетенција n. f. — competence; није у мојој компетенцији — that's beyond my domain, it is out of my sphsere / beyond my scope of competence; административна компетенција — administrative competence; судска компетенција — judicial competence; законодавна компетенција — legislative competence; лична компетенција — personal competence

коначан adj. — conclusive, final, ultimate

коначност n. f. — finiteness

конгрегација n. f. — congregation; Римска конгрегација — Roman congregation; заједница (конгрегација) Источних Цркава — congregation of Eastern Church

конгрегационалисти n. pl. — Congregationalists

кондак n. m. — kontakion

конзисториј (административно-судски орган, црквени суд) n. m.— consistory

конкордат n. m. — concordat

конкретан n. m. — concrete, specific

конкретизација n. f. — concrete definition

конкретизовати v. — define concretely

конкретно adv. — specifically

конкретност n. f. — specificality

Константинопољ n. m. — Constantinople; Цариградска васељенска патријаршија — Ecumenical Patriarchate of Constantinople

контрареформација n. f. — Counter-reformation

конфесија (вероисповедање) n. f. — confession/profession of faith, rite, religion; denomination

конфесионалан adj. — confessional, denominational

конфесионализам n. m. — confessionalism

конфирмација (света тајна миропомазања), потврда n. f. — confirmation

конфучијанство (relig.) n. n. — confucianism

Копти n. pl. — Copts

корист cf. користољубље

користољубац n. m. — profit-seeker, mercenary-minded person

користољубив adj. — self-interested, mercenary-minded

користољубље n. n. — self-interest, mercenariness, greed

коронација n. f. — coronation, crowning

космологија n. f. — cosmology

космолошки adj. — cosmological

крај n. m. — end, finish, finish, final judgment; крај света — doomsday; приближавати се крају — draw to a close; до краја века — until the end of the world, till doomsday

крајњи adj. — utmost; utter; ultimate

крематоријум n. m. — crematorium, crematory

кремација n. f. — cremation

кремирати v. — cremate

крепак adj. — strong, durable, steady; крепак у вери — stronginfaith

крепост n. f. — strength

кривац n. m. — culprit, offender, wrongdoer, guilty party

кривити v. — accuse of, blame, charge with, lay the blame (on)

кривица n. f. — guilt, fault, blame; offense; culpability, guiltiness; искупити кривицу — redeem oneself

кривоверје n. n. — heresy, heterodoxy, unorthodoxy

кривоверство n. n. — misbelief, false opinion, wrong belief

кривоклетник n. m. — perjurer, perjured, forsworn, perjurious

крипта n. f. — crypt

кротак adj. — mild, meek, gentle; forbearing

кротост n. f. — mildness, meekness, gentleness

крст n. m. — cross; слободан крст (archit.) — a free cross

крстионица n. f. — baptistery; baptismal font

крститељ n. m. — baptist; Свети Јован Крститељ — John the Baptist

крстити v. — baptize, christen; (пре)крстити се — be baptized, christened; cross oneself, make the sign of the cross

Крстовдан n. m. — Holy Cross Day; cf. Воздвижење

крстоносац n. m. — crusader

круна n. f. — crown, attribute of monarch

крштени adj. — baptismal; крштено име — baptismal name; n. m. — godchild, chrisom

крштеница n. f. — baptismal certificate; birth-certificate

крштење n. n. — Baptism; christening

ксенофобија n. f. — xenophobia

ктитор n. m. — ktetor, donator

кудити v. — rebuke, censure, condemn

култ n. m. — cult, worship, rite

култура n. f. — culture, politeness; manners

културан adj. — cultural, polite

кум (на крштењу) n. m. — godfather; кума n. f. — godmother

кумир n. m. — idol, fetish, fetich

кумче n. n. — godson (мушко); goddaughter (женско)

купељ n. f. — font, basin, baptistery, laver

купола n. m. — cupola, dome

Куран n. m. — Koran

курија (сарадници папе или епископа у Римској Цркви) n. f. — Curia

кушати v. — entice, induce, tempt; (окусити) taste, relish, enjoy; cf. окусити

кушач n. m. — tempter, seducer

кушња n. f. — probation; ordeal

Л

лагати v. — lie, utter a falsehood

лаж n. f. — lie, falsehood, untruth

лажан adj. — false, untrue; лажни пророк — false prophet; лажни сведок — false witness, perjurer; лажно учење — false teaching

лажљив adj. — insidious, perfidious, sly

лажљивост n. f. — insidiousness, perfidy, falsity

Лазарица (Лазарева субота) n. f. — feast of St. Lazarus

лаик n. m. — layman

лаици n. pl. — laity

лаички adj. — lay

лековит adj. — healing, salutary

лењ adj. — lazy, idle, indolent

лењост n. f. — laziness, idleness, indolence

леп adj. — beautiful, decorous, elegant

лепота n. f. — beauty, elegance, magnificence

лепта n. f. — mite, bit; принети своју лепту — do one's bit/sacrifice

лествица n. f. — vision, apparition, stairway; Свети Јован Лествичник — St. John the Ladder

лето n. n. — summer, hot season; лета n. pl. — years, age

летопис n. m. — chronicle, annals

летописац n. m. — chronocler, annalist

лечити v. — heal, cure; cf. исцелити

лик n. m. — icon, image; ликови (светитеља) — multitude, church chorus; лик на икони — image (of a saint)

ликовање n. n. — rejoicing, exultation, triumph

ликовати v. — jubilate; rejoice, exult, triumph

ликујући adj. — jubilant

лира n. f. — lyre

литература n. f. — literature; богословска литература — theological literature

литија n. f. — procession

Литургија n. f. — liturgy, divine service; Света литургија — divine liturgy; Литургија пређеосвећених дарова — the liturgy of the presanctified

литургијски adj. — liturgical

литургика n. f. — liturgics, liturgiology

лице n. n. — person; face, countenance; image

лицемер n. m. — hypocrite, Holy Willie; pretender

лицемерје n. n. — hypocricy

личан adj. — personal, own; individual

личина n. f. — mask

личносан adj. — personal

личност n. f. — person; personal identity, personality; personhood

логика n. f. — logic(s)

логички adj. — logical, rational

логос n. m. — logos (gr.), word, reason

лукав adj. — cunning, sly; crafty, artful, wily, evil, deceitful

лукавост n. f. — cunningness, craftiness, wiliness

лукавство n. n. — slyness, archness, craft, craftiness, wile

лутеран n. m. — Lutheran, evangelist

лутерански adj. — Lutheran

Љ

љубав n. f. — love, loving-kindness; passion, affection; devotion; grace, good-will; (према ближњем) charity, Christian love; братска љубав — brotherly love; љубав према ближњем — love for one's neighbour; трпеза љубави — agape meal

љубазан adj. — kind, gentle, good-tempered

љубазност n. f. — kindness, gentleness, good temper; condescension

љубити v. — love, like, be fond of, cherish, belove; worship

љубљен adj. — loved, beloved

љубомора n. f. — jealousy, envy

љубоморан adj. — jealous, envious

М

маг n. m. — magician

магија n. f. — magic; књига о магији — the book of magic

магистар n. m. — Master's degree holder; магистар теологије — master of Theology; магистар канонског права — master of Canonic law

Мадона n. f. — Madonna; image of the Virgin; Сикстинска Мадона — image of the Sistine Virgin

Мајка Божија n. f. — Mother of God

маловеран adj. — one of little faith

малодушан adj. — faint-hearted

малодушност n. n. — faint-heartedness

манастир n. m. — monastery, cloister; convent; priory; женски манастир — nunnery, community of nuns; мушки манастир — friary; активан манастир — ruling monastery

манастирски adj. — monastic; манастирски конак — monastic residence; манастирска црква — Minster, catholicon

мандија n. f. — mandyas; rason

манихејац n. m. — Manichean

манихејизам n. m. — Manicheism

манихејски adj. — Manichean

мантија n. f. — soutane, cassock

манускрипт n. m. — manuscript

мартиријум, мартирион n. m. — martyrium (a shrine or church built in the memory of a martyr)

мартирологион n. m. — martyrology

маска n. f. — mask

масон n. m. — mason, freemason

масонски adj. — Masonic

масонство n. n. — masonship, freemasonry

материјалан adj. — material, corporeal, physical; financial

материјалист n. m. — materialist

материјалистички adj. — materialist, earthly

материјалност n. f. — materiality

матерински adj. — maternal

матероубиство n. n. — matricide

мати n. f. — mother; Мати Божија — Mother of God

медитација n. f. — meditation, deep thinking

међуцрквен adj. — para-church, inter-church

мелодичан adj. — harmonic, soft-voiced, melodious

мелодичност n. f. — harmony, fine voice

Месија n. m. — Messiah

месијанизам n. m. — Messianism

месопусна недеља n. f. — Meat fare Sunday

метанисање n. n. — prostration

метанисати v. — bow; prostrate; to humble oneself

методизам n. m. — Methodism

методист n. m. — Methodist

методистички adj. — Methodist

милозвучан adj. — nicely harmonic

милозвучност n. f. — nice harmony

милосрдан adj. — charitable, merciful; gracious, pitiful; милосрдна установа — charitable institution

милосрђе n. n. — good work, works of charity, benefaction; compassion, mercy, pity; показивати милосрђе — administer charity

милост n. f. — grace, mercy, clemency; loving-kindness

милостив adj. — compassionately-loving; gracious, merciful; блажени милостивиblessed are the merciful

милостиња n. f. — alms, almsgiving, charity; boon, benefaction, gift, donation; давати милостињу — give alms

минеј n. m. — Menaion (gr.); општи минеј — General Menaion; месечни (прости) минеј — Monthly Menaion; празнични минеј — Anthologion

миомир n. m. — fragrance

миомирис n. m. — sweet smell, fragrance, aroma, perfume

миомирисан adj. — fragrant

мир n. m. — peace; world, universe; мир Божији — peace of God; иди с миромgo in peace

миран adj. — peaceable, peaceful

мирјанин n. m. — layman; мирјани — lay people

миро n. n. — chrism, myrrh

мирољубив adj. — peace-loving

мирољубивост n. f. — peaceful disposition

мироносан adj. — mitred; мироносице n. pl. — Myrrh-bearing Women

миропомазање n. n. — Chrismation, Confirmation

миропомазати v. — anoint, confirm

миросање n. n. — unction, anointing

миротворац n. m. — peacemaker

миротворачки adj. — peacemaking

миса n. f. — mass, divine service of the Roman Catholic Church

мисао n. f. — thought, conception (of thinking); cf. помисао

мисија n. f. — mission

мисионар n. m. — missionary

мисионарски adj. — missionary; мисионарска делатност — missionary activity

мислилац n. m. — thinker, wise man, philosopher

мислити v. — think, philosophize

мистагогија (тајноводство) n. f. — mistagogy

мистицизам n. m. — mysticism

мистичан adj. — mystic

мит n. m. — myth

митар (цариник) n. m. — publican, tax collector

митарство n. n. — affliction, ordeal, trying experience; пролазити кроз митарства — go through many trials

митологија n. f. — mythology

митолошки adj. — mythological

митра n. f. — mitre

митрополија n. f. — Metropolitanate

митрополит n. m. — Metropolitan, Bishop of the metropolis; Високопреосвештенство, Високопреосвећени — Your Eminence (обраћање)

митски adj. — mythical

мјестобљуститељ n. m. — administrator

младенац n. m. — infant, baby, kid; богомладенац — infant-God

многобожац n. m. — pagan

многоговорљив adj. — talkative, wordy

многоговорљивост n. f. — wordiness

многоженац n. m. — polygamist

многоженство n. n. — polygamy

многоличностан adj. — multi-faceted; multi-personal

многомилостив adj. — merciful

многоначалије n. n. — multiple authority, pluralism

многообразност n. f. — variety, diversity

многосажаљив adj. — compassionate

мноштвен adj. — multiple

мноштвеност n. n. — multiplicity

молба n. f. — invocation, entreaty, prayer, petition

молебан n. f. — moleben (public prayer meeting); одслужити благодарење — hold a thanksgiving service

молитва n. f. — prayer; intercession; petition; молитвено тиховање — prayer of silence; молитва срца — prayer of the heart; молитва ума — prayer of the mind; (молитвени) часови — prayer(s) of the hours; молитва пред Јеванђеље — pre-gospel prayer

молитвен adj. — prayerful, devotional; молитвени дом — prayer house, place of worship

молитвеник n. m. — prayer book, book of prayers; (cath. eccl) breviary; man of prayer

молитвослов cf. молитвеник

молити v. — pray, ask; beseech, entreat; молити (се) Богу — pray to God

молчаније n. n. — hesychasm

молчалник n. m. — hesychast, speechless/mute person

мољење n. n. — supplication

монарх n. m. — monarch, king, ruler, tsar

монархизам n. m. — monarchism

монархија n. f. — monarchy

монархијски adj. — monarchic(-al)

монархиста n. m. — monarchist

монах n. m. — monk; примити монашки завет — take monastic vows

монахиња n. f. — nun; постати монахиња — take the veil

монашки adj. — monastic; монашка одећа — monastic clothes

монаштво n. n. — monasticism, monkhood

монизам n. m. — monism

монистички adj. — monist

моногамија n. f. — monogamy

моногамист n. m. — monogamist

монотеизам n. m. — monotheism

монотеист n. m. — monotheist

монотелитизам n. m. — Monothelitism

монофизити n. pl. — Monophysites

монофизитизам n. m. — monophysitism

монтанизам n. m. — montanism

морал n. m. — morals, morals and manners; morality, ethics

моралан adj. — moral, ethical

моралист n. m. — moralist

мормон n. m. — Mormon (adherent of the sect of the last days)

мормонизам n. m. — Mormonism

моћ n. f. — majesty, might

моћан adj. — mighty, powerful

мошти n. pl. — relics; нетрулежне мошти — incorruptible relics; пренос моштију — translation of the relics

мржња n. f. — hatred, grudge

мрзети v. — hate, bear a grudge (against) sb; resent

мрзовоља n. f. — despondency

мрзовољан adj. — despondent

мудар adj. — prudent; sage, sapient; wise

мудрац n. m. — sage, wise man; Мудраци — The Magi

мудровање n. n. — philosophizing

мудровати v. — philosophize

мудрост n. f. — wisdom

музика n. f. — music, singing; духовна музика — church music/chant

мука (страдање) n. f. — torment, torture; tribulation

муслиман n. m. — Mussulman, Moslem

муслимански adj. — Mohammedan

муфтија (mosl.) n. m. — mufti, head of Moslem religious community

мухамеданац n. m. — Mohammedan

мухамеданство n. n. — Mohammedanism, Islam

мученик n. m. — martyr, sufferer

мученикослов n. m. cf. мартирологион

мученички adj. — martyrly, suffering; подврћи се мученичкој смрти — martyrize

мучеништво n. n. — martyrdom, suffering

мучење n. n. — torture, torment

мучитељ n. m. — torturer, tormentor

мучитељски adj. — painful, poignant, agonizing

мучити v. — torment; torture

Н

надбедреник n. m. — shield, epigonation

навести (на) v. — incite, induce, impel, stimulate

награда n. f. — compensation

нада n. f. — hope; живети у нади — live/feed on hope; лажна нада — vain, false hope; давати наду — give hope

надбискуп n. m. — archbishop, prelate; primate

надгробни adj. — sepulchral, over a grave; надгробни натпис — epitaph; надгробни камен — tomb-stone; надгробни споменик — burial monument

надилажење n. n. cf. трансцендентност — transcendence

надићи, надилазити v. — transcend, surpass

надмен cf. охол наднебесни adj. — heavenly

надсвођен adj. (arch) — domical

надсуштаствен adj. — super-essential, transcendent

Назарећанин (житељ Назарета) n. m. — Nazarene

наитије n. n. — infusion (of the Holy Ghost), inspiration

најсветији adj. — most reverend, most holy

наклоност n. f. — good-will, favour

наложница n. f. — concubine

намесник n. m. — vicar; vicegerent, deputy; superior (ofa monastery)

намесништво n. n. — vicegerency; vicariate

напад n. m. — attack, aggression, onset

нападати v. — attack, fall upon; assail, assault

напаст n. f. — harm, misfortune, disaster; уводити у напаст — lead into misfortune

напрсни adj. — born on the breast; напрсни крст — pectoral cross

напустити v. — forsake, leave

наравоученије n. n. — morality, moral, moral admonition

наречен adj. — (as a noun) one's betrothed, affianced bride; one's betrothed, affianced husband

наситити (се) v. — sate, satisfy, fill up with; be filled (up with sth)

наслађивање n. n. — enjoyment, delight

наслађивати (се) v. — enjoy, be delighted with, rejoice at

наследан adj. — hereditary

наследити v. — inherit; succeed

наследник n. m. — heir, inheritor

наслеђе n. n. — inheritance, heritage; succession; очево наслеђе, очевина — patrimony

наслеђивање (наследност) n. n. — inheritance, heredity, hereditability

настава n. n. — teaching, schooling; tutorship

наставник cf. учитељ

настати v. — originate, arise, start

настојатељ n. m. — prior, superior, father-superior (of a monastery); archpriest, dean (of a cathedral)

настојатељница n. f. — prioress, mother superior

настројење n. n. — purpose, aim; end

натпрестолан adj. — above the altar

натприродан adj. — supernatural, transcendent

наука n. f. — science; хришћанска наука — Christian science

научан adj. — scientific; technical

научник n. m. — scientist

нафора n. f. — Antidoron (gr."instead of the gift"), consecrated bread

началник n. m. — superior, chief; author

начало n. n. — beginning, commencement, start; религиозна начела — religious principles

началство (ангелски чин) n. n. — principality

началствовати v. — command, take the lead, be at the head of; preside (at the liturgy)

началствујући adj. — principal celebrant

небеса n. pl. — heavens

небески adj. — heavenly, celestial, supercelestial; bodiless; небеска Црква — Church in heaven; небеске силе — bodiless powers; небеска војска — heavenly hosts; Church Militant; Цар Небески — celestial Father, our Heavenly Father

небиће n. n. — non-being, non-existence, non-entity

неблагодаран adj. — ungrateful; cf. незахвалан

неблагодарност n. f. — ingratitude; cf. незахвалност

небо n. n. — sky; heaven; бити на седмом небу — be filled with joy

неверан adj. — faithless, unfaithful; untrustworthy; ungodly, unholy

неверник n. m. — infidel, unbeliever, impious/faithless person

неверништво n. n. — faithlessness, incredulity, irreligion, unbelief

неверујући n. m. — unbelieving, unbeliever

невеста n. f. — bride, engaged girl; невеста неневесна — unweddedbride; Христова невеста — spouse of Christ

невештаствени adj. — bodiless, incorporeal; immaterial

невидљив adj. — invisible, imperceptible; невидљиви свет — invisible light/creation

невидљивост n. f. — invisibility

невин adj. — guiltless, innocent

невиност n. f. — guiltlessness, innocence; chastity, purity

невоља n. f. — adversity; woe; tribulation

невољан adj. — involuntary, undeliberate, against one's will

недеља n. f. — week, Sunday; Lord's Day; недеља прва (поста), чиста, недеља православља — Orthodoxy Sunday; недеља трећа поста, крстопоклона — the third week of Lent; Цветна недеља — Palm Sunday; Светла недеља — Easter Week; Страсна седмица — Holy Week, Passion Week; Томина недеља — Quasimodo Week,1st week after Easter; Недеља светих — Sunday of all Saints

недобронамеран adj. — evil-disposed, malevolent

недобронамерност n. f. — ill-will, malevolence

недоказив adj. — unfounded, not supported by evidence

недоказивост n. f. — absence/want of proof

недокучив adj. — unfathomable

недосежан adj. — indescribable, incomprehensible

недостојан adj. — unworthy, undeserving

недостојност (недоличност) n. f. — indignity, unbecomingness

незабораван adj. — ever-memorable, unforgettable

независан adj. — independent

независност n. f. — independence

незадовољан adj. — unsatisfied, discontented

незадовољство n. n. — dissatisfaction, discontent

незазоран adj. — blameless

незаконит adj. — illegal, unlawful; unjust; незаконито дете — illegitimate child

незаконитост n. f. — illegitimacy, illegality

незамислив adj. — unthinkable, impossible, inconceivable

незахвалан adj. — ingrateful, ungrateful, thankless

незахвалност n. f. — ingratitude, ungratefulness, thanklessness

неземаљски adj. — unearthly, celestial; неземаљско блаженство — celestial bliss

незлобив adj. — not vengeful, kind, meek, good-natured

незлобивост n. f. — mildness, gentleness, good nature

незнабожац n. m. — infidel, heathen; Gentile

незнабожачки adj. — pagan, heathen, gentilish

незнабоштво n. n. — paganism, infidelity

незнање n. n. — ignorance

неизмењив adj. — invariable, unalterable

неизмеран adj. — immeasurable, measureless, illimitable, infinite; unfathomable

неизмерив cf. неизмеран

неисказан adj. — ineffable, inexpressible; unutterable, unspeakable; неисказана сладост — unspeakable delight; неисказана доброта — unspeakable goodness

неисцрпан adj. — inexhaustible; неисцрпни извор — everlasting source

неканонски adj. — extracanonical, uncanonical (text, book)

неконформизам n. m. — recunsancy, non-conformism

неконформист n. m. — recusant, non-conformist

некористољубив adj. — unselfish, disinterested

некористољубивост n. f. — unselfishness, disinterestedness

некролог n. m. — necrologue

некрштен adj. — unchristened

нелицемеран adj. — not hypocritical, sincere, frank

немаран adj. — careless, negligent

немарност n. f. — negligence, carelessness

нематеријалан adj. — immaterial

немешање n. n. — non-intervention, non-interference; немешање у црквене послове — non-intervention in Church affairs

немилосрдан adj. — pitiless, unmerciful, inclement, cruel

немилосрдност n. f. — inclemency, mercilessness, cruelty

немилост n. f. — disgrace, disfavour, discredit; пасти у немилост (коме) — fall into disgrace

немилостив adj. — unmerciful; ungracious, severe

неморал n. m. — immorality

неморалан adj. — immoral

немоћ n. f. — infirmity; sickness, illness; weakness, helplessness, feebleness

немоћан adj. — feeble, ill, sick, weak, helpless

ненавидети v. — hate, detest, abhor; bear a grudge against sb, feel hatred towards sb

ненавидник n. m. — hater, detester, bitter enemy

неневесна (Невеста) adj. — not betrothed (of the Holy Virgin); unwedded

необјашњив adj. — unexplainable

необорив adj. — irrefutable, undeniable; необорив доказ — incontrovertible evidence

необоривост n. f. — irrefutability

необрезан adj. — uncircumcised

необухватив adj. — uncircumscribed, immense, boundless

необухвативост n. f. — immensity, boundlessness

неокаљан adj. — unspotted, undefiled

неокатолицизам n. m. — neo-Catholicism

неокатолички adj. — neo-catholic

неопипљив (несхватљив) adj. — intangible

неописив adj. — inexpressible, unspeakable, indescribable

неопредељен adj. — vague, uncertain

неопредељеност n. f. — vagueness, uncertainty

неопростив adj. — unforgivable, unpardonable

неопходан adj. — necessary, needed, urgent, pressing

неопходност n. f. — necessity, need, want; urgency

неосвећен adj. — unhallowed, unconsecrated

неосетљив adj. — insensitive, insensible; unconscious

неосетљивост n. f. — insensitivity, insensibility

неоскрнављен adj. — inviolate

неоснован adj. — groundless, ungrounded, proofless, unfounded

неоснованост n. f. — groundlessness, unfoundedness

неоспорив adj. — indisputable, incontestable

неоспоривост n. f. — indisputability

неосуђен adj. — blameless, without condemnation

неосуђено adv. — without condemnation

неофит n. m. — proselyte; novice

неплодан adj. — unfruitful, barren

неплодност n. f. — unfruitfulness, bareness

непобедив adj. — invincible, unconquerable

непобедивост n. f. — invincibility

непобожан adj. — impious, atheist, ungodly, irreligious

непобожност n. f. — impiety, irreligion, godlessness

неповиновање cf. непослушност

неповредив adj. — sacred, inviolable

непогрешив adj. — impeccable, infallible; unerring, correct

непогрешивост n. f. — impeccability, infallibility; папска непогрешивост (незаблудивост) — the infallibility of the Pope

непокајан adj. — impenitent, unrepentant

непоколебљив adj. — firm, steady, unshakable; unceasing; непоколебљиво убеђење — unshakable conviction; остати непоколебљив — stand firm

непоколебљивост n. f. — firmness, steadiness, stoicalness

непокоран adj. — disobedient, refractory, recalcitrant, indocile

непокорност n. f. — recalcitrance, indocility; insubordination

непомирљив adj. — unloving; irreconcilable

непоновљив adj. — unrepeatable

непорочан adj. — immaculate, undefiled, chaste; blameless, irreproachable

непорочност n. f. — purity, chastity, immaculacy; blamelessness, irreproachability

непосвећени n. pl. — the profane, uninitiated

непослушан adj. — disobedient, undutiful

непослушност n. f. — disobedience, undutifulness, insubordination

непостидан adj. — blameless; invincible

непостижан adj. — incomprehensible, inscrutable

непостижност n. f. — incomprehensibility, inscrutability

непотребан adj. — dissolute, worthless, useless

непоуздан adj. — trustless, unreliable

неправда n. f. — injustice; falsehood, untruth, lie

неправедан adj. — unjust; unrighteous; untrue, false

неправедност n. f. — untruthfulness, falsehood, injustice

неправославан adj. — not orthodox

непрекидан adj. — perpetual, continuous, unbroken, uninterrupted;everlasting

непрестан adj. — continuous, unceasing

непресушан adj. — inexhaustible; непресушан извор — everlasting source

непријатељ n. m. — adversary; foe, enemy, the enemy of mankind, the old Adversary

непријатељски adj. — hostile, enemical

непријатељство n. n. — enemity, hostility

непристрасан adj. — impartial, unbiased

непристрасност n. f. — impartiality

неприступан adj. — unapproachable, inaccessible

неприступност n. f. — inaccessibility

непролазан adj. — incorruptible

непроменљив adj. — permanent, changeless

непроменљивост n. f. — permanence, changelessness, unchangingness, unchangeableness, unalterableness

непропадљив adj. — incorruptible

непропадљивост n. f. — incorruptibility

нераздељив adj. — undivided, indivisible, inseparable; нераздељиво adv.-without separation

нераздељивост n. f. — indivisibility

неразлучан adj. — inseparable; неразлучно adv. — inseparably

неразлучност n. f. — inseparability

неразуман adj. — unreasonable, unwise, foolish, without understanding

неразумевање n. n. — incomprehension, lack of understanding; misunderstanding

неразумљив adj. — incomprehensible, obscure

неразумност n. f. — unreason, foolishness, folly

нераскидив adj. — unbreakable; indissoluble

нераскидивост (брака) n. f. — indissolubility

нерукотворен adj. — not of human making; нерукотворена икона — a Holy image; a Veronica image

несаблажњена adj. — undefiled

несавршен adj. — imperfect, incomplete

несавршеност n. f. — imperfection, incompleteness

нескверан adj. — spotless

несклад n. m. — dissonance, inconsonance; (неслога) discord, disunion; несклад мишљења — difference of mind (of opinions)

несливено adv. — without confusion

неслободан adj. — unfree

несложан adj. — unharmonious, discord

несметан adj. — without offense

неспознатљив adj. — unknowable

неспознатљивост n. f. — unknowability

неспособан adj. — incapable, unable

неспособност n. f. — inability, non-ability

несрећа n. f. — misfortune, ill-luck, unhappiness; навући на себе несрећу — get into trouble

несрећан adj. — unfortunate, ill fated, luckless; unhappy, sorrowful

несторијанац n. m. — Nestorian

несторијанство (несторијанизам) n. n. — Nestorianism

несхватљив adj. — inconceivable

нетелесан adj. — incorporeal

нетрпељив adj. — intolerant

нетрпељивост n. f. — intolerance

нетрулежан adj. — incorruptible, imperishable, undefiled, undecayed; нетрулежно — without defilement

нетрулежност n. f. — immortality, incorruptibility

неугасив adj. — unquenchable, inextinguishable

неуздржљив adj. — intemperate, incontinent

неуздржљивост n. f. — intemperance, lack of self-control

неумерен adj. — immoderate, intemperate; over-indulgent

неумереност n. f. — gluttony; immoderation

неумољив adj. — inexorable, implacable

неумољивост n. f. — inexorability, implacability

неуморан adj. — tireless, indefatigable

неуморно adv. — indefatigably

неуништив adj. — imperishable

неутешан adj. — disconsolate, inconsolable

неутешност n. f. — disconsolateness, disconsolation

неутољив adj. — unappeasable, insatiable, unquenchable; неутољива глад — insatiable hunger; неутољива жеђ — unquenchablethirst

нехотице adv. — of ignorance, involuntarily

нецеломудрен adj. — unchaste, immodest, lewd, lustful

нецеломудреност n. f. — unchastity, immodesty, lewdness, lust

нечасност n. f. — dishonesty, want of probity

нечастан adj. — dishonest, dishonourable, ignominious, infamous

нечастиви n. m. — the devil, Satan

нечист adj. — vile, impure, full of impurity; evil; нечисти дух — evil spirit; нечиста сила — the devil, Satan

нечистота n. f. — defilement, impurity

нечовечан adj. — inhuman, cruel, barbarous, brutal

нечовечност n. f. — inhumanity, cruelity, cruelness, barbarity, brutality

нижи adj. — nether; lower; inferior; нижи чинови — minor orders

низак adj. — low; mean; низак глас — deep voice; ниска душа — mean soul; низак поклон — profound bow, reverence

Никољдан cf. Свети Никола — St. Nicolas the Wonderworker

ниспослати v. — send down (from heaven)

нисходити cf. силазити

нихилизам n. m. — nihilism

нихилист n. m. — nihilist

нишчи adj. — poor, indigent; нишчи духом — poor in spirit

нов adj. — new, recent, fresh, modern; Нови Завет — New Testament

новобрачан adj. — newly married

новогодишњи adj. — of the new year

новозаветни adj. — of the New Testament

новоизабрани adj. — newly elected/chosen

новокрштен n. m., n. f. — newly baptized man or woman

новорођен adj. — newly born

норма n. f. — norm, rule, standard

нормалан adj. — normal, sane (mentally)

нужан adj. — necessary, needed, required

нужда n. f. — necessity, need; want, poverty

нужност n. f. — necessity

нунције n. m. — legate, nuncio

О

обавезати v. — bind, oblige, obligate

обавезујући adj. — binding, compulsory, obligatory, obliging

обезглавити v. — behead, decapitate

обезглављивање n. n. — beheading, decapitation

обезличење n. n. — disincarnation

обезличити v. — disincarnate

обесмртити v. — immortalize, eternize

обећање n. n. — vow, promise

обећати v. — promise

обешчастити v. — dishonour, disgrace

обитавалиште n. n. — habitation, dwelling-place, home, residence

обитавати v. — inhabit, dwell, live, reside

обитељ n. f. — holy abode, convent, cloister, monastery

обићетворити v. — ontologize

обичај n. m. — custom, tradition

обичајан adj. — common, usual

објава n. f. — manifestation

објавити v. — make clear (to); announce, declare, proclaim; manifest

објаснити v. — explain, explicate, interpret

објашњење n. n. — explanation, elucidation, comment

објашњив adj. — explicable, explainable

објективан adj. — objective, unbiased

објективност n. f. — objectiveness

облагодатити v. — sanctify in Grace

облагодаћен adj. — sanctified in Grace, rich in the blessings of heaven

облачити v. — enrobe, clothe, dress, vest, attire (a priest); облачити се — put on priestly vestments; обући се у тело — endure the flesh

обмана n. f. — cheat, deceit, delusion; fraud

обманути (обмањивати) v. — cheat, deceive, delude

обмањујући adj. — deceptive, deceitful, delusive, illusive, illusory, fraudulent

обнова (обновљење) n. f. — regeneration, restoration, renewal, renovation

обновити v. — restore, renew, renovate; revive

обоготворење n. n. — deification, apotheosis

обоготворити v. — deify; make men like God, rank among the gods; idolatrise, worship idols

обожавање n. n. — adoration

обожавати v. — adore

обожење n. n. — divinization; deification; Theosis (gr.); idolization

обожити v. — divinize, deify; idolize

образ n. m. — shape, form, image, appearance; образ Божији — Imago Dei; по Божијем образу — created after God's image; образ живота — way/mode of life

образован adj. — educated, learned

образовање n. n. — formation, constitution, make-up; education; дати образовање — educate; основно образовање — primary education; средње образовање — secondary education; високо образовање — higher education

образовати v. — form, make up, organize, shape; educate

обраћати (обратити) v. — turn into, change, convert, christianize; обратити у католичку веру — catholicize; обратити пажњу на — pay attention to; обраћати се — appeal, address; (Богу) return to God

обраћеник n. m. — proselyte

обраћење n. n. — conversion (of sinners)

обред n. m. — rite; ritual; ceremony, church office; вршење обреда, чинодејствовање — administration

обредан adj. — ritual, ceremonial

обредност n. f. — ceremonial part of worship

обрезање n. n. — circumcision; Обрезање Господа Исуса Христа — the Circumcision of Christ

обрезати v. — circumcise

обретење n. n. — finding, discovery; обретење Часног крста — invention of the Cross

обручење n. n. — promise

обуздати (обуздавати) v. — repress, restrain, check, control; обуздавати своје страсти — control one's passions

оваплотити v. — embody, incarnate, personify; оваплотити се — be/become incarnate, take flesh, assume a human body

оваплоћен adj. — corporal, incarnate; оваплоћена личност — corporate personality; оваплоћени Бог — God-incarnate

оваплоћенски adj. — incarnational

оваплоћење n. n. — incarnation, assuming a human body

овековечење n. n. — perpetuation

овековечити v. — perpetuate, immortalize, eternize

овладати v. — possess, be in possession (of), have power (over sth), master

овца n. f. — sheep; заблудела (изгубљена) овца — stray/lost sheep

огањ n. m. — fire, flame; жртвени огањ — altar-fire; огњем и мачем (решавати ствари) — with fire and sword

оглашени adj. — catechumen; оглашени, изађите — dismissal of the catechumens

огњен adj. — flaming

оговарање n. n. — slander, defamation

оговарати v. — slander, defame, verbally abuse

огорчен adj. — afflicted, distressed, bitter

огорчење n. n. — affliction, grief, heart-sore

огорчити v. — afflict, grieve

ограничен adj. — circumscribed

ограничити v. — circumscribe

одбијање n. n. — reprobation; repudiation

одбијати v. — reprobate; repudiate

одбрамбени adj. — defensive, protective

одбрана n. f. — apology

одбранити cf. бранити

одевати cf. облачити

одежда n. f. — garment, raiment, vestment

оделотворење n. n. — actualization, realization

оделотворити v. — actualize, realize

одећа n. f. — canonicals

одлучење (из Цркве) n. n. — excommunication, interdiction, interdict, anathema; cf. изопштење

одлучити (из Цркве) v. — excommunicate, interdict, anathematize, curse by bell, book and candle; cf. изопштити

одмазда n. f. — vengeance

одмаздити v. — retribute

одметник (отпадник) n. m. — apostate

однос n. m. — relationship, relation

односити (се) v. — concern, have to do with; regard

одобрење n. n. — approval, consent, assent; approbation

одобрити v. — approve, assent, consent, be pleased to do sth

одолети v. — withstand

одредити v. — determine

одрећи се v. — deny, reject, repudiate, foreswear, renounce; abdicate, abjure

одрицање n. n. — rejection, renunciation; denial, negation; abnegation, abdication (of sovereignty), abjuration, repudiation

одрицати v. — deny, disavow, reject, renounce

одслужити v. — finish/be through the divine service

одступати v. — withdraw oneself from, refrain, apostatize, abjure (religion)

одступник n. m. — apostate; abjurer, renegade, forsaker of religion; impious; atheist

одступништво (отпадништво) n. n. — apostasy; atheism; conversion

одуховити v. — spiritualize, inspire

одуховљење n. n. — spiritualization, inspiration

одушевити v. — animate, inspire, kindle; одушевити се — be/get animated, enthusiastic, inspirited

одушевљење n. n. — enthusiasm, inspiration

ожалошћен adj. — grief-stricken

оживети (оживљавати) v. — come/restore to life, give life to, rise from the dead; revive, recover one's spirits

оживљујући adj. — reviving, renewing, vivifying

оживотворење n. n. — revival, animation, reanimation

озаконити v. — legalize, authorize

озарен adj. — radiant, brilliant, bright

озарење n. n. — divine light, enlightening, illumination

озарити v. — enlighten, light up, illuminate

окајавање n. n. — expiation

окајавати v. — expiate

око n. n. (pl. очи) — eye; око за око, зуб за зуб — an eye for an eye and a tooth for a tooth, return flesh for flesh; духовно око — mind' s eye; умне очи срца — (intellectually) discerning eyes

окончати v. — finalize, finish

окрепити v. — strengthen, fortify, refresh

окрепљење n. n. — strengthening; refreshment

Октоих n. m. — Octoechos; cf. Осмогласник

окултан adj. — occult

окултизам n. m. — occultism

окултист n. m. — occultist

окусити v. — taste, relish; окусити спокој — enjoy rest; окусити смрт — to taste death

оличавање (оличење) n. n. — impersonation

оличавати v. — impersonate, personify, embody

оличностити v. — personify, impersonate, embody

оличностњење n. n. — personification, impersonation, embodiment

олтар n. m. — altar, sanctuary, Lord's table; chancel (in the Greek church); олтарска икона — altarpiece; олтарски чаршав, покривач за часну трпезу — altar-cloth

омивање (обредно прање руку) n. n. — washing, ablution; обред омивања руку за време службе — lavado

омилитика n. f. — homiletics

омилија n. f. — homily

омофор n. m. — omoforion

онтологија n. f. — ontology

онтолошки adj. — ontological

опело n. n. — funeral rite/service; одржати опело — perform a funeral service

опипљив adj. — tangible

опит n. m. — experience

оповргавање n. n. — refutation, confutation, disproof

оповргнути v. — refute, confute, disprove

оправдање n. n. — justification, exculpation; apology

оправдати v. — justify, exculpate

опростив adj. — excusable, pardonable

опростити v. — forgive; absolve; pardon

опроштај (опроштење грехова) n. m. — forgiveness, absolution; pardon, remission; дати опроштај грехова — grant remission of sins; опроштење дуга — excuse of debt

опседати v. — besot, infatuate, take possession of

опседнут adj. — possessed

оптужба n. f. — accusation, accusal, charge; кривична оптужба — imputation (of a crime)

оптужити (тужити) v. — accuse, charge with, impute; indict; incriminate; prosecute

опходити v. — encircle, surround; опходити се — do/manage with, treat, serve

општежитељни adj. — communicative; општежитељни устав — monastic coenobitic regulations/statutes

општежиће (киновија) n. n. — coenobium, community life

општи adj. — common, general, total, public

општина n. — community, parish, fraternity

општински adj. — communal, of the community

општити v. — associate, relate; општити с Богом — walk withGod

орар n. m. — orarion; stole (of a deacon)

органист n. m. — organ-player

оргуље n. pl. — organ

ореол n. m. — aureole, halo, nimbus

осама n. f. — solitude; seclusion

осамити ce v. — seclude oneself

осамљен adj. — solitary; lonely

осамљеност n. f. — seclusion

Осана interj. — Hosanna

освета n. f. — vengeance, revenge

осветити (освештати) v. — consecrate, sanctify; hallow; inaugurate; осветити цркву — consecrate a church

осветити (се) v. — avenge, revenge, take revenge, vindicate

осветољубив adj. — revengeful, vindictive

осветољубивост n. f. — vindictiveness, revengefulness

освећење n. n. — consecration, sanctification; освећење хлеба и вина — consecration of the bread and wine; освећење јелеја — extreme unction

освећујући adj. — consecrating, inaugural, dedicating

освештати cf. осветити

осенити v. — shed, spread sth over sb; bless, sanctify; осенити крсним знаком — bless with the sign of the cross

осет n. m. — sense

осетити (осећати) v. — feel; touch, sense

осећање n. n. — feeling, emotion; племенита осећања — noble sentiments

оскврнитељ n. n. — defiler, profaner, polluter

оскврнути (оскрнавити) v. — assail, defile, profane, desecrate, violate; оскрнавити се — defile oneself, be defiled, profaned

оскрнављен adj. — corrupt, defiled

оскрнављење n. n. — defilement, desecration, profanation, violation; оскрнављење храма — profanation of a temple

ослабити v. — weaken, enfeeble

ослободитељ n. m. — redeemer, deliverer, liberator

ослободити v. — free, liberate, set free, release from, deliver from

ослобођење n. n. — liberation, deliverance, setting free; ослобођење од завета — affranchisement

Осмогласник n. m. — Antiphonary, Octoechos

основа n. f. — base, basis, foundation, beginning

оснивање n. n. — foundation, establishment

оснивати (основати) v. — found, lay the foundation, establish

оснивач n. m. — founder

остаци n. pl. — remains, remainder; посмртни остаци — mortal remains, relics

осуда n. f. — condemnation, conviction; црквена осуда — aggravation; вечна осуда — eternal censure

осудити v. — condemn, doom; (осуђивати) blame, criticize, censure

осуђен adj. — damned, doomed

осуђивање n. n. — criticism, censure

отац n. m. — father, abba; Бог Отац — God the Father; Оченаш — Pater noster, the Lord's prayer; духовни отац — spiritual father; Отац небески — Celestial Father; Свети оци — holy fathers, the fathers of the Church

отачки adj. — patristic, fatherly, paternal

отаџбина n. f. — home-country, native country, motherland

отаџбински adj. — home-country, native country, motherland

отеловити се v. — become incarnate, be made man; cf. оваплотити се

отеловљење n. n. — incarnation, taking human flesh, assuming the human body, embodying in flesh (in a human form)

откривен adj. — open, revealed, manifest, exposed, uncovered; откривено богословље — revealed religion

откривење n. n. — revelation, exposure, showing, manifesting, disclosure; Откривење — Book of Revelation, Apocalypse; откривење апостола Јована — St. John's revelation

открити v. — reveal, manifest, show, expose, disclose, display, uncover, unveil

отпадање n. n. — falling away, breaking away; defection from the Church

отпадник n. m. — apostate, renegade

отпадништво n. n. — apostasy

отпасти v. — fall off / break away; defect from the Church

отправити v. — send; exercise, practice, administer (divine service); отправљати сопствене дужности — exercise one's duties

отправљање n. n. — sending; celebration, performance (of religious rites)

отпусни adj. — dismissal; absolutory; отпусна песма — recessional, dismissal hymn

отпуст n. m. — dismissal

отпустити v. — let go, dismiss; pardon, forgive; remit; отпустити у миру — let depart in peace; отпустити грехе — absolve/remit one' s sins

отпуштење (грехова) n. n. — absolution, pardon, remittent, remission, release; јавно отпуштење грехова — general absolution; потпуно отпуштење — plenary remission

отрок n. m. — youth, child, boy, adolescent

отроковица n. f. — girl, lass, adolescent

отуђење n. n. — alienation, estrangement

отуђити v. — alienate, estrange

отшелник n. m. — anchorite, hermit; cf. пустињак

отшелница n. f. — anchoress, hermitess

отшелнички adj. — hermitical

отшелништво n. n. — hermitic life охол adj.-haughty; proud; vainglorious

охолост n. f. — vainglory, haughtiness

оцеубиство n. n. — patricide

оцеубица n. m. — patricide

очајавати v. — be in despair, be desperate

очајање n. n. — despair, heart-break, despondency; упасти у очајање — give oneself up to despair

очекивање n. n. — expectation, hope; ван свих очекивања — beyond expectation, against all probability

очекивати v. — expect, hope for, look for, set hope on

Оченаш n. m. — Lord's prayer, Pater Noster (lat.)

очигледан adj. — manifest, evident

очински adj. — fatherly, paternal

очинство n. n. — fatherhood

очистити v. — purify, clear, justify, exonerate, purge away; cleanse, blot (out); chasten; очистити се — purify oneself

очишћење n. n. — purification, exoneration, justification, sanctifying; обред очишћења — februation

П

пад n. m. — fall, transgression, the Fall (of Adam)

падање n. n. — falling, destruction; морално падање — degradation

падати v. — fall, fall down, degrade, be ruined, be degraded; пали анђео — fallen angel

пагански adj. — pagan

паганство n. n. — paganism

пажљив adj. — attentive, mindful; careful

пажљивост n. f. — attentiveness, mindfulness; regard, consideration

пажња n. f. — attention, care, application, heed; обраћати пажњу (на) — pay attention to

пакао n. m. — (gr. bibl.) Hades, hell

паклен adj. — hellish, infernal

пали cf. падати

памјат cf. сећање; вјечнаја памјат — everlasting remembrance

панагија n. (gr.) — panagia (an image of the Virgin Mary worn as a pendant by Bishops); Велика Панагија — Great Panagia (Virgin Oranta)

панакамилавка n. f. — skouphos with a veil

пантеизам n. m. — pantheism

пантеиста n. m. — pantheist

пантеистички adj. — pantheistic

папа n. m. — pope, Pontiff; (титуларимског епископа) the Holy Father

папизам n. m. — popery, papistry, papism

папист n. m. — papist

папистички adj. — popish, papist

папски adj. — papal; pontific(al); папска митра — tiar, tiara

папство n. coll. — papacy, popedom; pontificate

папствовати v. — occupy the Holy See

парастос n. m. — requiem service; office for the dead; parastos

парох n. m. — parson, parish priest; vicar, rector

парохија n. f. — parish

парохијан n. m. — parishioner; парохијани — congregation

парохијски adj. — parochial, parishional; парохијска црква — parish church; парохијски свештеник — parish priest; парохијски дом n. m. — parish home (rectory)

Парусија n. f. — Parousia

паства n. f. — flock, herd

пастир n. m. — shepherd; Добри пастир — the Good Shepherd

пастирски adj. — pastoral, pastorly; пастирска служба — pastoral service

пастирство n. n. — pastorship, prelacy

пастор n. m. (prot.) — pastor, minister; пастор дисидент — non-conformist minister

пасторски adj. — pastorly

пасха n. f. — (Jewish) Pascha, Passover; (Christian) Easter, Easter Sunday; Easter-week

пасхалан adj. — paschal; Easter; пасхална недеља — Easter Week; пасхално јаје — paschal egg; пасхално јагње — paschal lamb; пасхални циклус (четрдесетница) — paschal cycle

патријарх n. m. — patriarch; catholicos; Ваша светости — Your Holiness (обраћање)

патријархалан adj. — patriarchal

патријаршија n. f. — patriarehate

патријаршијски n. m. — patriarchal, patriarchic

патрологија (патристика) n. f. — patristics, patrology; books by Holy Fathers

певање n. n. — singing; црквено певање — choir service

певач n. m. — singer, chanter, chorister

Педесетница n. f. — Pentecost, Whitsuntide

педесетнички adj. — Pentecostal

песма (црквена) n. f. — hymn, psalm, canticle, canon; Песма над песмама — Song of Songs, the Song of Solomon

песмопевац, псалмопојац n. m. — the psalmist

петак n. m. — Friday; Велики петак — Good Friday

Петокњижје n. n. — Pentateuch

Петровдан n. m. — St. Peter and St. Paul, Midsummer's Day; петровски пост — the Fast of the Apostles

печат n. m. — seal, stamp/printing; letters; црквени печат — Slavonian or ecclesiastical letters; печат дара Духа Светога — obsignation; Каинов печат — the brand of Cain; печат римског папе с ликом Светог Петра — fisher's ring, the seal of the fisherman; носити печат — bear the stamp

пијетизам n. m. — pietism

пијетистички adj. — pietistic

писмо n. n. — scripture, writing; letter; Свето Писмо — Holy Scripture

пламен n. m. — flame, fire

пламен adj. — flamy, ardent, fiery, fervent

плач n. m. — weeping, crying; Плач Јеремијин — the Lamentation of Jeremiah; плач Мајке Божије — Pieta, the Lamentations of Good Friday

плаштаница n. f. — the Eileton, shroud (in which our Saviour was wrapped when He was laid in the tomb), holy handkerchief; representation of our Saviour in the grave

племенит adj. — noble

племенитост n. f. — nobility

плод n. m. — fruit; плод чрева (утробе) — the fruit of the womb; забрањени плод — forbidden fruit; плодови труда — the fruits of labour; доносити плода — bear fruit

плодан adj. — fruitful, fertile

плодност n. f. — fertility, fruitfulness

плодоносан adj. — bearing fruit

плот n. f. — flesh, body cf. тело

плотски adj. — fleshly, bodily, carnal

плурализам n. m. — pluralism; cf. многоначалије

пневматологија n. f. — pneumatology

пневматолошки adj. — pneumatological

победа n. f. — victory, triumph; однети победу — conquest, gain victory (over)

победити v. — conquer, triumph; prevail (of ideas, theories), overcome (vices)

победник n. m. — victor, triumpher, conqueror

победнички adj. — victorious, triumphant

победоносан cf. победнички

победоносац adj. — vanquisher, conqueror; Свети Георгије Победоносац — St. George the Victorious

побеснети v. — get frantic, be/become possessed with passions

побожан adj. — pious, devout; godly, god-fearing; saintly

побожност n. f. — piety, godliness, devotion

поборник n. m. — defender, advocate

побуда n. f. — impulse, motive, spur; следити побуде срца — follow the heart; природна побуда — natural impulse

побудити v. — awake, arouse, rouse; incite, stimulate, stir; побудити интересовање, завист — arouse attention, envy

поверење n. n. — trust, confidence, faith; злоупотребити нечије поверење — abuse/betray one's confidence; лишити (кога) поверења — discredit; изгубити поверење — lose confidence; слепо поверење — blind faith; достојан поверења — trustworthy

повечерје n. n. — Compline (service after vespers); велико повечерје — great compline; мало повечерје — small compline

повући ce v. — retreat; withdraw; retire

погибељ n. f. — death, destruction, doom, ruin, perdition; син побигли — the son of perdition

погибељан adj. — pernicious, disastrous, fatal

погинути v. — perish, get ruined, be destroyed, come to perdition, go to ruin

поглавар n. m. — primate

поглаварство n. n. — supremacy, domination

погордити се v. — become proud of, pride oneself upon sth, magnify oneself

погреб n. m. — burial, funeral; obsequies

погребни adj. — burial, funeral; погребна служба — dirge; погребни обред — burial rites; погребне услуге — funeral service

погрешив adj. — wrong, erroneous

погрешивост n. f. — erroneousness, faultiness

погружење n. n. — immersion, sinking

погрузити v. — plunge, immerse, dip, sink; погрузити дете у крстионицу — plunge a child into the baptismal font

подвиг n. m. — ascetic action/feat; exploit, great/heroic deed; учинити подвиг — achieve an exploit

подвижник n. m. — ascetic, devotee; zealot

подвижнички adj. — ascetic

подвижништво n. n. — asceticism

подвизавати се v. — lead an ascetic life; strive to do sth

подмукао adj. — insidious, treacherous, crafty

подмуклост n. f. — malice, treachery, craftiness

подобије n. n. — likeness, Godlikeness; resemblance, similarity; човекje саздан по образу u подобију Божијемman is created in the image and likeness of God

пожелети v. — begin to desire, long for, covet

пожртвован adj. — self-sacrificing

пожртвовање n. n. — self-sacrifice

пожуда n. f. — desire, lust, concupiscence; avidity; greed; плотске жеље — the desires of the flesh

пожудан adj. — avid, lustful, concupiscent; greedy

поздрав n. m. — salutation

позив n. m. — vocation, calling; следити позив — follow one's vocation

познање n. n. — knowledge, learning, information; богопознање — knowledge of God; познање добра и зла — the knowledge of good and evil

познати v. — know, come to know; experience, learn; познај самог себеknow yourself

поимање n. n. — understanding, comprehension, conception

поимати v. — understand, comprehend

појање n. n. — chant; византијско појање — Byzantine plain chant

појац n. m. — cantor, chanter; precentor

покајање n. n. — regret; repentance, penitence; penance; света тајна покајања — Sacrament of penitence; без покајања — impenitently; умрети без покајања — die impenitent; смрт без покајања — final impenitence

покајати се v. — repent, do penance

покајник n. m. — atoner, penitent

покајнички adj. — repentant, penitent; penitential

покладе n. f. — shrove Tuesday

поклон n. m. — genuflection, bow; поклон до земље — bow to the ground

поклоник n. m. — worshipper

поклонити се v. — genuflect, prostrate (oneself); worship, venerate

поклоњење n. n. — adoration, worship; поклоњење мудраца — the adoration of the magi

покој n. m. — peace, rest; repose; вечни покој — eternal rest

покојан adj. — restful, quiet, calm, departed, the late

покојник n. m. — deceased man, departed person

покора n. f. — penance

покоран adj. — submissive, obedient, humble

покорно adv.— humbly, submissively; fervently

покорити v. — submit, subdue, subordinate; покоравати се (покорити се) — obey; submit, subdue, surrender

покорност n. f. — obedience, submission, humbleness; покорност вољи Божијој — in accordance with the will of God

покров n. m. — protection, shelter, veil, cover; Покров Пресвете Богородице — the Protecting Veil of the Mother of God, the Feast of Intercession of the Holy Virgin

покровитељ n. m. — patron, protector, patronizer, supporter, advowee; покровитељица — protectress

покровитељство n. n. — guardianship, patronage, protection, advowson

полагање, положење n. n. — laying (ofhands), laying on; полагање у гроб — deposition, entombment

полагати, положити v. — place, put, lay; lay on/upon, set, bestow upon, confer; рукополагати — lay hands on

полијелеј n. m. — candelabrum (pl. -bra), chandelier

полудети v. — rave, be in a fury, go/become crazy

полуноћница n. f. — Midnight service; Nocturnes

помагати, помоћи v. — aid, help, assist, succour, contribute (to sth); Боже, помози — God, help!

помазаник n. m. — the anointed one; (Божији) the Lord' s anointed

помазање n. n. — anointment, unction

помазати v. — anoint

помаст n. f. — ointment

помен n. m. — Memorial Service; годишњи помен — annual memorial service

поменути v. — remember, be mindful (of); (помињати) pray for the dead

помесни adj. — local; помесна (Православна) Црква — Local (Orthodox) Church

помесност n. f. — locality, localization

помиловати v. — pardon, forgive, remit, spare; have mercy (on), have pity on; Боже, помилуј — God, preserve!

помирење n. n. — conciliation; reconciliation

помирити v. — conciliate; помирити се — reconcile

помисао n. f. — thought, intention, design; тајне помисли — secret, concealed thoughts; блудне помисли — lascivious thoughts

помоћ n. n. — assistance, help, succour; пружати помоћ — render assistance, lend a willing hand

понижење n. n. — despise, humiliation, abasement, degradation

понизити v. — despise, humiliate, abase, lower; понизити се — lower oneself

поносан adj. — proud

поп n. m. — priest

попадија n. f. — priest' s wife, presbytera

порекло n. n. — origin

порицање n. n. — negation, denial

порицатељ n. m. — negator

порицати v. — negate, deny

порок n. m. — vice, blemish, iniquity; одати се пороку — addict oneself to vice, indulge in vices

порочан adj. — depraved, vicious, faulty, fallacious

порочност n. f. — depravation, depravity, viciousness

посветити v. — ordain, consecrate, devote; sanctify; посветити се — devote oneself

посвећен adj. — devoted; sanctified; sacred

посвећење n. n. — ordaining, consecration, sanctification; dedication

посебан adj. — distinct, particular, special, singular

посебност n. f. — particularity, special quality, singularity

посланик n. m. — messenger

посланица n. f. — message, letter, epistle; апостолске посланице — the epistles of the apostles; саборна посланица — catholic, general epistle; епископска посланица — pastoral; аутор посланице — epistler; великопосна посланица — lent epistle

послушан adj. — obedient, submissive, docile

послушање n. n. — obedience

послушати v. — obey, show obedience

послушник n. m. — novice, convert, lay brother (a youth trained as amonk in a convent)

послушништво n. n. — noviceship, novitiate, probation

послушност n. f. — obedience, submission, subordination; слепа послушност — implicit/passive obedience

посрамити v. — put to shame, humiliate, disgrace, abase; посрамити се — to be ashamed

посредник n. m. — mediator, intercessor

посредништво n. n. — intercession, mediation

посредовање n. n. — mediation

посредовати v. — intercede; mediate

пост n. m. — fast, fasting; Lent; (Muslim) Ramadan, Ramasan; држати пост — keep lent, observe the fast days; држање поста — abstinence; Велики пост — the Great Fast, Lent; божићни пост — the Christmas Fast, Advent; прекинути пост — break fast

постан adj. — fast, Lenten; fast day; посни дан — day of abstinence, fast day; посна храна — Lenten food

Постање n. n. — Genesis

постати v. — come into being

постити v. — fast, keep fast

постојан adj. — steadfast

постојаност n. f. — steadfastness

постојање n. n. — existence; subsistence, hypostasis

постојати v. — subsist; exist

постриг n. m. — tonsure; consecration (of a monk/nun); примити постриг — be tonsured, take the habit/veil

потискивање n. n. — repression

потискивати v. — repress

потомак n. m. — descendant, offspring

потомство n. coll. — posterity

потоп n. m. — flood, deluge; Потоп (bibl.) — the deluge, the great flood

потопити v. — immerse

потчинити cf. покорити

потчињен cf. покорен

поуздан adj. — trustworthy, reliable

поуздање n. n. — confidence, trust, reliance; assurance, faith

поука n. f. — morality

поучавање n. n. — teaching, schooling; instruction; tutorship; поучавање новообраћених — catechesis; пастирско поучавање — homily

поучавати, поучити v. — admonish, instruct, teach; sermonize, preach; moralize

похвала n. f. — laud, praise, eulogy

похвалан adj. — laudable, praiseworthy; похвална песма — song of praise; похвално слово — panegyric eulogy

похвалити cf. хвалити

похлепа n. f. — avarice; greed, cupidity

похлепан adj. — avaricious, greedy; covetous

похота n. f. — desire of the flesh; evil desire

похотан, похотљив adj. — lustful, lewd

похотљивост n. f. — lust, lewdness

почаст n. f. — honour, credit, distinction; tribute; указивати почаст — confer honour upon, pay tribute

почетак n. m. — commencement

почети v. — commence

почивати v. — depart, repose rest (in peace), lie in the grave, have one' s repose

почивши adj. — departed

починити v. (починити грех, учинити преступ) — commit (a sin, an offence)

пошкропити v. — asperse, sprinkle with

пошкропљење n. n. — affusion; aspersion, sprinkling

поштен adj. — honest, fair; just, upright

поштење n. n. — honesty, probity, integrity; fairness

поштовање n. n. — honouring, respect; reverence; veneration, adoration, devotion; поштовање светитеља — reverence for the saints; поштовање светих икона — veneration of icons; поштовање Пресвете Богородице — reverence of the Virgin Our Lady

поштовати v. — venerate, adore; honour; respect, revere;

поштовати Мајку Божију — venerate (honour) the Mother of God

правда n. f. — justice; truth; righteousness

праведан, правичан adj. — just, true, truthful; righteous, upright, godly

праведник n. m. — just/righteous man; спавати сном праведника — sleep the sleep of the just

праведност n. f. — justice; righteousness, truthfulness, uprightness

правичност n. f. — equity, veracity; fairness

право n. n. — right; црквено право — church right; Canon law; право расподеле бенефиција — advowson; право помазаника Божијег — divine right

правоверан adj. — orthodox

правоверје n. n. — orthodoxy, rightful faith

православан adj. — Orthodox; Православна Црква — Orthodox Church; православни — Orthodox believers, members of the Orthodox Church; православна браћа — fellow-Orthodox

православље n. n. — orthodoxy, Orthodox faith; недеља православља — Orthodoxy Sunday

правосуђе n. n. — justice, judicature, administration of justice

прадедовски adj. — ancestral

празник n. m. — feast, festival; holiday; храмовни празник — Saint's day; покретни празник — movable holy day

празничан adj. — festal, holiday

празновати v. — celebrate, keep festival, feast

празнословити v. — speak vainly (frivolously, idly), prate, talk nonsense

празнословље n. n. — idle talk, frivolous talk

праизвор n. m. — original

праотац n. m. — ancestor, father of the race/mankind, archi-father (of Adam); праоци — forefathers, ancestors

прародитељски adj. — ancestral; прародитељски грех — original sin

првенство n. n. — precedence; priority

првобитан adj. — primitive, primordial, original

првозван adj. — first-called; Свети апостол Андреј Првозвани — St. Apostle Andrew the first-called

првомученик n. m. — protomartyr

првоначални adj. — primary, original, initial

првообраз n. m. — prototype

првообразан adj. — primordial, original

прворођен adj. — first-begotten, first-born

првосвештеник n. m. — high priest, chief-priest; pontiff

првосвештенички adj. — of the high priest, pontific

преблаг adj. — most good, most gracious

преблагословен adj. — most blessed

преблажен adj. — most blessed, most happy

преварити v. — defraud

превишњи adj. — Most High

преводити v. — interpret; cf. тумачити

превођење (тумачење) n. n. — interpretation

предак n. m. — forefather; ancestor

предање n. n. — tradition; legend

предати, предавати (коме) v. — commend (to); commit oneself to, be resigned to; предати се гневу, очајању — resign oneself to anger, despair; предати се вољи Божијој — put oneself into the hands of God

предбрачан adj. — antenuptial

предвидети v. — foresee

предвиђање n. n. — prediction, foretelling

предзнање n. n. — foreknowledge

предикаоница n. f. — pulpit (archit.)

предложење (дарова) n. n. — table of Oblation, Prothesis; offering, oblation

предодредити v. — predestine, predetermine, foreordain

предодређеност n. f. — predestination, predetermination; fatality

предокус n. m. — foretaste

предрасуда n. f. — prejudice

предсобље n. n. — ante-chamber (room)

пређеосвећен adj. — presanctified; Литургија пређеосвећених дарова — mass of the presanctified hosts

презвитер n. m. — priest, presbyter

презвитеријанац n. m. — Presbyterian

Презвитеријанска Црква n. f. — Presbyterian Church

презвитеријанство n. n. — Presbyterianism

презвитерство n. n. — priesthood; presbytery

прејемство n. n. — succession (apostolic)

прекршитељ n. n. — transgressor, trespasser, infringer, violator, breaker

преклињање n. n. — obsecration, implorement; supplication

преклињати v. — implore, obsecrate; supplicate

преклињући adj. — suppliant

прекор n. m. — rebuke, reproach, reproof

прекоревати v. — reproach, rebuke, reprove

прекрстити v. — rebaptize, baptize again; прекрстити се — be rebaptized; make the sign of the cross

прекршај n. m. — transgression, violation, infringement

прекршити v. — break, infringe, violate, transgress; прекршити закон — infringe/violate the law; прекршити заповести Божије — transgress the commandments of God; прекршити обичај — deviate from custom; прекршити обећање — break a promise

прекрштен adj. — rebaptized, baptized again

прелесник (кушач) n. m. — tempter, seducer, enticer; the evil one

прелест n. f. — deception; temptation, seduction

прелестити v. — charm, deceive; tempt, seduce, entice

прељуба n. f. — adultery, fornication; извршити прељубу — commit adultery, fornicate

прељубник n. m. — adulterer, fornicator

прељубнички adj. — adulterous

премудрост n. f. — wisdom of God; Књига премудрости — the Book of Wisdom

пренепорочан adj. — all-blameless, all-undefiled, most pure, most innocent

пренепорочност n. f. — all-purity, all-chastity

преображење n. n. — transfiguration; Преображење Господње — the Transfiguration of Christ, Holy Transfiguration; благосиљање грожђа на Преображење — the blessing of fruits at the Transfiguration

преобразити v. — transfigure, transform, change

преобратити v. — convert

преобраћеник n. m. — convert, novice

преобраћење n. n. — conversion

Преосвећени adj. — Most Eminent, Most Reverend

Преосвештенство n. m. — Your Grace, Eminence; Ваше преосвештенство — Your Eminence/Holiness (обраћање)

преподобан adj. — holy, saint, just; преподобни отац — Reverend Father

преподобност n. f. — holiness, reverence (title)

препород n. m. — regeneration, renewal; cf. обнова

препородити (се) v. — regenerate, give new life to; be regenerated

препотопски adj. — ante-deluvian

препреден adj. — crafty, astute

пресвет adj. — most holy, all-holy

пресељење n. n. — emigration, migration; transmigration of souls, metempsychosis

преславан adj. — most glorious, marvelous

преставити се v. — pass away, die, depart from this life

престављење n. n. — death, demise

престо n. m. — altar, altar-table, communion table, cathedra, throne; престоли (ангелски чин) — thrones; архијерејски престо — archbishop' s stall; папски престо — Papal See

престолан adj. — of the altar; престони украси — the ornaments of the altar

престолонаследник n. m. — heir to the throne

преступ n. m. — offence; sin; transgression, trespass; forfeiture; кривични преступ — criminal offence; commit a crime

преступити v. — forfeit; transgress; trespass, violate, infringe

преступник n. m. — sinner, transgressor, trespasser; violator, criminal, law-breaker

преступнички adj. — criminal, illegal

пресуда n. f. — judgment; sentence

претварање n. n. — change, transformation; transubstantiation

претеран adj. — excessive, immoderate

претеча n. m. — forerunner, precursor; Јован Претеча — John the Forerunner

пречасни adj. — all-honorable, most precious; venerable; Пречасна крв Господа нашег Исуса Христа — precious blood of Our Saviour

пречисти adj. — all-chaste, all-pure, immaculate, without stain; Пречисто Тело (Спаситеља) — immaculate body

прибежиште n. n. — refuge, shelter, stronghold

привлачан adj. — tempting, seducing

привлачност n. f. — temptation, attraction, enticement

приволети v. — force, compel, constrain

привремен adj. — temporary

призив (призивање) n. m. — epiclesis; invocation; call, cry

призивати v. — invocate; invoke; cry unto one, call upon, invite; призивати име Божије — call upon the name of God

признање n. n. — confession, avowal, acknowledgement; recognition

признати v. — (грех) admit one's sins; acknowledge; recognize

приклонити v. — incline, bend over, bow, lay; приклонити главу — bow one' s head; приклонити колено — kneel

прилог (за цркву) n. m. — offertory

приљежан adj. — diligent, studious, assiduous

приљежност n. f. — diligence, studiousness

принети v. — offer, immolate; принети жртву — offer a sacrifice

принос n. m. — oblation

приношење n. n. — Prothesis (rite of preparation), offertory; Anaphora (prayer); offering, oblation

припрата n. f. — narthex

Приснодјева n. f. — Ever-Virgin

пристаниште n. n. — refuge, shelter; haven

пристојан adj. — decent, proper, becoming

пристојност n. f. — decency

пристрасан adj. — partial, biased

пристрасност n. f. — bias, partiality

притворан adj. — feign, fake, simulate

притворник n. m. — hypocrite, sham

притворност n. f. — simulation, pretence

приход (црквени) n. m. — parish benefice; income; church living

причасник n. m. — communicant, partaker;

причасник божанске природе — communicant of divine nature

причестити v. — administer/give communion; причестити (се) take communion, receive Holy communion; причестити се светим тајнама — receive the sacrament; причестити се пред смрт — receive the last sacrament

причешће n. n. — communion, eucharist (the holy table, the lord's table)

прљав adj. — filthy, dirty, nasty; defiled, vile

прљавштина n. f. — filth, filthiness, defilement, corruption, nastiness

прљати v. — defile, corrupt morally

провиђење n. n. — providence

прогањање n. n. — persecution

прогањати, прогонити v. — persecute

прогневити v. — make angry, displease, irritate, anger, chafe; прогневити се — get angry, get irritated, fly into a rage

прогонитељ n. m. — persecutor

прождрљивац n. m. — glutton

прождрљивост n. f. — gluttony

прозба n. f. — request, entreaty, prayer

прозелит n. m. — proselyte

прозелитизам n. m. — proselytism

прозорљив adj. — clairvoyant, clear-sighted, perceptive

прозорљивост n. f. — clairvoyance, clear-sightedness, foresight

прозрење n. n. — insight, enlightenment

прозрети, прозревати v. — give spiritual insight to; enlighten

произвести (за свештеника, монаха) v. — ordain (a priest, monk); примити (свештенички) чин — be ordained (as a priest); поставити на функцију — induct (a priest)

произвођење (постављање) свештеника n. n. — ordination; induction

пројава n. f. — manifestation, appearance, revelation

пројавити v. — express, manifest, reveal; пројавити се — display oneself

прокимен n. m. — Prokemenon (a verse of the psalms sung before the reading of the Epistles)

проклетство n. n. — curse, malediction, imprecation, anathema, damnation

проклињати v. — curse, damn, imprecate

пролазан adj. — temporary; perishable

Пролог n. m. — Menologion (gr.); Synaxarium

промисао n. f. — providence

пропаст n. f. — perdition

пропасти v. — perish

проповед n. f. — sermon, homily, message; догматска проповед — dogmatics; морална проповед — moralizing sermon; похвална проповед — eulogistic sermon; зборник проповеди — homiliary; одржати проповед — deliver a sermon

проповедање n. n. — preaching (of the gospel), sermonizing

проповедати v. — preach; sermon, sermonize, proclaim, announce

проповедник n. m. — preacher of the Gospel, missionary, sermonizer, preacher

прорећи (пророковати) v. — prophesy

прорицање n. n. — prediction, prophesy, soothsay

прорицати v. — predict, foretell

пророк n. m. — prophet

пророчанство n. n. — prophecy, prediction

пророчица n. f. — prophetess

пророчки, пророчански adj. — prophetic, warning, fatidical

просветитељ n. m. — enlightener, instructor, educator

просветитељство n. f. — the Enlightenment

просветити v. — enlighten, instruct; civilize; просветити ум — enlighten the intellect; просветити народ — educate the people

просветљење n. n. — enlightenment

просвећење n. n. — illumination, enlightenment; education, instruction, civilization

просити, просјачити v. — beg, make a living by begging

просјак n. m. — beggar, mendicant

просјачење n. n. — beggarliness, mendicancy, pauperism,

проскомидија n. f. — Proskomidia (gr.), the Office of Preparation, the Prothesis, table of Oblation; offertory

прославити, прослављати v. — glorify, magnify, praise; celebrate; прославити се — be glorified, be celebrated; be famous for

прослављање n. n. — glorification, celebration

просфора n. f. — prosphora, communion bread, holy bread; (cath. eccl.) host, wafer

протестант n. m. — protestant

протестантизам n. m. — Protestantism, Evangelicanism

противник n. m. — foe, enemy; opponent

протођакон n. m. — protodeacon, first deacon

протојереј n. m. — archpriest, archpresbyter, first priest

протопрезвитер n. m. — protopresbyter

протосинђел n. m. — protosynkellos (gr.)

профанизација n. f. — profanation

профанизовати v. — profane

процесија n. f. — procession

псалам n. m. — psalm

псалмодија n. f. — psalmody

псалмопевац (псалмист) n. m. — psalmist, psalm-singer, psalmodist

псалтир n. m. — Book of Psalms; hymnal, psaltery

пуноћа (мера раста пуноће Христове) n. f. — fullness (measure of the greatness of Christ)

пуризам n. m. — purism

пуриста n. m. — purist

пуританац n. m. — Puritan

пуританизам n. m. — Puritanism

пустиња n. f. — hermitage

пустињак n. m. — anchorite, solitary, hermit; cf. отшелник

пустињаштво n. n. — eremitic life, solitary life

пустош n. f. — emptiness, dullness, vapidity

путир n. m. — chalice

Р

раб n. m., раба n. f. — servant, man/maid servant; slave; раб Божији servant of God

рабин n. m. — rabbi, rebbi

рабински adj. — rabbinic(al)

равноапостолни adj. — Equal-to-the-Apostles

равнодушан adj. — indifferent, unconcerned; listless

равнодушност n. n. — indifference; listlessness; cf. индиферентизам

ради prep. — for the sake of; Христа ради — for the love of Christ, for Christ' s sake; просити Христа ради — beg for charity, go begging, ask for alms

радовање (радост) n. n. — joy, delight, gladness, mirth; радовати се rejoice, be glad/delighted, exult

радостан adj. — joyful, rejoicing

рађање n. n. — generation; procreation

рађати v. — generate, procreate; beget

разапети v. — crucify

разборит adj. — prudential; rational

разборитост n. f. — prudence, caution, care

развенчати v. — divorce; dethrone

развести се v. — divorce (one' s husband/wife)

развод n. m. — divorce

разврат n. m. — immorality, lewdness, depravity, corruption, debauchery, perversity

развратан adj. — licentious, depraved, dissipated, debauched, wanton; immoral; развратно понашање — corrupt behaviour; развратан живот — crooked lifestyle; развратан човек — debauched person; развратна књига — pernicious book; постати развратан — become depraved

развратност n. f. — licentiousness, debauchery, dissipation

разгоревати v. — kindle anew

раздор n. m. — discord, disunion; dissention; посејати семе раздора sow seeds of discord

разлика n. f. — difference, discrepancy, diversity, distinction

разликовати v. — distinguish, discriminate; sort, discern; differ,

разликовати (се) — be different/unlike

различит adj. — different; various

различитост n. f. — difference; различитост Личности Свете Тројице — difference in the manifestation of the Holy Trinity among holy persons

разматрање n. n. — deliberation

размишљање n. n. — reflection, meditation, consideration; contemplation; speculation

размишљати v. — reflect, meditate, ponder, think over; deliberate, contemplate; размишљати о Богу — meditate on God

разрешење n. n. — remission, absolution, pardon; permission

разрешити v. — release, remit, pardon, shrive; прочитати разрешну молитву — give sacramental absolution; разрешити поста grant dispensation (for fasting); разрешити од епитимије — remit a public penance

разум n. m. — intelligence, reason, wisdom, knowledge, understanding, intelligence; Бог је вишњи разум — God is supreme intelligence; неразумљиви разум — unfathomable intelligence; потчинити страст разуму — control passion with reason; здрав разум — common sense

разумевање n. n. — understanding, intellection; сила разумевања intellective power

разумети v. — understand, comprehend, mean

разјаснити v. — explain, interpret, elucidate

разјашњење n. n. — explanation, elucidation, interpretation, commentary

рај n. m. — Eden, paradise; земаљски рај — earthly paradise

рајски adj. — heavenly, paradise; рајске птице — heavenly birds

раса (монашка) n. f. — frock, cassock; кукуљ — cowl

расејање n. n. — Diaspora, dispersion

расејати v. — disperse

раскајање cf. покајање

раскајати се v. — repent, regret, rue; раскајати се због својих грехова — repent of one' s sins

раскид (раскидање) n. m. — dissolution, cancellation, abrogation, annulation

раскинути v. — cancel, dissolve; раскинути брак — dissolve a marriage; abrogate an agreement/convention

раскол n. m. — schism, dissent, heresy, non-conformity; sect, sectarianism, dissidence; раскол између Западне и Источне Цркве — Great Schism

расколник adj. — schismatic, dissenter, sectary, dissident, heretic, non-conformist

расколнички adj. — schismatic(al), heretical, dissenting

расофор n. m. — rasophore, ryasonosets

распадање n. n. — decay

распадљивост n. f. — dissolution

распети v. — crucify; распети се — be crucified

распеће n. n. — crucifying, crucifixion; crucifix, cross; (у цркви) Holy Rood; Распеће Христово — the Crucifixion

распознавање n. n. — discermment; распознавање духова — discernment of spirits

распознавати v. — discern, recognize, diagnose

распоп n. m. — an interdicted priest, defrocked priest

распопити cf. рашчинити

расправа n. f. — conflict, discord, contest, dispute; treatise

расправљати (се) v. — contest, dispute

распуштен adj. — dissolute, licentious

распуштеност n. f. — dissoluteness, licentiousness; lack of discipline

растројен adj. — upset, disordered, broken, destroyed

растројити v. — ruin, break, destroy; upset, displease

расуђивање n. n. — reasoning, deliberation, consideration; (spiritual) discernment

расуђивати v. — discern, judge, reason, deliberate

ратни adj. — military, of war

ратник n. m. — warrior, soldier

ратоборан adj. — belligerent, militant, combative

ратоборност n. f. — belligerence, combativeness; aggressiveness

ратовати v. — fight for/against, defend

рашчинити v. — defrock, unfrock, disrobe (a priest)

ревнитељ n. m. — devotee, zealot, bigot

ревновати v. — be zealous; act with zeal

ревност n. f. — diligence, zeal, ardour, fervency

ревностан adj. — ardent; eager, earnest, fervent, zealous

реинкарнација n. f. — reincarnation

реинкарнирати v. — reincarnate

реквијем n. m. — requiem

религија n. f. — religion; откривена религија — revealed religion

религиозан adj. — religious, pious

религиозност n. f. — religiousness, piousness

реликвија n. f. — hallows, the shrines or relics of saints

реликвијар n. m. — cross chest; reliquary

ретор n. m. — rhetor, rhetorician

реторика n. f. — rhetoric, oratory

реторички adj. — rhetorical, oratorical

реформа n. f. — reform, amendment

реформатор n. m. — reformer

реформаторски adj. — reformed

реформација n. f. — Reformation

реформизам n. m. — Reformism

реформисати v. — reform

реформист n. m. — Reformist

реч n. f. — term, word, expression; реч Божија — the word of God, the gospel; Logos

ригоризам n. m. — rigorism

ригорист n. m. — rigorist

ригорозан adj. — rigorous

риза n. f. — chasuble, cope, vestment, sacerdotal

ризница n. f. — sacristy, vestry, vestry-room; treasury

ризничар n. m. — sacristan, sexton, vestry-keeper

римокатолицизам n. m. — Roman Catholicism

римокатолички adj. — (Roman) Catholic; Римокатоличка Црква — Roman Catholic Church

ритуал n. m. — rite, ritual

ритуалан adj. — ritual, ceremonial

ритуализам n. m. — ritualism, ceremonialism

ритуалност n. f. — rituality, ritualism

роб n. m. — slave; бити роб својих страсти — be a slave to one's passions

род n. m. — generation, race, tribe; origin, stem, descent; људски род — human race; род хришћански — Christian people; род људски — human kind, mankind; из рода у род — from generation to generation; родом — by birth

родитељ n. m. — progenitor, father

родити v. — give birth to, beget, bear, generate; родити се — be born, come into the world

родослов n. m. — ancestry, genealogical tree

рођак n. m. — kinsman, relation, relative; kindred

рођен adj. — born, begotten

рођење n. n. — birth, nativity; место рођења — birth place

рождество n. n. — nativity, birth; Рождество Христово — Nativityof Christ; Рождество Пресвете Богородице — Nativity of theTheotokos

ропство n. n. — slavery, captivity, bondage; вавилонско ропство — the Exile, the captivity of the Jews in Babylon in the 6th c.

рукополагање n. n. — imposition, laying-on (of the hands); holy orders, consecration, ordination

рукополагати, рукоположити v. — ordain

рукотворан adj. — hand-made

С

сабеспочетни adj. — co-eternal

саблажњив adj. — seductive, tempting, suggestive; scandalous

саблазан n. f. — scandal, offense; temptation, seduction, deception

саблазнити v. — seduce, entice, tempt; offend; scandalize; саблазнити се — be offended, take offense atsb; be seduced, be deluded

сабор n. m. — assemble, meeting; congregation; council, synod; васељенски сабор — Ecumenical council

саборан adj. — catholic, universal; саборна црква — cathedral (church)

саборник n. m. — Synaxarium

саборност n. f. — catholicity, universality

сабрање n. n. — assembly, congregation, sinaxis; молитвено сабрање — prayer meeting

сабрат n. m. — fellowman

сабрати v. — assemble, congregate; сабрати се — gather

Саваот n. pr. — Sabaoth, Yahweh, God

савез n. m. — union, unity, alliance

савесност n. f. — conscientiousness

савест n. f. — conscience; грижа савести — remorse; чиста савест — clear conscience; нечиста савест — guilty conscience; гристи (некога) савест — be conscience-stricken, suffer pangs of remorse

савестан adj. — conscientious

савет n. m. — council, board, committee; advice; Светски савет Цркава — World Council of Churches; Савет епископа — the house of bishops; црквени савет — Church council

саветник n. m. — adviser, counselor, consultant

саветовати v. — counsel, advice, give advice, recommend; саветовати се (посаветовати се) — consult, discuss

савечни cf. сабеспочетан

савремен adj. — contemporary, modern, present-day

савременик n. m. — contemporary

савршен adj. — consummate; perfect; accomplished; једино је Бог савршен — God alone is perfect

савршеност n. f. — excellence, perfection, perfectness

савршенство n. n. — perfection; достићи савршенство у нечему — achieve perfection at sth; до савршенства — to perfection, perfectly

савршитељ n. m. — accomplisher, doer, maker, performer

савршити v. — accomplish, finish, complete, fulfill; consummate, perfect

сагласан adj. — concordant, harmonious, consenting;

сагласно — in accordance

сагласити се v. — harmonize, agree with, come to an agreement; consent, agree to do sth

сагласје n. n. — accord, harmony, unison; Concordia (lat.)

сагласност n. f. — consensus, conformity, agreement; consent

сагледавање n. n. — meditation, consideration, contemplation

сагледавати v. — consider, contemplate, meditate

сагрешење n. n. — trespass, sin, transgression, offence

сагрешити v. — sin, transgress, trespass, offend

садејство n. n. — synergy, interaction, cooperation; Божије садејство — God's assistance

садејствовати v. — work with, interact; concelebrate; help

садржај n. m. — matter, subject; contents

садржати, садржавати v. — contain; keep

сажаљење n. n. — pity, compassion, mercy, tender-heartedness

сажаљив adj. — compassionate, tenderhearted

сазвучје n. n. — harmony, accordance, consonance, coordination

саздање n. n. — creation, work; foundation; Божије саздање — work of God

саздатељ n. m. — creator, maker, founder

саздати v. — make; create; call into being from non-being; accomplish

сазнање n. n. — knowledge; notion; information, data

сазнати v. — learn, hear, find out, familiarize

сакелејник n. m. — sakellarios

сакрамент n. m. — sacrament

сакраментологија n. f. — sacramentology

сакривен adj. — hidden, concealed; secret, occult

сакривеност n. f. — secrecy, mystery, occultness

сакрити, сакривати v. — conceal, hide; сакрити се — hide oneself; keep out of sight

сам adj. — solitary; pron. сам, сама, само, сами, саме, сама — oneself, myself, yourself, himself, herself, itself, ourselves, themselves; сам по себи — by oneself; Бог је сама премудрост — God is wisdom itself

Самарјанин n. m. — Samaritan

самодисциплина n. f. — self-discipline, self-control

самозадовољан adj. — self-satisfied, self-contented

самозадовољство n. f. — self-satisfaction, self-content

самоконтрола n. f. — self-control, self-restraint

самољубац n. m. — egoist, selfish person

самољубив adj. — self-centered, selfish, egoistic

самољубље n. n. — self-centeredness, selfishness, egotism; self-esteem

самообмана n. f. — self-deception, self-delusion

самоодрицање n. n. — self-sacrifice, self-denial, abnegation, or renouncement of self

самопонижење n. n. — self-abasement, self-humiliation

самосвест n. f. — self-consciousness

самост n. f. — selfhood

самоћа n. f. — solitude

самоубиство n. n. — suicide

самоубица n. m. — suicide

саобразан adj. — conformable, suitable, consistent

саобразити v. — conform, regulate; саобразити се — act in conformity with

саобразност n. f. — conformity

саосећајан adj. — sympathetic, compassionate, empathetic

саосећање n. n. — sympathy, compassion, empathy

сапостојање n. n. — co-existence; (cath. eccl.) конкомитенција — concomitance

сапостојати v. — co-exist

сарадња n. f. — cooperation, collaboration (with)

сарађивати v. — cooperate with, collaborate with

саслуживање n. n. — joint service, co-celebration

саслуживати v. — concelebrate

саслужујући adj. — concelebrating

сасуд n. m. — vessel, vase; cup; chalice; сасуди изабрани — chosen vessels; слабији сасуд — weaker vessel (of women)

сасуштаствен cf. једносуштан

Сатана n. m. — Satan, devil

сатански adj. — satanic(al); сатанска секта — satanic cult

сахрана n. f. — burial, funeral, funeral ceremony, sepulture, (укоп) interment; црквена хришћанска сахрана — church/Christian burial; сахрана Христова — Deposition

сахранити v. — entomb, bury, inhume; сахранити са свим почастима — bury with full honours

сачување cf. чување

сачувати v. — keep, preserve, save; Бог нека тe чуваGod bless

свадба n. f. — wedding, marriage ceremony, nuptials

свадбени adj. — nuptial

свадљив adj. — quarrelsome, belligerent

свадљивост n. f. — quarrelsomeness, belligerence

сведок n. m. — witness, eyewitness; Jehovah' s witnesses

сведочење (сведочанство) n. n. — testimony, evidence, witness; certificate, testimonial

сведочити v. — witness, bear witness; testify

Сведржитељ n. m. — Pantocrator, Almighty God

свезнајући adj. — all-knowing, omniscient, the All-Seer (God)

свезнање n. n. — omniscience

свемогућ adj. — omnipotent, all-powerful, the All-Mighty (God)

свемоћ n. f. — omnipotence, almightiness

свемоћан adj. — almighty, all-powerful; Pantocrator

свеноћно бденије n. n. — all-night Vigil

свеобухватан adj. — comprehensive, all-encompassing

свеопшти adj. — universal, common, general

свеопштост n. f. — universality, generality

свеприсутан adj. — omnipresent

свепрослављен adj. — glorified forever

свесилан adj. — omnipotent, all-powerful

свест n. f. — conscience, awareness, judgment

свестан adj. — conscious, aware; свестан поступак — deliberate action

свет n. m. — world, universe; у белом свету — on the earth, in all the world; на оном свету — in heaven, the hereafter; отићи на онај свет — die, depart

свет adj. — holy, saint, sacred; Света Тројица — Holy Trinity; освећена вода — Holy Water; Дух Свети — Holy Ghost; свети ратник — Military-Saint, Warrior Saint; света тајна брака — Marriage, Holy Matrimony; Свети Гроб — Holy Sepulchre; Свето Писмо — Scripture, (Holy) Scripture; света тајна причешћа — (the Blessed) Sacrament; свете тајне — Mysteries

светао adj.— bright, glorious, luminous; светла недеља — Easter Week

светилиште n. n. — sanctuary, holy place

светило n. n. — luminary; star of heavens

светиња n. f. — shrine; sanctuary; sanctum; holy object; sacred thing; светиња над светињама (најсветије место у старозаветном Храму) — Holy of Holies, sanctum sanctorum (lat.)

светитељ (светац) n. m. — saint, person canonized by the Church; светитељ покровитељ храма — patron Saint; свеци последњих дана (мормони) — latter saints

светити cf. осветити; светити се — be hallowed, be sanctified; дa ce свети име Tvojehallowed be Thy Name

светковати v. — solemnize, celebrate; commemorate

светковина n. f. — ceremony; panegyric

светлети v. — light, emit light, shine, gleam; brighten, illumine

светлост n. f. — light, radiance; светлост разума — light of knowledge; у светлости нових открића — in light of new discoveries; у правој светлости — in its true light; splendour, purity

светован adj. — mundane, secular, worldly; profane, lay, carnal

световност n. n. — worldliness

светогрђе n. n. — sacrilege

светољубље n. n. — worldliness

светоотачки cf. отачки

светост n. f. — holiness, sanctity, sainthood, sacredness

светотајински adj. — sacramental; mystical, mysterious

Светотројични cf. Тројични свећа n. f. — candle

свећњак n. m. — candle-stick, chandelier

свећоносац n. m. — censer-bearer

свеукупан adj. — universal, catholic; cf. васељенски

свехвалан adj. — all-laudable

свечан adj. — solemn, ceremonious; festive

свечар n. m. — solemnizer, feaster

свештеник n. m. — cleric, clergyman, priest, father; minister (Протестантска, Pимoкaтoличкa, Англиканска Црква), pastor (неконформистичка, Протестантска Црква); (coll.) the ministry

свештенички adj. — clerical, pastoral, sacerdotal, priestly; свештеничка служба — ministry, priesthood

свештенодејство n. n. — ministry, ministration, performance of divine service, celebration of mass

свештенодејствовати v. — perform the sacred Mystery, minister; celebrate divine service

свештеномученик n. m. — holy martyr, priest-martyr

свештеноначалник n. m. — hierarch, prelate

свештеноначалство n. n. — hierarchy

свештенослужење n. n. — ministration; cf. свештенодејство

свештенослужитељ n. m. — minister, officiant

свештенослужити v. — minister; cf. свештенодејствовати

свештенство n. n. — Holy Orders, the ministry, priesthood

свод n. m. — dome; vault

свршетак n. m. — completion, end, consummation, finishing; conclusion accomplishment, fulfillment

свршити, свршавати (савршити, савршавати) v. — complete, accomplish, perform, finish, terminate, end; свршавати, савршавати Свету литургију — celebrate the Divine Liturgy; свршити се — be completed, be accomplished; be realized; end in termination

себичан adj. — self-centred

секта n. f. — sect

секташ n. m. — sectarian, sectarist

секташки adj. — sectarian, dissident

секташтво n. n. — sectarianism, sectarism

секуларизам n. m. — secularism

секуларизација n. f. — deconsecration, secularization

секуларизовати v. — deconsecrate, secularize

семинариј n. m. — seminary; Духовна

семинарија — Ecclesiastical/theological seminary

семинарист n. m. — seminarian, seminarist

Семит n. m. — Semite

семитски adj. — semitic

Септуагинта n. f. — Septuagint (gr.)

серафим n. m. — seraph (pl. -im)

серафимски adj. — seraphic(al)

сестра n. f. — sister; полусестра — half-sister; милосрдна сестра — sister of charity, nurse

сестринство n. n. — sisterhood

сећање n. n. — memory, remembrance; remembrance of death

сећати се v. — remember, be mindful of

сијање n. n. — light, shine, radiance; aureole, nimbus; glory, halo

сијати v. — shine, glow, radiate, beam

сила n. f. — force, power, might, fortitude; душевне силе — spiritual energies; пречисте силе — all-pure heavenly host; нечиста сила — the evil spirit; силе (ангелски чин) — virtues

силазак n. m. — descent; Силазак Духа Светог — the descent of the Holy Ghost

силазити v. — go down, descend (on, upon)

силогизам n. m. — syllogism

символ n. m. — symbol; Символ вере — Creed, Credo, belief

символизација n. f. — symbolization

символизовати v. — symbolize

символика n. f. — symbolism

символичан adj. — symbolical

симонија n. f. — simony

син n. m. — son; Син Божији — Son of God; синови Израиља — the children of Israel

синагога n. f. — synagogue

синђел n. m. — synkellos

синедрион n. m. — Sanhedrim

синергија n. f. — synergy

синкретизам n. n. — syncretism

синод n. m. — synod

синодалан adj. — synodal, synodical

сиромашан adj. — poor, destitute

сиромаштво n. n. — poverty, misery, destitution

сиропусни adj. — days before Lent;

сиропусна недеља — Cheese fare Sunday; Quinquagesima; сиропусна седмица — shrove week

сиротиште n. n. — orphanage, orphanhood

сироче n. n. — orphan, an orphan child

систем n. m. — system; бити у систему — become a rule

систематизација n. f. — systematization

систематизовати v. — systematize

систематичност n. f. — systematic character

систематски adj. — systematic, methodical

сјединити v. — join, conjoin, unite, unify; сјединити се — unite

сједињење n. n. — union, unity, joining

скаредан adj. — shameless, impudent; obscene

скаредност n. f. — shamelessness, impudence; obscenity

скептик n. m. — skeptic

скинија n. f. — tabernacle, tent; скинија Завета — the Tabernacle of the Lord

скит n. m. — skete, hermitage; small and secluded monastery

склад n. m. — harmony, accord, concordance, consonance

складан adj. — harmonious, consonant, concordant

склон adj. — disposed, inclined, prone; бити склон — be inclined/disposed; yield to

склоност n. f. — disposition, inclination

скрушен adj. — afflicted, contrite, penitent

скрушеност n. f. — contrition, compunction

слаб adj. — weak, feeble; слаба нада — faint hope; слаб покушај — feeble attempt; слаб развој — poor development; слаба тачка — weak point

слабост n. f. — weakness, feebleness; frailness, frailty; partiality/inclination (to sb or sth)

слава n. f. — glory, fame, praise; (црквена) слава — patron Saint's day; у славу Бога — unto the glory of God; слава Богу — thank God, God be praised

славан adj. — glorious, famous, honourable

славеносрпски (славеносербски) adj. — Slavonic-Serbian

славити v. — commemorate; celebrate, solemnize; praise, glorify,laud; славити Христа — sing hymns

славље n. n. — celebration

слављење n. n. — glorification

славољубац n. m. — ambitious person

славољубив adj. — ambitious, vainglorious, greedy for fame

славољубље n. n. — ambition, vainglory, love of fame

славословити v. — glorify; praise, sing in praise to

славословље n. n. — doxology, glorification, praise; Gloria in excel-sis (lat.)

сладост n. f. — delight, sweetness

сладострастан adj. — lascivious, lustful; sensual; epicurian; pleasure-loving, self-indulgent

следбеник n. m. — successor

следовати v. — follow, go after, succeed; adhere to, observe; из свега што је речено следи — it follows from what has been said

следствено (чему) adv. — consequently

слобода n. f. — freedom, liberty; слобода вероисповести — freedom of religion

слободан adj. — free, unconfined, unrestricted

словестан adj. — reasonable; verbal, oral, wordy

слово n. n. — letter, word; Бог Слово — eternal Word

слуга n. m. servant; minister; слуга Божији — servant (of God)

служашчи (свештеник) n. m. — celebrant

служба n. f. — service, office; служба са хорским певањем — choral-service

служебник n. m. — Book of offices, Book of Prayer, Hieratikon, Leitourgikon

служење n. n. — service, office; богослужење — divine service; посветити се служењу других — vow oneself to a life of self-sacrifice

служити v. — serve, be in the service, celebrate; officiate; perform a religious service; служити Литургију — preside; служити при олтару — serve at the altar; служити као пример — serve as an example; служити као доказ — serve as proof/evidence

служитељ n. m. — servant, server, servitor

случај n. m. — case, occurrence, incident; chance, occasion

случајан adj. — accidental, chance, unintentional, unexpected

случајно adv. — by chance, by accident, accidentally

смелост n. f. — boldness, fearlessness, courage, audacity, daringness

смео adj. — bold, fearless, courageous, daring, audacious

смеран adj. — humble, meek

смерност n. f. — humility, meekness

смирен adj. — humble, meek

смиреноумље n. n. — humbleness of mind, humility

смирење n. n. — humbleness, humility, meekness

смирити v. — pacify; subdue, reduce, master, restrain; смирити своје страсти — calm one' s passions; смирити се — be humbled, calm oneself

смирна n. f. — myrrh

смисао n. m. — sense, meaning; имати смисла — make sense; смисао живота — the meaning of life; у извесном смислу — in a sense; у ширем смислу — in a broad sense; смисао тога је… — the whole point is…

смрт n. f. — death, decease; природна смрт — natural death; бити на самрти — be at the point of death, on the verge of death; окусити смрт — taste of death

смртан adj. — mortal, deadly, fatal; на самртном одру — on one' s death bed; смртна болест — fatal disease; смртни непријатељ — mortal enemy

снага n. f. — strength, force, power, fortitude

снажан adj. — mighty, strong, powerful; снажна жеља — intense wish; снажан гнев — violent anger; снажан утицај — strong influence; снажна воља — strong will

снисходити v. — condescend

снисхођење n. n. — condescendence, mercy, descendence

сношај n. m. — intercourse, copulation (sexual); имати сексуални однос (са) — copulate

снужден adj. — dejected

снужденост n. f. — dejection

созерцавати v. — meditate, contemplate

созерцање n. n. — meditation, contemplation, theoria

созерцатељ n. m. — contemplative person, contemplator

сотириологија n. f. — soteriology

сотириолошки adj. — soteriological

софизам n. m. — sophism

софистика n. f. — fallacy, sophistry

сохранити cf. сачувати

спасење n. n. — salvation; safety; пут спасења — path of salvation; лишити спасења — reprobate

Спаситељ n. m. — the Saviour

спаситељски adj. — saving, of the Saviour

Спасовдан n. m. — Ascension of Our Lord

спасоносан adj. — salvific

спасти v. — save, deliver from; спасти се — save oneself, work out one' s own salvation

спиритуализам n. m. — spiritualism

сплетка n. f. — gossip, piece of scandal

сплеткарити v. — gossip, spread scandal

сплеткарош n. m. — gossip, talebearer

спознање n. n. — realization, recognition, acknowledgement

спознати v. — realize, acknowledge, be conscious of, know, be aware of, recognize; спознати своју кривицу — acknowledge one'sguilt

спокој (спокојство) n. m. — calmness, quietness, repose; спокојство духа — peace of mind

спокојан adj. — calm, quiet, tranquil, serene; спокојно — with a light heart

спомен n. m. — memory, reminiscence, remembrance, recollection

спомињати v. — remember, recall, call to mind

спор n. m. — controversy, discussion, dispute

споран adj. — controversial, disputable

спорити v. — argue, discuss

способан adj. — able, capable

способност n. f. — ability, capacity

срамити се cf. посрамити се

срамота n. f. — shame, shamefulness, ignominy

срамотан adj. — shameful, disgraceful

среброљубац n. m. — one who loves money

среброљубив adj. — greedy, avaricious

среброљубље n. n. — avarice; greed

средњи adj. — middle, mean, average; intermediate; средњи век — Middle Ages

средњовекован adj. — medieval, of Middle Ages

Сретење n. n. — the Presentation of Jesus Christ in the Temple, Meeting of our Lord,(cath. eccl.) Candlemas Day

сродник cf. рођак

сродство n. n. — kindred, kinship, relationship; духовно сродство — spiritual alliance, affinity; крвно сродство — blood relation; бити у сродству — be related to

срце n. n. — heart; (покајање) чиста срца — with heartfelt contrition; тешка срца — with a heavy heart, unwillingly, reluctantly

ставропигија n. f. — monastery under the direct control of the Patriarch

стадо n. n. — flock, herd

станиште n. n. — dwelling-place, habitation

старац n. m. — starets, old man, elder, spiritual guide

старешина n. m. — dean (of a church), officer priest; elder; principal

старешина манастира — prior

старешинство n. n. — rank; духовно старешинство — eldership

староверац, старообредник n. m. — old-believer

стваран adj. — actual, real, valid

стварање n. n. — creation; стварање света — creation of the world; од стварања света — anno mundi, since the creation of the world

стварност n. f. — reality, present day reality; претворити могућност у стварност — turn possibility into reality

створење n. n — creature

створити v. — create, make, produce; generate

стил n. m. — style

стилистика n. f. — art of style

стих n. m. — verse, stich (of the Bible)

стихар n. m. — stikharion (gr.); vestment; surplice

стихира n.(gr.) — hymn, song, canticle

стоик n. m. — stoic

стоицизам n. m. — stoicism

стоички adj. — stoic(al)

столпник n. m. — pillarist, stylite

страдање n. n. — the Passion; Страсна седмица — Passion Week, Holy Week

страдати v. — suffer

страст n. f. — passion; vice

страстан adj. — passionate

страх Божији n. m. — fear of God; godfearingness

страхопоштовање n. n. — awe

строг adj. — stern; strict

строгост n. f. — sterness; strictness

сублимирати v. — sublimate

субота n. f. — Sabbath

суботар n. m. — sabbatarian

суд n. m. — judgment; court of justice, court of law; црквени суд — ecclesiastical court; Божији суд — judgment of God

судбина n. f. — fate, destiny, lot

судбински adj. — fated, predestined

судија n. m. — judge; judiciary

судити v. — judge

судски adj. — judiciary

сујета n. f. — vanity, conceit, self-esteem

сујетан adj. — vain, conceited

сумња n. f. — doubt; без сумње — no doubt, doubtlessly; не подлеже сумњи — it is beyond doubt

сумњив adj. — doubtful, uncertain, suspicious, questionable; сумњив комплимент — equivocal compliment

сунаследник n. m. — coheir

супротставити (се) v. — confront, resist, oppose

суштина n. f. — substance, essence

схватање n. n. — understanding, comprehension; intelligence; view, idea, opinion; погрешно схватање — misunderstanding

схватити v. — comprehend, grasp; understand

схима n. f. — scheme; примити схиму — adapt a scheme

схимник n. m. — schema-monk; великосхимник — megaloschemos; малосхимник — mikroschemos, krestonosets

схоластик n. m. — scholastic

схоластика n. f. — scholasticism

схоластички adj. — scholastic

Т

тајна n. f. — mystery; secret; света тајна — sacred mystery, holy mysteries; вршити свете тајне — administer the sacraments; света тајна крштења — sacraments of baptism; света тајна причешћа — the eucharist; света тајна исповести — Sacrament of Penance, the seal of confession

тајни adj. — secret, hidden; тајна вечера — the Lord's supper; тајна молитва — silent prayer; тајна исповест — auricular confession; Тајна вечера — Last supper

тајнозрење (сагледавање) n. n. — contemplation

тајноводство cf. мистагогија

талант n. m. — talent (ancient coin); gift; закопати талант у земљу — bury/waste one's talent

талисман n. m. — talisman, phylactery

Талмуд n. m. — Talmud (collectionofancientwritings inthe Jews)

талмудист n. m. — talmudist, rabbinist

талмудски n. m. — talmudic, rabbinic

тама n. f. — darkness, obscurity, hell

тамница n. f. — prison, jail

ташт adj. — vain; conceited

таштина n. f. — vanity

твар n. f. — creature, creation, being; cf. творевина

тваран adj. — creaturely

тварност n. f. — creaturehood

творац n. m. — maker, creator; Творац свих ствари — Creator of All things

творевина n. f. — creation, work; првоначална творевина — primary creation; образоватељна творевина — secondary creation

тежак adj. — difficult, hard, grave, weighty, serious, grievous; тежак посао — hard labour; тешка времена — hard times; тежак грех — capital sin

теизам n. m. — Theism

теист n. m. — theist

теистички adj. — theistic(-al)

телесан adj. — corporal, bodily, of the flesh

тело n. n. — flesh, body; substance; тело и крв — flesh and blood; обући се у тело — incarnate, embody; жалац у телу — the thorn in the flesh; робовати телу — walk after the flesh

телос (gr. коначни исход, сврха, циљ) n. m. — thelos

тема n. f. — topic, subject, theme

теодикеја n. f. — theodicaea (theodicy)

теогонија n. f. — theogony

теократ n. m. — theocrat

теократија n. f. — theocracy

теократски adj. — theocratic(-al)

теолог n. m. — theologian, theologist, Bachelor of divinity

теологија n. f. — theology

теолошки adj. — theological; теолошки факултет — theological seminary; theological academy

теоретисати v. — theorize

теоретски adj. — theoretic(-al)

теоретичар n. m. — theorist, speculatist, speculator

теорија n. f. — theory, speculation

теософ n. m. — theosophist

теософија n. f. — theosophy, theosophism

теософски adj. — theosophic(-al)

теотокологија n. f. — mariology

теотоколошки adj. — mariological

теургија n. f. — theurgy; cf. чудотворење

тимпан n. m. — tumbrel, tabor, cymbal

типик n. m. — Typicon

тиранија n. f. — tyranny

тиранин n. m. — tyrant

тиранисати v. — tyrannize, make a personsuffer, torture, martirize

тих adj. — calm, quiet, peaceful, still, tranquil

тиховање n. n. — silence, quietude, hesychia (gr.)

тиховатељ n. m. — silent, speechless, mute, hesychast

тиховати v. — practice the silent, inner prayer

тишина n. f. — peace, calm, silence

тонзура n. f. — tonsure

топао adj. — warm, heartily, cordial; топле речи — sympathetic words

топлота n. f. — warmth; kindness of heart

Тора n. f. — Torah

торжествен adj. — festive, solemn, pompous, triumphal, highday, festal day

торжествовати v. — be triumphal, triumph; solemnize, celebrate with pomp

традиција n. f. — tradition

традиционалан adj. — traditional

трајан adj. — permanent, lasting

трајност n. f. — permanence, continuity

трактат n. m. — treatise, treaty

трансупстанцијација n. f. — transubstantiation

трансцендентан adj. — transcendent, other-worldly

трансцендентност n. f. — transcendence, — ency

трансцендирати v. — transcend

трапеза, часна n. f. — altar, altar-table

треба n. f. — sacrifice, church ceremony; обављати црквене требе — officiate, perform the church ceremony

требник n. m. — Small Euchologion (book containing the Eucharistic rites and other liturgical matter), Book of Needs; book of devotion, prayer book, church-book; service book

трезвен adj. — sober, sound, sound judgment

трезвеност n. f. — sobriety

тридневни adj. — of the 3rd day

триипостасни adj. — trihypostatic, triplehypostatic

Триод n. m. — Triodion; Посни триод — (Fasting) Lenten Triod; Цветни триод — Pentekostarion

Трисвета (песма) n. f. — Trisagion/thrice-holy (hymn)

тритеистички adj. — tritheistical

трнов adj. — thorny; трнов венац — the crown of thorns

троједини adj. — three in one, triune

Тројица n. coll. — the (Holy) Trinity; Trinity Sunday (esp. of the Trinity: that is three in one)

тројични adj. — Trinitarian, triune

тројичност n. f. — threeness

тројствен adj. — triple, treble

тројственост n. f. — triplicity, trio

тропар n. m. — Troparion

трпеза n. f. — meal, table, victuals

трпезарија n. f. — refectory, dining hall (in a cloister)

трпељив adj. — tolerant, forbearing

трпељивост n. f. — tolerance, endurance; mildness

трпети v. — endure, bear, stand, suffer, tolerate

трпљење n. n. — perseverance; patience, suffering; дуготрпљење — great/long suffering

труд n. m. — endeavour; labour, toil, work; efforts, deeds; живети од свог труда — live by one' s labour

трудбеник n. m. — zealous worker, labourer, striver

трудити (се) v. — labour, toil, work, strive for, work hard

трулежан adj. — corruptible, frail, perishable

трулежност n. f. — corruptibleness, perishability

трулити v. — become rotten, decay, become corrupted

труљење n. n. — corruption, defilement; putrescence, putrefaction

туга n. f. — sorrow, sadness; grief

тужан adj. — sad, sorrowful, unhappy

тужилац n. m. — accuser, plaintiff, imputer;(jur.) prosecutor

тужилачки adj. — accusatory, imputative

тужити v. — accuse (of), charge, indict; inculpate; impute

тумач n. m. — hermeneut, interpreter, explainer, commentator

тумачење n. n. — hermeneutics; interpretation, explication, commentary

тумачити v. — interpret, explain

У

убедити, убеђивати v. — persuade, convince; човек јаких убеђења — a man of strong beliefs

убеђење n. n. — conviction; живети према свом убеђењу — have the courage of one's conviction; мењати своја убеђења — take a different view of things; религиозна убеђења — religious conceptions

убиство n. n. — killing, murder, slaughter

убити v. — kill, murder, slay, assassinate

убица n. m. f. — murderer, murderess

убог adj. — poor, needy, wretched

уважавање n. n. — respect, esteem;

из уважавања према коме — out of respect towards sb

уважавати v. — respect, hold in esteem

уважен adj. — distinguished, respectful, renowned

увереност n. f. — assurance, certainty, confidence, conviction

уверење n. n. — conviction, confidence; assurance, assertion; морално уверење — moral conviction; научно уверење — scientific conviction

увреда n. f. — insult, offence, injury, impudence

увредити v. — offend, insult, injure, affront

угађање n. n. — obliging, pleasing; satisfaction; indulgence

угађати v. — please, satisfy, oblige, gratify; indulge; be (well pleasing)

угњетавање n. f. — oppression, tyranny; maltreatment

угњетавати v. — oppress, repress, tyrannize

угодан adj. — well pleasing, pleasing, gratifying; suitable, fit, proper; agreeable

угодити cf. угађати

угодник n. m. — complaisant/obliging person; свети угодник, Божији угодник — Saint

уд n. m. — member of a body

удаљити v. — drive away, send away, banish; удаљити се — be absent, move away; retire; удаљити се од света — enter a convent; удаљити се од теме — stray from the subject

удеоничар n. m. — participant, associate, accomplice

удеоничарити v. — participate

удес n. m. — doom, destiny, fate, fortune

удивити v. — amaze, surprise, wonder; удивити се — be surprised, be amazed, wonder

удивљење n. n. — astonishment, surprise, wonder

удовољење, удовољавање n. n. — satisfaction, gratification, indulgence

удовољити, удовољавати v. — indulge (in), satisfy, gratify, fulfill; give satisfaction; cf. одавати (се)

удостојити v. — vouchsafe, deign; honour; deem worthy, make worthy; удостој ме да могу чинити вољу Teojygrant that I may do Thy will; удостојити се — be thought worthy, be deserving

удружење n. n. — society, union, company; религиозно удружење— religious society

удружити v. — join (in a partnership); unite; associate

ужас n. m. — fright, dread, horror, terror

ужасан adj. — horrible, terrible, dreadful

ужаснути се v. — be terrified/horrified

узбудити v. — excite, provoke

узбудљив adj. — exciting, provoking, stimulating

узвисити v. — sublimate

узвишен adj. — exalted, sublime, lofty; узвишена душа — elevated soul; узвишена осећања — lofty sentiments

узвратити v. — render, reward, recompense; узвратити добрим на зло — return good with evil / evil with good

уздање n. n. — hope, trust, expectation

уздати се v. — hope, trust in sb, have faith in sb; take refuge in, hope for protection, expect

уздизање n. n. — exaltation; erection, elevation; the Exaltation of the Cross cf. Воздвижење

уздизати v. — erect, raise, lift up (hands); elevate; уздизати (се) — ascend

уздржање n. n. — abstinence, temperance, chastity; continence

уздржати, уздржавати (се) v. — abstain, forbear from, restrain oneself; cf. задржати

уздржљив adj. — abstinent, temperate, moderate, abstemious

уздржљивост n. f. — temperance, abstention

узносити v. — ascribe, offer; elevate; молитва узношења — anaphora; узносити молитве — offer up prayers; узносити на небо — enheaven; cf. вазнети

узношење n. n. — raising up, elevation; exaltation

узрок n. m. — cause, reason, ground, motive; крајњи узрок — final cause; првобитни узрок — original cause; праузрок — the First Cause (God); узрок и последица — cause and effect

узрочност n. f. — causality

уипостазиран adj. — enhypostasized

уипостазираност n. f. — hypostasization

ујединити v. — unite, unify; reunite, join again; ујединити се — be united

уједињење n. n. — unification; union, reunion, rejoining; уједињење Цркава — the reunion of the Churches

укинути v. — annul, abolish, abrogate, cancel, revoke; укинути решење — annul a decision; укинути закон — abolish a law

уклањати се, уклонити се v. — shun, turn away, avoid, fly from;

уклањати се од зла — shun the evil

укор n. m. — reproach, blame

укоренити v. — enroot, implant, inculcate, instil; укоренити се — take root

укорити v. — reproach, blame, upbraid

украсити v. — adorn, beautify, embellish

укус n. m. — taste; flavour

улазак n. m. — entry

ултрамонтанистички adj. — ultramontane

ум n. m. — mind, intellect, sense, wit; помрачен ум — darkening of the nous, sullied intellect; сазнатељни ум — conscious mind; уздизати ум ка небесима — lift up the mind towards heaven; бистрина ума — brightness of mind

умерен adj. — abstinent; moderate, temperate

уметник n. m. — artist

уметнички adj. — artistic

уметност n. f. — art; work of art; the art of writing/conversation

умивање cf. омивање

умиљење n. n. — compunction, contrition, repentance; humility,sensitivity, tender emotions

умирење n. n. — pacification, appeasing, peacemaking

умиритељ n. m. — pacificator, appeaser, peacemaker

умирити v. — appease, soothe, pacify; subdue, restrain

умни adj. — intelligent, rational, reasoning

умножење (благодати) n. n. — growth in Grace

умоболан adj. — insane, mad, senseless

умрли n. m. — (the) departed, dead, deceased; молитва за умрле — the Litany of the Departed

умртвити v. — put to death, subdue (the flesh)

умртвљење n. n. — mortification of flesh, discipline

умствовати v. — philosophise

умудрити v. — teach, give advice, give wise council, make wise; умудрити се — grow wise

унизити v. — humiliate, depreciate, degrade; унизити се — be humbled, depreciated, humble oneself

унијат n. m. — Uniate

унијатство n. n. — Uniatism

униније n. n. — abasement, despondency, dejection

уочи adv. — on the eve, the day before

уподобити v. — attainthe likeness of God; compare, liken, assimilate, adapt to

уподобљење n. n. — piety; life pleasing to God; comparison, similitude, similarity, assimilation

упокојење n. n. — repose, rest, peace

упокојити v. — pass away, give rest

управа n. f. — board, office; црквена управа — church administration, church-government

управљати v. — govern, control, lead

усавршити, усавршавати v. — perfect, improve, cultivate (a talent)

усамљен adj. — lonely, reclusive, solitary

усамљеник n. m. — recluse; живети као усамљеник — lead a solitary life

усвојење n. n. — adoption, adopting; appropriation

усвојити v. — adopt, habitualize; adopt the custom of

усековање n. n. — beheading; Усековање главе Светог Јована Крститеља — Beheading of St. John the Baptist

усиа cf. суштина

усиновити v. — adopt

усиновљење n. n. — adoption (of a child)

усиологија n. f. — ousiology

Ускрс cf. Васкрс

ускршњи adj. — Passover, Easter; ускршње јагње — Passover lamb

усмен adj. — auricular; тајна исповест — auricular confession

усмерење n. n. — direction; tendency, trend; school

усмерити v. — direct, guide; усмерити на прави пут — set a person on the right path

успење n. n. — falling asleep, death; Успење Пресвете Богородице — the Dormition, the Falling Asleep of the Mother of God

усрдан adj. — ardent, fervent, very zealous

усрдност n. f. — ardour, fervency, zeal, eagerness; усрдно се молити — pray with fervour

устав n. m. — regulation, statute; црквени устав — church rubric, church discipline, canon; манастирски устав — cloistral rule

установити v. — establish, found; prove, show, certify

устоличење n. n. — installation

устројитељ n. m. — artificer, Creator (of the world)

устројити v. — arrange, organize

устројство n. n. — arrangement, organization, structure

утеловити v. — incorporate, embody

утеловљење n. n. — incorporation, embodiment

утеха n. f. — consolation, comfort

утешан adj. — consolatory, comforting, gratifying; утешна околност — gratifying circumstance

Утешитељ (Дух Свети) n. m. — The Comforter, Paraclete (gr.)

утешити v. — comfort, bring consolation

уточиште n. n. — retreat, refuge, shelter; seclusion

утроба n. f. — womb; the innermost part of man, one's whole being

утући v. — depress, deject

утучен adj. — dejected, depressed

утученост n. f. — depression, dejection

учен adj. — learned, erudite; educated

ученик n. m. — pupil, student; scholar; disciple

ученост n. f. — erudition, education, sophistication

учење n. n. — doctrine; поучавање — schooling, teaching; lessons; хришћанско учење — Christian doctrine; учење о пресељењу душа — doctrine of metempsychosis / transmigration of souls;

учење Светог Томе Аквинског — Thomism; следбеник учења Томе Аквинског — thomist

учесник n. m. — participant; partaker, sharer

учествовање n. n. — participation; sharing, partaking

учествовати v. — participate, take part in; partake, share

учитељ n. m. — teacher, instructor, guide, tutor

учити v. — learn, study; teach, instruct; be instructed

Ф

фанатизам n. m. — fanaticism

фанатик n. m. — fanatic, zealot

фанатичан adj. — bigoted, fanatic, overzealous

фанатичност n. f. — bigotry, fanaticism

фараон n. m. — Pharaoh

фарисеј n. m. — pharisee

фарисејски adj. — pharisaic

фарисејство n. n. — pharisaism

фатализам n. m. — fatalism

фаталистички adj. — fatalist

фелон n. m. — phelonion, felon

фетиш n. m. — fetish

фетишизам n. m. — fetishism

филантроп cf. човекољубац

Филиокве (lat.) — Filioque

философ n. m. — philosopher

философија n. f. — philosophy

философски adj. — philosophical

философствовати v. — philosophize

форма n. f. — form, shape

формалан adj. — formal

формализам n. m. — formalism

формалност n. f. — formality

фреска n. f. — fresco

фриз n. m. — frieze

фундамент n. m. — foundation, basis

фундаменталан adj. — fundamental, essential

фундаментализам n. m. — fundamentalism

функција n. f. — function; свештеничка функција, служба — ministry

функционисати v. — function

Х

хагиограф cf. агиограф

хагиографија cf. агиографија

Халкидон n. pr. — Chalcedon

Хананејка n. f. — woman of Canaan

хаос n. m. — chaos; првобитни хаос — abyss

хаотичан adj. — chaotic

харизма n. f. — charisma

харизматски adj. — charismatic

хаџи (хаџија) n. m. — pilgrim; hadji; cf. ходочасник

хаџилук n. m. — pilgrimage, hadji; cf. ходочашће

хвала n. f. — praise, praising, eulogy, lauding, extollment, panegyric; thanks; хвала Богу — God be praised

хвалисав adj. — boastful; vainglorious

хвалисавост n. f. — boastfulness, vainglory

хвалити v. — praise, laud, extoll; хвалити се — boast, brag

хедонизам n. m. — hedonism, concupiscence

хедонист n. m. — hedonist, sensual man/woman

хеортологија n. f. — heortology

херменеутика cf. ерминевтика

херувим n. m. — cherub (pl. cherubim)

херувимски adj. — cherubic; Херувимска песма — Cherubic Song

химна n. f. — hymn, gradual; химна благодарности — hallel, thanksgiving hymn, hymn of thanks

хиромант n. m. — chiromantist, chiromancer, palmist

хиромантија n. f. — chiromancy, palmistry

хиротесија n. f. — chirothesia

хиротонија n. f. — chirotony, laying of hands, ordination

хладан adj. — cold, cool, chilly; unfeeling, unemotional; указати коме хладан пријем — receive sb coldly

хладнокрван adj. — cool, equanimous

хладнокрвност n. f. — coolness, cold-bloodedness

хладноћа n. f. — coldness, coolness

хлеб n. m. — bread; хлеб насушни — daily bread; свети хлеб — altar-bread, holy oblation; хлеб живота — bread of life; хлеб и вино за причешће — the elements; хлеб предложења — shew-bread; ломљење хлеба — breaking of bread

ходочасник n. m. — pilgrim

ходочашће n. n. — pilgrimage

хомилетика cf. омилитика

хомилија cf. омилија

хор n. m. — choir, chorus

хостија n. m. — wafer, host

хотимице adv. — voluntarily, intentionally, deliberately

храбар adj. — bold, brave, courageous

храбрење cf. бодрење

храбрити cf. бодрити

храм n. m. — temple; church

храмовни adj. — ofthe temple, ofthe church; храмовни празник — patron Saint's day

христијанизација n. f. — christianization

христоборац n. m. — antichristian

христограм n. m. — christogram

христођаконство n. n. — Deaconate in Christ

христолик adj. — Christ-like

христологија n. f. — Christology

христолошки adj. — christological

христољубив adj. — Christ-loving, Christian

Христос n. pr. — Christ, the Son of God; пре Христа — before Christ (B. C.); после Христа (лета Господњег) — Anno Domini (A.D.); приказ Христовог распећа — Holy Rood

христоцентричан adj. — christocentrical

хришћанин n. m. — Christian; образован хришћанин — educated Christian (well versed in the Bible); добар хришћанин — good Christian

хришћански adj. — Christian, Christianly

хришћанство n. n. — Christianity, Christianism, Christendom

хроника n. f. — chronicle

хронологија n. f. — chronology

хронолошки adj. — chronological

хула n. f. — curse, blasphemy, oath

хулитељ n. m. — blasphemer

хулити v. — blaspheme, curse, swear, commit blasphemy

хуман adj. — humane, compassionate

хуманизам n. m. — humanism

хуманист n. m. — humanist

хуманитаран adj. — humanitarian

хуманост n. f. — humanity, compassion

Ц

цар n. m. — king, emperor, tsar; Цар небески — Heavenly King, Heavenly Father

Цариград cf. Константинопољ; Цариградска васељенска патријаршија — Ecumenical Patriarchate of Constantinople

царица n. f. — queen, empress

царски adj. — royal, princely; царске двери — the holy doors/gates

царство n. n. — kingdom, empire; Царство небеско — Heavenly Kingdom

царствовати v. — reign, be king

цветање n. n. — flourish, thrive; prosperity

цветати v. — flourish, thrive, prosper; flower, bloom, blossom

Цвети (Цветна недеља) n. pl. — Palm Sunday, the Entry of Our Lord into Jerusalem

целебан cf. нетрулежан

целибат n. m. — celibate

целив n. m. — kiss;

целив мира — the kiss of peace; Јудин целив — Judah' s kiss

целивање n. n. — kissing, veneration;

целивање крста — veneration of the cross

целивати v. — kiss; venerate

целовит adj. — integer, complete, whole; perfect

целомудрен adj. — chaste; pure; virginal

целомудреност n. f. — chastity, purity; cf. чедност

целост, целовитост n. f. — integrity; cf. честитост

цена n. f. — price, cost; value, worth; по сваку цену — at any cost, whatever the cost

ценити v. — value, rate, estimate, appreciate

центар n. m. — center

централан adj. — central

цењен adj. — valuable, precious; eminent, distinguished

церемонија n. f. — ceremony

церемонијалан adj. — ceremonial

цимбал cf. кимвал

циљ n. m. — purpose, aim, object, end; служити циљу — serve a purpose; циљати на — aim at

цистерцијанац, цистерцит n. m. — Cistercian

цитат n. m. — quotation; библијски цитат — Scriptural reference, Scriptural text

цитирати v. — quote

Црква n. f. — Church; света, саборна и апостолска Црква — Holy Catholic and Apostolic Church; Реформаторска Црква — Reformed Church; (Римо)католичка Црква — Roman Catholic Church; Англиканска Црква — Anglican Church; Гркокатоличка Црква — Greek-Catholic Church; Лутеранска Црква — Lutheran Church; у духу Цркве — churchlike

црквен adj. — ecclesial, ecclesiastic; sacred; of the Church, belonging to Church, churchly, clerical; црквено појање — chant, plain-chant; црквени приходи — church-living; црквено право — Church law

црквенословенски adj. — Church-Slavonic/Slavic

црквенослужитељ n. m. — churchman

црквеност n. f. — ecclesiality

црквењак n. m. — sexton; sacristan, vestry-keeper; ecclesiarch (gr.)

црноризац n. m. — friar, monk

Ч

чамотан adj. — listless, apathetic, impassive

чамотиња n. f. — listlessness, impassivity

чаробница n. f. — witch, sorceress, enchantress

чаробњак n. m. — sorcerer, wizard, enchanter

час n. m. — hour; установљени часови молитве — canonical hours; часови (први час, трећи час, шести час, девети час) — hours of Divine Office (prime, terce, sext, nones)

часност n. f. — honesty, purity, virtue

часослов n. m. — Book of Hours, Horologion

част n. f. — honour, virtue, respect; credit; указати част — show respect

частан adj. — honest, pure, decent, fair, upright; holy, venerable; часна трпеза — altar-table; часни (дарови) — precious gifts; часна Kpв ТвојаThy precious blood; часнији oд…more honourable than…

частољубац n. m. — man of great ambitions, glory seeker

частољубив adj. — ambitious, high-aspiring

частољубље n. n. — ambition, love of glory

чаша n. f. — cup, chalice; communion-cup (cup used in the administration of the Eucharist); чаша гнева Господњег — the vials of God' s wrath; испити чашу жучи — drink the cup of bitterness to the dregs; чаша његовог стрпљења је препуна — his patience is exhausted; дa ме мимоиђе oea чашаlet this cup pass from me, take away this cup from me

чедан adj. — unstained, chaste

чедност n. f. — chastity, chasteness, virginity; celibacy

чедо n. m. — child; духовно чедо — spiritual child, penitent

чедоморство n. n. — abortion

честит adj. — decent, honest

честитост n. f. — decency, honesty, integrity

четворојеванђеље n. n. — the four Gospels

чин n. m. — dignity; post, rank, office; order; rite, ceremony; act, deed; духовни чин — holy orders; примити чин — ordain; лишити духовног чина — disfrock, disrobe; чин венчања — Wedding ceremony

чинити добра дела (дела милосрђа) v. — do good deeds, show charity

чираконосац n. m. — banner-bearer

чист adj. — clean, pure; intact; чисти срцем — pure hearted; чисти понедељак — first Monday of Lent, clean Monday

чистилиште n. n. — Purgatory

чистити v. — cleanse, clean, purify

чистота n. f. — purity, chastity; чистота срца — open-heartedness

читач n. m. — reader, lector (lat.)

чишћење n. n. — purification

човек n. m. — man; person; individual; mortal; Божији човек — saint, prophet

човекољубац n. m. — philanthropist, lover of man, he that loves mankind; humanist

човекољубив adj. — humane, philanthropic;(that) lovest mankind

човекољубље n. n. — love towards man, loving-kindness towards Mankind, philantropy

човекомржња n. f. — misanthropy, hatred towards man

човекомрзац n. m. — misanthrope, man-hater

човечан adj. — humane, compassionate

човечански adj. — of man, human; род човечански — mankind;

човечанска природа Христова — the human nature of Christ, Christ' s humanity

човечанство n. n. — human race, mankind

човечност n. f. — humanity, compassion

човештво n. n. — humanity

чрево n. n. — womb; belly, stomach

чревоугодије n. n. — gluttony, overeating; предавати се чревоугодију — be given to stomach gratification

чревоугодник n. m. — belly-slave

чтец n. m. — acolyte; server; reader

чување n. n. — observance, keeping, following; (одржавање) conservation, preservation; safe-keeping; чување обичаја — observance of custom; чување реда — maintenance of order

чувар n. m. — guardian, custodian, keeper; protector

чувати v. — keep; guard, maintain; preserve; observe (rules, traditions, customs); чувати заповести Божије — observe the commandments of God; нека вас Бог чува — God save you, God protect you; чувати тајну — keep a secret

чувствен adj. — sensual, of the senses; physical; чувствена задовољства — the pleasures of the flesh

чувственост n. f. — sensibility, sensitivity; sentiment

чувство cf. чуло

чудесан adj. — miraculous, wonderful, extraordinary

чудити се v. — wonder, marvel

чудо n. n. — miracle, wonder, marvel; prodigy

чудотворан adj. — thaumaturgic; wonder working; чудотворна икона — thaumaturgic image, miraculous icon

чудотворац n. m. — wonder maker; miracle worker, wonder-worker; thaumaturgist

чулан adj. — sensible, sensory; sensual, sensuous, voluptuous

чулност n. f. — sensuality, voluptuousness

чуло n. n. — sense, sensation, faculty

Џ

џамија n. f. — mosque

Ш

шаманист n. m. — sorcerer, shamanist

шаманство n. n. — sorcery, shamanism

шарлатан n. m. — charlatan, verbalist

шарлатанство n. n. — absence of proof, verbalism

шестопсалмије n. n. — Exapsalmos (Six Psalms)

шизма n. f. — schism

шизматичан adj. — schismatic

шкрт adj. — stingy, avaricious, mean, close-fisted, shabby

шкртац, шкртица n. m. — miser

шкртост n. f. — avarice, stinginess

ENGLISH-SERBIAN DICTIONARY OF THEOLOGY

A

abacus n. (upper part of the capitol) (archit.) — абакус, плоча, најчешће квадратног облика, завршетак капитела

abate v. — оборити, поништити, укинути (закон); смањити, умањити; ублажити, утишати (бол)

abbacy cf. abbotship

abbatical adj. — манастирски; опатски

abbess n. — игуманија; настојница самостана

abbey n. — манастир; опатија

abbot n. — игуман; опат; Very Reverend Father — високопреподобни оче (обраћање)

abbotship n. — чин, служба игумана; достојанство опата

abide v. — придржавати се, остати веран; живети, боравити

abiding adj. — сталан, трајан

abjuration n. — одрицање (под заклетвом)

abjure v. — одрећи се (јереси), опозвати, одустати (од)

ablution n. — богослужбени чин омивања тела и руку; ablutions — употреба Дарова после причешћа; испирање уста након причешћа нових свештеника и болесних

abode n. (formal) — боравиште, пребивалиште

abortion n. — абортус; чедоморство

absoluteness n. — апсолутизам

absolution n. (cath. eccl.) — разрешење, опроштај грехова, апсолуција; administer sacramental absolution — прочитати разрешну молитву

absolve v. — разрешити, опростити

abstain (from) v. — уздржати се; апстинирати

abstainer n. — трезвењак, умерењак

abstention n. — уздржавање; суздржљивост

abstinence n. — умереност, уздржање, апстиненција

abstinent adj. — трезвен, умерен

abundance n. — богатство; обиље, изобиље

abundant adj. — богат; обилан

abuse n. — злоупотреба; погрда; скрнављење

abuse v. — злоупотребити

acceptable adj. — прихватљив, благоугодан

accidence n. (cath. eccl.) — акциденција; прелазност

accident n. — акциденцијалан, небитан, споредан; (phil.) који нема везе са суштином ствари

accord n. — слагање, сагласност; склад; споразум; with one accord adv. — једнодушно

accord v. — допустити; одобрити; сложити се

acolyte n. — црквени служитељ (у чину читача); (cath. eccl.) аколут

acquit v. (jur.) — ослободити (оптужбе)

active adj. — делатан, вољан

Acts n. pl. (of the Apostles) — Дела апостолска

actual adj. — прави, реалан, стваран; садашњи

actualize v. — актуализовати, оделотворити

actually adv. — стварно; у прави час

addict v. — (usually passive) be addicted to — бити зависан (од)

addiction n. — зависност

administer v. — управљати; применити; извршавати; вршити дужност; administer justice — делити правду; administer sacraments — чинодејствовање светих тајни

administration n. — управљање, управа; администрација; (cath. eccl.) администратура

administrative adj. — извршни; управни

administrator n. — администратор; управитељ; старатељ; (cath. eccl.) управитељ епархије док епископ није именован

adopt v. — усвојити, посинити

adoption n. — усиновљење, усвојење

adoptionism n. (cath. eccl.) — адопционизам, јерес по којој је Христос био само усвојени (адоптирани) син Божији, то јест није имао божанску природу

adoration n. — благочешће, богопоштовање; поклоњење, латрија; (cath. eccl.) адорација; Adoration of the Magi — поклоњење мудраца

adore v. — обожавати; поштовати

adulterate v. — извршити прељубу

adulteration n. — кварење; кривотворење

adulterer n. — браколомник, прељубник

adulteress n. — прељубница

adulterous adj. — прељубнички

adultery n. — прељуба, браколомство; блуд

advent n. — долазак, божићни пост; (cath. eccl.) адвент (период припреме за Божић)

adversary n. — непријатељ, противник

adversity n. — беда, невоља

Aer n. (gr.) — воздух, ваздух (прекривач Дарова)

affinity n. — сродство, род; сродност, блискост

affirm v. — тврдити, потврдити; посведочити; потписати

affirmation n. — тврдња, изјава; афирмација

afflict v. — мучити; нанети бол

affliction n. — жалост, бол, несрећа, туга

affusion n. — поливање (при крштењу)

agape n. (gr.) — хришћанска љубав, милосрђе; agape feast — трпеза љубави

agnosticism n. — агностицизам (учење које допушта постојање Бога, више силе коју људски ум не може спознати)

Agnus Dei (Lamb of God) — Божији; (cath. eccl.) Јагње Божије

ail v. (old use) — мучити, болети

ailment n. — болест, бољка

aisle n. (archit.) — бочни брод цркве, црквено крило; пролаз између клупа у цркви

akathistos (Acathistus) n. lit. "not seated" — акатист (црквена песма која се пева стојећи, посвећена Христу, Богородици или светима)

akoimetai n. (gr.) = non-sleepers — акимити, "неснени"

akolouthia n. (gr.) — последовање

alb n. — стихар, алба

albigensians n. pl. — албежани, албигензи (дуалистичка јерес, слична богумилској, у Француској XII и XIII века, чији припадници нису признавали црквени поредак)

all-blameless adj. — пренепорочна

all-chaste adj. — пречиста

allegory n. — алегорија

Alleluia interj. — алилуја

all-encompassing adj. — свеобухватан

all-holy adj. — пресвети, свесвети

all-honourable adj. — пречасни

all-laudable adj. — свехвални

all-powerful adj. — свемоћан

All Saints' Day n. — Дан свих светих; Недеља свих светих (празник који се слави 1. новембра на Западу, односно прва недеља после Духова на Истоку)

almighty adj. — свемоћни; Almighty God — Сведржитељ, Свемогући Бог

alms n. pl. — милостиња

almsgiving n. — давање милостиње, милосрђе

altar n. — жртвеник; олтар, трапеза; altar cloth — олтарско платно

altar covers — олтарски прекривачи

altar-boy n. — прислужитељ

altar-table n. — часна трапеза; свети престо

ambition n. — амбиција, славољубље, частољубље; cf. love of glory

ambo(n) n. (archit.) — амвон

amen — амин; нека тако буде

amend v. — поправити (се); исправити (се)

amice n. — нарамник, наглавник

Amish n. — амиш (припадник анабаптистичке секте)

amoral adj. — аморалан, неморалан

amphora/rae n. (gr.) — амфора

anabaptist n. — анабаптиста, припадник секте из XVI века која је тражила поновно крштење одраслих

Anamnesis n. (gr.) — анамнеза, сећање, спомен; део Канона Евхаристије

anamnetic adj. — анамнетички

anaphora n. (gr.) — узношење, принос, приношење Дарова, Канон Евхаристије, понекад се тако назива и антидор ("анафора")

anargyroi (gr.) "without silver" — бесребреници (нпр. свети врачи Козма и Дамјан)

Anastasis n. (gr.) — Васкрсење

anathema n. — анатема

anathematize v. (to issue an anathema) — анатемисати

ancestor n. — праотац; предак; старозаветни патријарх; ancestor of God — богородитељ

ancestral adj. — прадедовски; наслеђен

anchoress n. — отшелница

anchorite adj. n. — пустињачки, отшелнички; пустињак, отшелник, анахорета

ancient adj. — древни, антички; the Ancient Church — рана Црква

ancillary adj. — помоћни; потчињен, подређен

angel n. — анђео, ангел

Angelus n. (cath. eccl.) — Ангелус, молитва Девици Марији која се моли на глас звона ујутру, у подне и увече

anger n. — гнев; љутња; срдитост; бес

anger v. — разгневити; љутити; срдити (се)

Anglicanism (cf. Church of England) n. — англиканизам, Англиканска Црква

angry adj. — гневан, љутит

Anno Domini (lat.) (abbr. AD) — лета Господњег, после Христа

announce v. — благовестити, објавити; најавити; предсказати

annunciate v. — објавити, благовестити

Annunciation n. — Благовести, Благовештење

anoint v. — мазати; помазати

anointed one, the n. — богопомазан

anointing n. — миросање; anointing of the sick — јелеосвећење

anointment n. — помазање

ante-chamber n. — предсобље

ante-diluvial adj. — препотопски

antenuptial adj. — предбрачни

antependium n. (lat.) — олтарска завеса

anthem n. — црквена песма, химна, антифон

anthropological adj. — антрополошки

anthropology n. — антропологија, хришћанско учење о човеку

anthropomorphism n. — антропоморфизам

Antichrist n. — Антихрист

anticipate v. — предвидети; предухитрити; унапред урадити

anticlericalism n. — антиклирикализам

antidoron n. (gr.) "instead of the gift" — антидор, "нафора"

antimins (antimension) n. (gr.) = "уместо стола" — антиминс (четвороугаоно платно са потписом епископа, а у које су обично ушивене мошти светитеља; на антиминсу се савршава Света евхаристија)

antinomy n. — антиномија

antiphon н. — антифон

antiquity n. — древна епоха; стари век; старина; народи који су живели у старом веку

anti-religious adj. — антирелигијски

anti-Semitic adj. — антисемитски

anti-Semitism n. — антисемитизам

apathy n. — бестрашће, равнодушност

Apocalypses (Apocalypse) n. — апокалипса; Book of Apocalypse; cf. Revelation

apocatastasis n. — апокатастаза (Оригеново учење осуђено као јерес на Петом васељенском сабору)

apocrypha n. — апокрифи (списи или дела који се издају за библијске, али их не прихватају ни јеврејско ни хришћанско предање)

apocryphal adj. — апокрифан

Apollinarian adj. n. — аполинаријевски; аполинаријевац

Apollinarianism n. — аполинаризам, христолошка јерес названа по Аполинарију, епископу лаодикијском (IV век)

apologetic adj. — апологетски

apologetics n. — апологетика, богословска одбрана хришћанских истина од различитих приговора, у новије време грана систе-матске теологије

apologist n. — апологета

apology n. — апологија

apophatic adj. — апофатички (одрицатељно богословље); apophatic theology — апофатичко богословље

apophaticism n. — апофатика

apostasy n. — одступништво, отпадништво, апостазија

apostate n. — одступник од вере, апостат, отпадник

apostatize v. — одступити, отпасти (од вере)

aposticha n. (gr.) — стихира која се пева на вечерњем и јутрењу уз стихове псалама

apostle n. — апостол, посланик

apostolate n. — апостолат, служба апостола

apostolic adj. — апостолски; папски; apostolic fathers — апостолски Оци (ученици апостола); apostolic succession — апостолско прејемство, наслеђивање; apostolic see — апостолска столица, римска епископска катедра; cf. Света столица, Римска столица

apostolicity n. — апостоличност

Apostolos n. (Book of epistles) — Апостол (књига коју чине Дела апостолска, саборне и Павлове посланице, а чији се одељци читају на богослужењу)

apotheosis n. — обожавање; величање; апотеоза

appetitive adj.appetitive part of the soul — желатељни, жудећи део душе

apprehend v. — схватити

apprehension n. — схватање; spiritual apprehension — духовно поимање

apse n. (archit.) — апсида

Aramaic adj. — семитски језик, арамејски

arbiter n. — изабрани судија, арбитер

arbitration n. — арбитража, одлука, пресуда

arch n. (archit.) — лук; свод; надсвођен трем

archangel n. — арханђео, архангел

archbishop n. — архиепископ; Your Eminence — Ваше високопреосвештенство (обраћање)

archbishopric n. — архиепископија

archdeacon n. — архиђакон; Very Reverend Father — високопреподобни оче (обраћање)

archdiocese n. — епархија архиепископа

archetypal adj. — архетипски

archetype n. — архетип, идеална форма, прототип

archidiaconal adj. — архиђаконски

archidiaconate, archdeaconry n. — архиђаконство

archiepiscopacy n. — архиепископија

archiepiscopate n. — архиепископија

archieratikon n. (gr.) — архијерејски чиновник

archimandrite n. — архимандрит, некада старешина више манастира, данас почасна титула свештеномонаха; Very Reverend Father — високопреподобни оче (обраћање)

archistrategos n. (gr.) — архистратиг (арханђели Михаило и Гаврило)

architrave n. (archit.) — архитрав (греда која повезује два стуба и лежи на њима)

archpriest n. — протопрезвитер; Very Reverend Father — високопречасни оче (обраћање)

ardent adj. — ватрен; ревностан, усрдан

ardour n. — жар, ентузијазам; ревност

areopagitical adj. — ареопагитски

Aristotelian adj. — аристотеловски

ark n. — сандук, ковчег; ark of the Covenant (of Testimony) — ковчег Завета; Noah's Ark — Нојева барка

Armageddon n. — Армагедон (свети рат, по Библији)

arrogance n. — гордост; охолост

arrogant adj. — горд, гордељив; охол

artificer cf. creator

artoforium n. — артофорион, посуда са Светим даровима за причешћивање болесника

Aryanism n. — аријанска јерес, аријанство, аријанизам, христолошкајерес из IV века, осуђена на Првом васељенском сабору

ascend v. — уздизати се, узнети се

Ascension n. — Вазнесење Господње, Спасовдан

ascesis n. (gr.) — аскеза, подвижништво

ascetic n. adj. — аскета, подвижник; подвижнички, аскетски; ascetic act — рад, деловање; чин, дело; подвиг; realization oflikeness — оделотворено подобије; cf. likeness of God

asceticism n. — подвижништво, аскетизам, аскеза

ascribe v. — узносити; приписати

Ash Wednesday n. (cath. eccl.) — пепељава среда (прва среда Великог поста); пепелница, чиста среда

aspersorium (lat.) (cath. eccl.) — посуда са благословеном водом

assembly n. (cf. synaxis) — сабрање; eucharistic assembly — евхаристијско сабрање

assumption n. — претпоставка; узимање, примање (изгледа, лика, израза)

Assumption of the Mother of God (cf. Dormition) n. — Успење Пресвете Богородице

assurance n. — основ, сигурност; поверење

asterisk n. — звездица

astragal n. (archit.) — астрагал, венац око стуба

astute adj. — проницљив, лукав, оштроуман

athanasian adj. — атанасијевски

Athanasius of Alexandria n. pr. — Атанасије Велики, епископ александријски (IV век)

atheism n. — атеизам, безбожништво

atheist n. — атеиста, безбожник

atheistic adj. — безбожнички, атеистички

Athos, Mount n. pr. — Света Гора, Атос

atone v. — испаштати, окајавати

atonement n. — испаштање, кајање, искупљење, помирење (између Бога и грешника)

atoner n. — покајник

atrium n. (archit.) — атријум, двориште цркве

attain (to sth) v. — стићи, досећи, постићи

attainment n. — усвојење; постигнуће, тековина

aureole n. — ореол, нимб, ауреола

auricular adj. — усмени, тајни; auricular confession — тајна исповест

austere adj. — аскетски, испоснички

austerity n. — строгост, самодисциплина, уздржљивост

authentic adj. — истински, изворан; веродостојан

authoritarian adj. — ауторитаран

authority n. — ауторитет, власт; углед; the authorities — органи власти

autocephalous (autocephalist) adj. — аутокефалан

autocephaly n. — аутокефалност

avarice n. — похлепа; шкртост, среброљубље

avaricious adj. — похлепан; шкрт

avid adj. — пожудан; лаком

avidity adj. — пожуда; лакомост

avow v. — исповедати; признати, изјавити

avowal n. — исповедање; признање, изјава

awe n. — страх, страхопоштовање

awesome adj. — страшан, ужасан

azyme n. — азима, бесквасни, пресни хлеб

azymites n. pl. (gr.) — азимити, назив за оне који у евхаристијском приносу користе бесквасни хлеб

B

Babel n. — Вавилонска кула

banner n. — барјак, застава; banner-bearer — чираконосац

banquet table n. — свечана трпеза

Baptism n. — крштење; baptism by immersion — крштење погружењем; baptism by pouring — крштење обливањем; baptism by sprinkling — крштење кропљењем; the Baptism of Christ in the Jordan — Крштење Господа Исуса Христа у реци Јордану; cf. Epiphany

baptismal n. — крштени, крштењски; baptismal name — крштено име; baptismal font (baptisterion) — крстионица, баптистеријум (базен у којем се врши крштење погружењем)

Baptist n. — баптиста (припадникједне од највећих заједница Слободних протестантских Цркава)

baptistery n. — крстионица

Baptist, John the — Свети Јован Крститељ

baptize v. — крстити

basilica n. — базилика; T-shaped basilica (archit.) — базилика Basil the Great / Basil of Caesarea — Свети Василије Велики, Василије Кесаријски

baton n. — жезло; скиптар

bead n. — бројаница;

beads — бројанице

bear v. — носити; родити; bear a child — носити (родити) дете; bear witness to — сведочити

beatific adj. — блажен; beatific vision — виђење Бога

beatification n. — благосиљање; проглашење блаженим, беатификација

beatify v. — бити блажен; учинити блаженим, прогласити блаже-ним

Beatitudes n. pl. — Блаженства (Мт 5, 3-12)

beget v. — рађати, зачети; створити

begotten p. p. adj. — рођен; the Only-begotten — Јединородни

Beheading of St. John the Baptist — Усековање главе Светог Јована Крститеља

behold v. — видети, гледати

being n. — биће; (ontol.) битије

belfry n. — звоник, звонара

Benedictine n.(cath. eccl.) — бенедиктинац (бенедиктинци — ред који је основао Свети Бенедикт у VI веку; најстарији монашки ред на Западу)

benediction n. — благослов (који даје свештеник на крају службе); benediction "urbi et orbi" (cath. eccl.) — благослов који папа даје у свечаним приликама граду Риму и целом свету

Benedictus n.(lat.) — химна Благословен Господ Бог Израиљев

benefactor n. — добротвор

benefactress n. — добротворка

benefice n. — дар, бенефиција (плата за вршење неке црквене службе); црквено добро, пребенда

beneficence n. — доброчинство

benefit n. — добробит, корист, доброчинство, потпора

benevolence n. — доброта, добродушност, добронамерност; благонаклоност

benevolent adj. — добродушан, добронамеран; благонаклон

beseech v. — молити; преклињати

besiege v. — опколити; опседати

bestiality n. — бестијалност, зверство

bestow (upon) v. — принети на дар, даровати

Bethlehem — Витлејем

betray v. — издати, изневерити

betroth v.(old formal use) — дати руку; заручити; верити

betrothal n. — веридба

beware of v. — чувати се (нечега), пазити, бити на опрезу

beyond prep. — изнад, изван, с оне стране; n. — оностраност, будући живот, онај свет

Bezpopovtsy n. pl.(russ.) — беспоповци, старообредници (руска секта)

Bible n. — Библија, Свето Писмо

biblical adj. — библијски

bigot n. — ревнитељ; зилот

bigoted adj. — фанатичан, зилотски

bigotry n. — ревност; фанатичност, зилотизам

birth n. — рођење; give birth to — родити; birth control — контрола рађања, контрацепција

bishop n. — владика, епископ; (cath. eccl.) бискуп; His Grace — Његово преосвештенство, Преосвећени; Његова милост; Your Grace — Ваше преосвештенство, Преосвећени; Ваша милости (обраћање); Bishop's residence — владичански двор; bishop's throne — владичански престо; titular bishop — титуларни епископ; assistant bishop — викарни епископ; (cath. eccl.) помоћни епископ (бискуп); bishop's conference (cath. eccl.) — епископска (бискупска) конференција (установа једне црквене по-крајине чији су чланови сви ординарији, помоћни епископи и остали насловни епископи тог подручја)

bishopric n. — епископски чин; епископија, епархија

bitter adj. — горак, огорчен

bitterness n. — горчина, огорчење

blaspheme v. — богохулити, хулити на Бога; клеветати

blasphemous adj. — богохулан, безбожан

blasphemy n. — хула, скрнављење

bless v. — благословити, благосиљати, блаженим звати

blessed, the — блажени, благословени; the blessed sacrament — света тајна (причешћа); blessed water — освећена вода, агијазма; ever blessed (of the Holy Theotokos) — Присноблажена; most blessed — преблагословена

blessedness n. — блаженост

blessing n. — благослов, благодат, милост; blessing of water — водоосвећење; the great blessing of the waters at Theophany — богојављенско водоосвећење

bliss n. — блаженство, радост, срећа

bloodless adj. — бескрван; bloodless sacrifice of Christ — бескрвна жртва Христова

blot (out) v. — очистити, избрисати; истребити

boast v. — радовати се; хвалити се

boastful adj. — хвалисав, поносан, охол

boastfulness n. — хвалисавост, охолост

bodiless adj. — бестелесан; bodiless servitors — бестелесни служитељи; bodiless powers — небеске силе

body n. — тело; Body of Christ — Тело Христово

Bogomil n. — богумил (дуалистичка јерес из X века, названа по за-четнику, бугарском свештенику Јеремији или Богомилу из Тракије, која одбацује брак, употребу меса, поштовање икона итд.)

bogoroditchni (bogorodichen) n.(slav.) — химне Пресветој Богородици, богородични

bold adj. — храбар, смео

boldness n. — смелост

bondage n. — ропство, заробљеност

book n. — књига; Book of Hours — Часослов; Book of Psalms — Псалтир; Book of Revelation — Откривење; Book of Offices — Служебник; Book of Needs (Small Euchologion) — Требник; Book of Three Odes — Триод; cf. Triodion; Book of Eight Tones — Осмогласник; Books of the Prophets — пророчке књиге; Book of Common Prayer — Служебник Англиканске Цркве

bow n.v. — поклон, наклон; поклонити се

brethren n. — братија

breviary n. — бревијар, часослов (римокатоличка богослужбена књига)

bring v. — донети, доносити, принети, довести; bring forth (the Spirit) — исходити

brotherhood n. — братство

bull n.(cath. eccl.) — (папска) була, важно папско писмо с оловним, сребрним или златним печатом, којим се потврђују папска именовања или папске енциклике; шире, у црквеном смислу, службени документ с печатом

burial n. — погреб, сахрана; burial rites — погребни обичаји

burn v. — горети, изгорети; burning bush — несагорива, неопалима купина

bury v. — сахранити, покопати; прекрити

buttress n.(archit.) — потпорни стуб, потпора, ослонац

Byzantine adj. — византијски

Byzantium — Визант, касније Константинопољ (Цариград); Ромејско царство, Византија

C

Caesarian papism (caesaropapism) n. — цезаропапизам

calamity n. — велика несрећа, невоља, беда

calendar n. — календар; Old Calendarists — старокалендарци; Old Style (Julian) Calendar — стари (јулијански) календар; New (Gregorian) Calendar — нови (григоријански) календар

calling n. — позив, призив (Божији)

calumniate v. — клеветати, оклеветати, оцрнити

calumniator n. — клеветник

calumny n. — клевета, лажна оптужба

Calvary n. — Калварија, место Распећа Господа Исуса Христа; cf. Golgotha

Calvinism n. — калвинизам, огранак протестантизма, назван по оснивачу Жану Калвину (XVI век)

Calvinists n. pl. — калвинисти

candelabrum (pl. -bra) n. — велики свећњак, полијелеј, канделабер candle n. — свећа; светло свеће

Candlemas Day (cath. eccl.) — Свијећница; cf. Presentation of Jesus Christ in the Temple candlestick n. — свећњак

canon n. — канон, правило; Канон Евхаристије; закон, правни пропис; Canon of Scripture — канон Светог Писма; Canon Law — канонско право; Canon of Requests cf. Octoechos; Canon tables — канонске таблице

canonic(-al) adj. — канонски; canonical synthesis — канонска синтеза; canonical letter — канонско писмо

canonicals n. pl. — одећа, свештеничка одежда

canonization n. — канонизација, проглашење за светитеља

canonize v. — канонизовати, прогласити за светитеља

cantata n.(mus.) — кантата

canticle n. — хвалоспев, химна; Canticles — Песма над песмама

cantor n. — појац

capitol n.(archit.) — капитол

Cappadocian Fathers n. pl. — кападокијски Оци (Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Нисијски)

Capuchins n. pl. — капуцини, капуцински ред (реформирани, строжи огранак фрањеваца)

cardinal n.(cath. eccl.) — кардинал (главни папин помоћник); у старини римски презвитери; од XII века почасна епископска (бискупска) титула; Your Eminence — Ваша еминенцијо (обраћање)

careful adj. — пажљив; брижљив

careless adj. — немаран, нехајан; непромишљен

carelessness n. — немарност, нерад

Carmelites n. pl. (White Friars) (cath. eccl.) — кармелићани, просјачки ред основан у XII веку

carnal adj. — чулан, телесдн, плотски; блудан

Cartesian adj. n. — картезијански, декартовски; следбеник Декарта, декартовац

Cartesianism n. — картезијанизам

Carthusians n. pl.(cath. eccl.) — картузијанци, пустињачки ред који је основао Свети Бруно у XI веку

cassock n. — мантија, свештеничка хаљина

cataphatic adj. (what God is) — катафатички; cataphatic theology (the way of affirmation) — катафатичко (потврдно) богословље, катафатика

catechesis n. — катихеза (поуке о вери за катихумене)

catechetical adj. — катихетски

catechism n. — веронаука, катихизис; cf. religious education

catechist n. — катихета, вероучитељ

catechize v. — поучавати, учити (неког) веронауци, катихизирати

catechumen n. — катихумен, оглашени

cathars n. pl. — катари, манихејско-гностичка секта из XI–XIII века

cathedra n. — епископска катедра, епископско седиште cathedral n. — саборна црква, епископска престона црква; катедрала

catholic adj. — саборни; римокатолички; the Catholic Church — васељенска (католичанска) Црква; Roman Catholic Church — Римокатоличка Црква

Catholicism n. — римокатолицизам

catholicity n. — саборност, католичност; католичанство

catholicon n.(archit.) — саборна црква, католикон

catholicos n. — првојерарх, патријарх (јерменски и грузијски)

cause n. — узрок

celebrant n. — онај који служи, служашчи (свештеник); principal celebrant — началствујући у служењу

celebrate v. — служити (Литургију); прослављати

celebration n. — служење; прослава, славље

celestial adj. — божански; небески; celestial bliss — небеско славље; celestial powers — небеске силе

celibacy n. — целибат, девственост, безбрачност; celibacy of priesthood — свештенички целибат

celibate adj. — безбрачан, невенчан, неожењен

celibate n. — девственик

cell (kellia) n. — ћелија, келија

cemetery n. — гробље

cenobites cf. coenobites

cenobitism cf. coenobium

cenotaph n. — кенотаф, празна гробница; споменик подигнут покојнику

cenoule n. — одаја у којој је била Тајна вечера

cense v. — кадити

censer n. — кадионица; кадило

censer-bearer n. — свећоносац

censure n. — цензура, црквена казна

centenary n. — стогодишњица

ceremony n. — церемонија, служба; свечани обред, светковина; cf. marriage

Chalcedonian — халкидонски; Chalcedonian definition — халкидонски орос

chalice n. — путир; cf. Holy Grail

chancel screen n.(archit.) — ограђен простор пред главним олтаром

chandelier n. — полијелеј; свећњак

changeless adj. — непроменљив; сталан, постојан

changelessness n. — непроменљивост; сталност, постојаност

chant n. — појање; liturgical chant — богослужбена песма; Byzantine plain-chant — византијско појање

chantry n. — (гробљанска) капела

chapel n. — капела, параклис

chaplain n.(cath. eccl.) — капелан, свештеник који по налогу епископа помаже викару

chaplet n. — бројанице; cf. prayer-rope charisma n. (gr.) — дар, харизма

charismatic adj. — благодатан, харизматски; харизматичан

Charismatics n. pl. — харизматични покрет (пентекосталци)

charitable adj. — добротворан; милосрдан, добростив

charity n. — хришћанска, делотворна љубав, добротворност; милосрђе; Caritas — римокатоличка хуманитарна организација)

chaste adj. — целомудрен, чедан, чист

chasten v. — очистити, прочистити; обуздати

chastity n. — чедност, невиност, чистота, целомудреност

chasuble n. — фелон, казула

Cheese Fare Sunday n. — сиропусна недеља

cherub n. — херувим; анђео, ангел; Cherubic Hymn — Херувимска песма

chevet n.(archit.) — полукружни део олтара

chirothesia n. — хиротесија, рукопроизвођење за ниже чинове клира (ипођакон, читач и појац)

chirotony n. — хиротонија, рукоположење; cf. ordination

chrism n. — миро (освећено уље); (cath. eccl.) кризма

chrismation n. — миропомазање; кризма

Christ n. pr. — Христос

Christadelphians n. pl. — америчка секта чији чланови не верују у Свету Тројицу и бесмртност душе

Christendom n. — хришћанство, хришћански свет

Christian adj. — хришћански; Christian-prayer movement — богомољачки покрет

Christian adj. n. — хришћански; хришћанин

Christianity n. — хришћанство

Christianization n. — христијанизација

Christian Scientists n. pl. — припадници секте Црква Христова (Church of Christ)

Christ-like adj. — христолик

Christ-loving adj. — христољубив

Christmas n. — Божић

christocentrical adj. — христоцентричан

Christocentrism n. — христоцентричност

christogram n. — христограм, иницијали имена Исуса Христа

christological adj. — христолошки

Christology n. — христологија

chronicle n. — хроника

Chrysostom, John — Свети Јован Златоусти

Church n. — Црква; Church in heaven — Небеска Црква; Church on earth — земаљска Cpraa; Churches of Christ — протестантске цркве у Великој Британији и Сједињеним Америчким Држава-ма; Greek/Eastern Church — Православна Црква; Church Fathers — црквени Оци; Church Militant — војујућа Црква; Church Triumphant — торжествујућа Црква, Црква која тријумфује

church garret n. — поткровница, соба на тавану цркве

churching n. — уцрковљење (новорођеног детета)

church portico n. — трем са стубовима, портик

ciborium (archit.) (canopy supported on four pillars, above an altar) — киворијум, олтарско небо, олтарски балдахин; свод испод кога стоји олтар

circumcise v. — обрезати

circumcision n. — обрезање; Circumcision of Christ — Обрезање Христово

circumscribe v. — ограничити; окружити, обимоописати

circumscribable adj. — обимоописив

Cistercians n. pl. — цистерцити

claim n. — тврдња

clean adj. — чист; Clean Monday — чисти понедељак (први дан Великог поста)

cleanse v.(formal or archaic) — очистити, спрати, опрати

clear-sighted adj. — далековидан, прозорљив

clear-sightedness n. — далековидност, прозорљивост

clergy n. — клир, свештенство; clergy-laity council — црквено-народни сабор

cleric n. — клирик, свештеник, свештено лице

clerical adj. — свештенички, клирикални

clericalism n. — клирикализам

cloak n. — плашт, огртач

cloister n. — манастир, самостан; (archit.) унутрашње манастирско двориште окружено тремовима са аркадама

coalescence n. — спој, спајање; сједињење, преплитање

coalescent adj. — онај који се спаја, сједињује

codex n.(pl. codices) — рукопис; законик, законски зборник, кодекс

coenobite n. — монах, калуђер; монах који живи у монашкој заједници

coenobitic adj. — монашки, калуђерски; coenobitic life — општежиће

coenobium n. — општежиће, киновија

coeternal adj. — савечни, сабеспочетни

coexist v. — сапостојати

coexistence n. — сапостојање

cognitive adj. — сазнајни

co-inherence n. cf. perichoresis

college n. — колеџ; колегијум; College of Apostles — апостолски колегијум

collegial adj. — саборни, колегијални

collegiality n. — саборни дух, заједничка одговорност епископа у црквеном управљању

colobium n. — хаљина без рукава, дужа од хитона, коју носи Христос на неким представама Распећа

colonnade n. — колонада

column (archit.) n. — стуб

come into being v. — постати

Comforter (the) — Утешитељ, Дух Свети

commandment n. — заповест; keep (obey) the commandments — чувати (држати) заповести; the Ten Commandments (Decalogue) — десет Божијих заповести

commemorate v. — славити; прослављати успомену (на)

commemoration n. — прослава у спомен кога, комеморација; помен

commence v. — почети

commencement n. — почетак

commend v. — предати, поверити; commend one's soul to God — предати дух свој Богу

commendation n. — препорука; похвала, хвала

commission n. — послање; извршење (преступа), огрешење; комисија, одбор; Commission for Religious (Church) Affairs — Koмисија за верска питања; Commission on World Mission and Evangelism — Комисија за светску мисију и евангелизацију

commit v. — извршити, починити; commit an offence — учинити преступ; commit a sin — згрешити, учинити грех; commit a crime — извршити злочин

communal adj. — заједнички; заједничарски; communal worship — заједничка молитва

communicant n. — причасник, заједничар

communicate v. — причестити се

communion n. — заједница, заједничарење, заједничарство; при-чешће; Holy Communion — свето причешће, Евхаристија; take communion — причестити се; impart communion (to) — дати причешће, причестити (некога); communion cloth — cf. antimins

community n. — заједница; (of brethren) братство, (of nuns) сестринство; community of saints — заједница светих; community of people — заједница

compassion n. — милосрђе; доброта

compassionate adj. — многосажаљив

compassion-loving adj. — милостив

compensate v. — надокнадити; обештетити (некога за претрпљени губитак, повреду, штету); платити

compensation n. — накнада, одштета, награда

compline n. — вечерња молитва, повечерје; (cath. eccl.) молитва којом се завршава вечерња; Great Compline — велико повечерје; Small Compline — мало повечерје

comprehensible adj. — схватљив, појмљив

comprehension n. — схватање, поимање

comprehensive adj. — свеобухватан

compunction n. — умиљење; скрушеност; грижа савести, кајање

compunctious adj. — скрушен, покајнички

conceit n. — мисао, замисао, помисао; таштина, самољубље

conceited adj. — уображен, умишљен, ташт, сујетан

conceitedness n. — таштина, умишљеност, сујета

concelebrant n. — саслужитељ; концелебрант

concelebrate v. — саслуживати

concelebrating adj. — саслужујући

co-celebration n. — саслуживање

conch n. (archit.) — конха

conciliar adj. — саборан, концилијаран

conciliarity n. — саборовање

conciliate v. — помирити, измирити; умирити, одобровољити

conciliation n. — измирење; умирење, одобровољавање

conclave n. (cath. eccl.) — конклава, одајау којој се бира папа; скуп кардинала који учествују у избору папе

concomitance n. (cath. eccl.) — конкомитенција, коегзистенција (истовремено постојање) Крви и Тела Христовог у причешћу чак и када верник узима само један елемент (хостију)

concordance n. — конкорданца, преглед паралелних места у Светом писму; verbal concordance — азбучни регистар главних речи Библије са наводима из пасуса у којима се оне налазе

concordat n. (cath. eccl.) — конкордат (уговор између папе и државних власти), нагодба

condemn v. — осудити, осуђивати; condemn a man to death — осудити човека на смрт; condemned sermon — проповед за осуђенике

condemnation n. — осуда; without condemnation — неосуђено

condescend v. — благоизволети, удостојити се, снисходити

condescension n. — снисхођење, љубазност

confess v. — исповедати; исповедати се; исповедати веру; confess a penitent — исповедити покајника

confession n. — исповест; исповедање вере, вероисповест, конфесија; public confession — јавна исповест; auricular confession — тајна исповест

confessional adj. — вероисповедни, верски; конфесионални; n. — исповедаоница; confessional church — конфесионална Црква

confessionalism n. — конфесионализам

confessor n. — исповедник

confirmation n. — миропомазање; конфирмација, потврда

conform (with) v. — саобразити (се), постати саобразан; бити у складу са; (to) покорити се

conformity n. — саобразност, сагласност

confront v. — суочити се; опирати се, супротставити се; (jur.)

confront a man with his accusers — суочити човека са његовим тужиоцима

confrontation n. — суочавање; упоређивање

confusion n. without confusion — несливено, без сливања, без мешања

congregate v. — скупити (се); сабрати

congregation n. — сабор; збор људи; народ (у цркви); (cath. eccl.) конгрегација

congregational (church) n. — Конгрегационистичка Црква

congregationalism n. — протестантски систем црквене управе који подразумева самостално одлучивање сваке цркве и њених парохијана у административним и верским питањима

congregationality n. — богослужбени скуп

conjugal adj. — брачни, супружански; conjugal relations — брачни односи; conjugal rights — брачна права

conscience n. — савест

consecrate v. — осветити, освећивати; consecrated Elements — освећене честице; consecrated Gifts — освећени Дарови

consecration n. — освећење; освећење Дарова; консекрација; (episcopal) consecration — посвећење, рукоположење епископа; consecration of bread, wine, building — освећење хлеба, вина, грађевине

consensus n. — сагласност; general consensus — опште сагласје, једнодушност; consensus of the Churches — консензус Цркава

consequently adv. — следствено (томе)

consideration n. — сагледавање

Consistory n. — конзисторија, некадашњи духовни судови, најпре у Карловачкој, а потом и Београдској митрополији; (cath. eccl.) састанак кардинала на челу с папом приликом именовања но-вих кардинала или канонизације светитеља

consolation n. — утеха, тешење

constitute v. — сачињавати; установити, установљавати

constitution n. — састав; устав

constitutional adj. — конститутиван; уставни; битан; constitutional (make-up) — састав

constitutive adj. — саставни, установљујући

consubstantial adj. — једносуштан, сасуштаствен

consubstantiality n. — једносушност, сасуштаственост

consubstantiation n. cf. transubstantiation

consume v. — потрошити, употребити; уништити у пожару

consummate adj. — савршен, потпун

consummate v. — завршити, довршити; испунити, усавршити

consummation n. — свршетак, савршавање; испуњење, постигнуће (циља); циљ, савршенство

contain v. — садржати, обухватити; савладати, обуздавати

containable adj. — садржив

contakion n. — кондак

contemplate v. — размишљати, премишљати, сагледавати, созерцавати

contemplation n. — сагледавање, посматрање, умно гледање; созерцање, виђење; contemplation of God — богомислије

contemplative adj. — контемплативан, созерцатељан; мисаон, дубокомислен; молитвен

contend v. — борити се, сукобити се

continual adj. — непрестан, непрекидан, сталан

continuity n. — трајност, непрекидност, сталност; living continuity (of the tradition) — живо предање

continuous adj. — непрестан, непрекидан, сталан

contrite adj. — скрушен, покајнички

contrition n. — скрушеност, кајање

convent n. — (женски) манастир

conversion n. — преобраћење, преобраћање

convert n. — преобраћеник, конвертит

convert v. — преобратити, преобраћати, вратити грешника на прави пут, духовно пробудити

convocation n. — сазивање, скуп; Convocation — покрајински синод

convoke v. — сазивати 170

cope n. — хорски капут, хорски огртач

Copts n. pl. — Копти, египатски хришћани

corner-stone n. — крајеугаони камен, камен темељац

corporal adj. — телесан

corporal n. — платно слично антиминсу, али без ушивених реликвија; њиме се не покрива жртвеник

corporate adj. — оваплоћен, утеловљен; корпоративан, удружен;

corporate personality — саборна личност, корпоративна персоналност

Corpus Christi n. (lat.) (cath. eccl.) — Тјелово, празник посвећен евхаристијским даровима хлеба и вина; прославља се у четвртак после Духова

corroborate v. — поткрепити (веровање, теорију и сл.), потврдити, подупрети

corroboration n. — подршка, поткрепљење (доказима)

corrupt adj. — оскрнављен; покварен, нечист, изопачен

corrupt v. — оскрнавити; покварити, изопачити

corruption n. — пропадљивост, труљење; изопаченост

cosmogonic(-al) adj. — космогонијски

cosmogony n. — космогонија, теорија о стварању света

cosmological adj. — космолошки

cosmology n. — космологија

cotta n. (eccl.) — стихар

council n. — сабор, концил

counsel v. — саветовати, дати савет, препоручити

counselor n. — саветник

countenance n. — лице

counter-reformation n. — контрареформација

covenant n. — Божије обећање човеку, завет

covet v. — страсно желети, бити похлепан

covetous adj. — похлепан, грабежљив

coward n. — кукавица, страшљивац, плашљивац

cowardice adj. — кукавичлук, страшљивост, плашљивост, малодушност

cowl (koukoulos) n. (gr.) — кукуљ

craftiness n. — лукавство, препреденост

crafty adj. — препреден, лукав

create v. — створити, творити, саздати

created adj. — стваран, створен

createdness n. — стварност, створеност

creation n. — творевина, твар

creator n. — творац, устројитељ

creature n. — створење, биће; fellow creature — ближњи

creaturehood n. — тварност

creaturely adj. — тваран

Credo (lat.) — Символ вере, Bepyjem (реч којом почиње Символ вере) Вјерују

creed n. — Символ вере; вероисповедање; догмат, доктрина; the Apostles' Creed — Апостолски символ вере (старо римско веровање из III века); Athanasian creed — Атанасијев символ (VI век); Nicene-Constantinopolitan

creed — Никео-цариградски символ вере

cremate v. — кремирати

cremation n. — кремација

crematorium, crematory n. — крематоријум

crosier n. — (епископски или владичански) штап

cross (oneself) v. — (пре)крстити се

cross n. — крст; make the sign of the Cross — (пре)крстити се; arms of the cross — краци крста; a free cross (archit.) — слободан крст; cross-chest — реликвијар који садржи честицу Часног крста

crucifix n. — распеће

Crucifixion (the) n. — Распеће, смрт Христова на крсту

cruciform adj. (in the form of a cross) — у облику крста, крстаст, крстообразан

crucify v. — разапети, распети

crusade n. — крсташки рат

crusader n. — крсташ

crypt n. — крипта, просторија испод цркве у којој се налазе мошти или друге светиње

cuffs n. pl. — наруквице (свештеничке)

culminate v. — врхунити, достићи врхунац, кулминирати

cult n. — култ, богопоштовање; обожавање

cupola n. — купола

curate n.(cath. eccl.) — свештеник; викар

cure n. — исцељење, лечење, излечење; (cath. eccl) духовна паства, жупа

cure v. — исцелити, излечити, лечити

curia n.(lat. papal court)(cath. eccl.) — римска курија, папски двор (централне установе папске власти); bishop's curia — епископска курија, епископски (бискупски) ординаријат

curse n. — проклетство, клетва; псовка

D

daemon n. — демон

dalmatic n. — далматика, горња свештеничка одежда

damn v. — осудити на вечне муке; проклети

damnation n. — осуда на вечне муке; проклетство

damned adj. — осуђен; the damned n. pl. — осуђени у паклу

dare v. — усудити се, смети

darken v. — помрачити; darkening of the nous — помрачење ума

day n. -дан; day of Unleavened Bread — Празник бесквасног хлеба

deacon n. — ђакон; Reverend Father — часни оче (обраћање)

deaconess n. — ђакониса

dean n. — декан; архијерејски намесник (старешина више парохија једне епархије); (cath. eccl.) декан, свештеник на челу деканата, црквеног округа који чини више парохија, жупа; декан факултета

deanery n. — архијерејско намесништво; (cath. eccl.) деканат (црквено управно подручје које чини више парохија, жупа)

Decalogue n. — Декалог, десет Божијих заповести

decay n. — пропадање; труљење, распадање

deceit n. — превара, варка; лукавство

deceitful adj. — преваран, варљив, лажан, лукав

deceitfulness n. — варљивост, лукавост

deceive v. — преварити, обманути

deception n. — превара, обмана, опсена, прелест

decollation n. — погубљење, усековање; cf. Beheading of St. John the Baptist

decompose v. — разлагати, распасти се

decomposition n. — разлагање, распадање

decree n. — наредба; пропис, правилник; decree of God — воља Божија; prohibitive decree — забрана

Deesis n.(lat.) — Деизис (представа Христа, Богородице и Јована Крститеља), молитва заступништва

defame v. — клеветати, оклеветати

defile v. — прљати, оскрнавити, оскврнути

defilement n. — нечистота, прљавштина

defraud n. — преварити

defrock v. — рашчинити (свештеника); cf. unfrock

degenerate adj. — изрођен, изопачен; изрод, пропалица, покварењак

degenerate v. — изродити се, изопачити се, пропадати

deification n. — обожење; cf. theosis

deify v. — обоготворити, обожавати; deifying grace — обожујућа благодат

deign v. — удостојити, изволети, благоизволети

de-individualization n. — деиндивидуализација

deism n. — деизам

deist n. — присталица деизма

Deity (the) n. — Бог, свевишњи

deity n. — божанство; бог; the deities of ancient Greece — божанства античке Грчке

dejected adj. — снужден, утучен

dejection n. — утученост, снужденост

deliberate adj. — промишљен, намеран, с предумишљајем

deliberate v. — размишљати, разматрати

deliberation n. — разматрање, промишљање; промишљеност, предумишљај

deliver v. (old use) — избавити, спасти

delusion n. — обмана, привид, привиђење, халуцинација

demi-god n. — полубог

demon n. — демон

demoniac adj. n. — демонски, ђавоиман, под утицајем злог духа; човек опседнут злим духом

demystification n. — демистификација

demystify v. — демистификовати

demythologize v. — одвојити од мита, демитологизирати

denial n. — негација, порицање, одрицање

denomination — деноминација; вероисповест

denounce v. — објавити; (jur.) оптужити, пријавити

denunciation n. — објава; (jur.) јавна оптужба

deny v. — порицати, одрицати, негирати

departed adj. n. — преминули, умрли; prayers for the Departed — молитве за умрле

department n. — одељење; Department of External Church Relations — одељење за спољне црквене послове

depose v. — уклонити (са положаја), збацити с престола

deposition n. — збацивање, свргнуће с престола; преношење Светих дарова на свети престо

deprave v. — искварити, изопачити (морал, карактер)

depraved adj. — покварен, искварен

depravity n. — поквареност, изопаченост, порочност

depress v. — утући, обесхрабрити, растужити

depression n. — утученост, потиштеност

deprive v. — лишити (нечега), одузети; (eccl.) отпустити из службе

desecrate v. — обесветити, оскрнавити

desecration n. — скрнављење, обесвећење

desire n. — жеља, похота

desire v. — желети; захтевати

despondency n. — мрзовоља, очајање, малодушност, клонулост, униније

despondent adj. — снужден, утучен, очајан, мрзовољан

destine v. — одредити (за нешто)

destined adj. — суђен, одређен

destiny n. — судбина, назначење

deteriorate v. — погоршати (се), изопачити се, покварити се

determination n. — одређеност, решеност

determine v. — одредити, решити

determinism n. — детерминизам

dethrone v. — уклонити (са положаја), збацити с престола

dethronement n. — збацивање, свргнуће с престола

deuterocanonical (books) n. pl. — девтероканонске књиге Светог Писма

Deuteronomy n. — Књига поновљених закона, Пета књига Мојсијева, Девтерономиј

devil n. — ђаво, враг

devilish adj. — ђаволски, вражји

devote v. — посветити (се), предати (се нечему)

devoted adj. — предан, посвећен

devotion n. — преданост; поштовање, побожност; Mariological devotion — поштовање Пресвете Богородице

devout adj. — благоверан, благочестив, побожан

diabolical adj. — ђаволски

diaconal adj. — ђаконски; diaconal ministry — ђаконска служба

diaconate n. — ђаконство, ђаконски чин; Diaconate in Christ — христођаконство, служење другима у Христу

diaconate n. (deaconry) — ђаконат

diakonikon n. (gr.) — ђаконикон, јужни део олтара, где се чувају богослужбене одежде, са суди и књиге; cf. sacristy

dialectic n. — дијалектика

diaspora n. — дијаспора, расејање

diatesseron n. — дијатесарон, дело написано на основу четири јеванђеља с тежњом да их усагласи

dichotomy n. — дихотомија

Didache n. (gr.) — Дидахи, Учење дванаесторице апостола, ранохришћански спис

differentiation n. — различитост

dignitary n. — великодостојник; ecclesiastical dignitary — црквени великодостојник

dignity n. — узвишеност (о интелекту и карактеру), достојанство (у понашању)

diligence n. — ревност; cf. zeal

diocesan n. — епархијски; diocesan highpriest — епархијски архијереј

diocese n. — епархија (епископија); (cath. eccl.) дијецеза (бискупија)

dionysiac adj. — дионисијски

diptych n. — диптих

dirge n. — погребна песма, тужбалица

discern v. — разазнати, разлучити, расуђивати

discernment n. — расуђивање, разбор

disciple n. — ученик, следбеник

discipline n. — дисциплина; научна грана

discos (diskarion) n. — дискос

disincarnate v. — обезличити

disintegrate v. — распасти се, дезинтегрисати се

disintegration n. — распадање, дезинтеграција

dismissal n. — отпуст (на крају Литургије); dismissal hymn — отпусна химна, тропар

disobedience n. — непослушност, непокорност

disobedient adj. — непокоран, непослушан

disobey v. — бити непослушан, непокоран

dispassion n. — бестрашће, спокојство

dispassionate adj. — бестрасан, миран, спокојан

dispensation n. — промисао, домострој спасења; cf. economy; Mosaic

dispensation — божански закони предати преко Мојсија, Мојсијеви закони; (jur.) ублажавање или обустављање неког закона у посебном случају; grant dispensation — разрешити (поста)

dispense v. — делити, разделити, доделити; давати, раздавати

disperse v. — расути, растурити, расејати

dispersion n. — расејање, растуреност; (the) dispersion — расејана јеврејска племена

dispute n. — расправа, дебата, спор

dispute v. — расправљати се, спорити се

dissent v. — не слагати се, бити различитог мишљења; одступати од мишљења Англиканске Цркве

dissenter n. — дисентер, онај који одступа од учења Англиканске Цркве

dissident n. — дисидент, отпадник, одметник

dissipated adj. — неумерен, разуздан, раскалашан

dissipation n. — разузданост, раскалашност; растресеност

dissolution n. — распадање, распадљивост

distinct adj. — посебан, различит

distinctness n. — посебност, различитост

distress n. — (о душевном стању) бол, жалост, туга

diverse adj. — различит, другачији

diversity n. — разлика, различитост, разноврсност; unity in diversity — јединство у различитости

divide v. — поделити; (у Литургији) ломити

divine adj. — божански, Божији; Divine grace — божанска благодат; divine nature (of Christ) — божанска природа Христова; Divine Providence — божански промисао; Divine Service — служба Божија, Литургија

divinity n. — (the Divinity) божанство, бог; (a divinity) (пагански) бог; the divinity of Christ — божанска природа Христова; богословље; научно проучавање религије; a doctor of divinity — доктор теологије

divinization n. — обожење

divinize v. — обожити

division n. — подела, подељеност, деоба

docetism n. — докетизам, јерес из II и III века која осуђује све материјално, а Христово оваплоћење и смрт сматра привидним

doctrinal adj. — догматски; научан

doctrine n. — учење, доктрина; догма

dodekaorton n. (gr.) — дванаест празника Господњих

dogma n. — догма, догмат (доктринарна дефиниција); верско на-чело, одлука, решење

dogmatic(al) adj. — догматски

dogmatics n. — догматика

dogmatism n. — догматизам

dogmatist n. — догматичар

dogmatization n. — догматизовање

dogmatize v. — догматизовати

dome n. (archit.) — купола

domical adj. (archit.) — надсвођен, куполаст

dominate v. — владати, управљати

Dominican n. adj. — припадник монашког реда који је основао Свети Доминик 1212; доминиканац, доминикански

Dominions n. — господства (анђелски чин)

dominions n. pl. — доминион, област под врховном управом

doom n. — судбина, удес, зла коб, пропаст; Страшни суд; doomsday — судњи дан

doom v. (usu. passive) — осуђен (на пропаст)

door n. — врата; deacon doors n. pl. — северне и јужне двери; Holy Doors, Beautiful Doors — царске двери

Doric order n. — дорски стил

Dormition n. (the Falling Asleep of the Holy Theotokos) — Успење Пресвете Богородице; Велика Госпојина

doxological adj. — доксолошки

doxology n. (Thanksgiving service) — доксологија, славословље; похвална црквена песма

dreadful adj. — страшан

drum n. (archit.) — тамбур куполе

drunkenness n. — пијанство, опијеност

dualism n. — дуализам

dualistic adj. — дуалистички

duarchy n. — дијархија, двострука власт (царева и патријархова), двовлашће

duty n. — дужност, обавеза; служба

dwell v. — становати, боравити, пребивати, обитавати; (on, upon) — премишљати

dwelling-place n. — станиште, обитавалиште

E

eager (about) adj. — ревностан, марљив

early Church n. — рана Црква

earnest adj. — озбиљан, ревностан; искрен

earthiness n. — земност

earthly adj. — земаљски, светован

Easter n. — Васкрс, Васкрсење Христово

ecclesia (gr.) — Црква, сабор, сабрање, скупштина; cf. assembly

ecclesial adj. — еклисијалдн; црквен

ecclesiality n. — црквеност

ecclesiarch n. — еклисијарх (који се стара о реду богослужења), црквењак

ecclesiast n. — свештеник; Ecclesiastes — Књига проповедника

ecclesiastic n. — духовник, свештеник

ecclesiastical adj. — црквен; духован; свештен; ecclesiastical rank црквени чин, чин клирика, духовно старешинство; ecclesiastical court — духовни суд; eccleastical new year — црквена нова година

ecclesiological adj. — еклисиолошки

ecclesiology n. — еклисиологија

echinos (archit.) n.(the lower part of a capitol) — ехинус

economy n. — икономија, домострој, промисао, управљање, руковођење, примена црквених канона која подразумева извесно одступање од правила

ecstasy n. — екстаза, иступљење

ecstatic adj. — екстатичан, екстатички

ectene n. (gr. ekteneia) — јектенија; молитва; Great ectene — велика јектенија; Suppliant ectene — прозбена јектенија; Little Ectene мала јектенија; Ectene of Fervent Supplication — молитва усрдног мољења; Ectene for the catechumens — молитва за катихумене; Ectene for the dead — јектенија за умрле

ecumenic(-al) adj. — васељенски, свеопште; екуменски; ecumenical council — васељенски сабор; ecumenical conscience — са-борна свест; ecumenical patriarch — васељенски патријарх; Ecumenical Patriarchate — Васељенска патријаршија

ecumenicity n. — васељенство; cf. universality

ecumenism n. — екуменизам (тежња за јединством хришћанских Цркава)

Eden (heb. bibl.) n. — Еден, рај

egocentric adj. — егоцентричан

egocentrism n. — егоцентризам

egoism n. — егоизам, себичност, саможивост

egotism n. — самољубље, самозадовољство

Eileton (the) n. — илитон, мање платно за заштиту антиминса

elder n. — старешина (код Јевреја и првих хришћана); рукоположена особа у Презвитеријанској Цркви; духовни отац, старац

eldership n. — духовно старешинство, духовно вођство

elect (the) n. pl. — изабраник; God's elect — изабраник Божији

elect v. — изабрати гласањем

elevation n. — уздизање, узношење; (of a primate to the throne) — ступање на престо, на пример патријарашки; the Elevation of the Holy Cross — Воздвижење Часног крста

Eliah, the Prophet n. pr. — Свети пророк Илија

emanate v. — произлазити, исходити, еманирати

emanation n. — излив, еманација

embalm v. — балсамовати

embody v. — оваплотити, отелотворити

emeritus adj. (lat.) — умировљен, пензионисан

Eminence n. — преосвештенство; (cath. eccl.) еминенција

empty oneselfv. — понизити се, унизити се, испразнити се, смирити се

encaustic adj. n. — енкаустичан; енкаустика (техника сликања воштаним бојама које се загрејане, у течном стању преносе на основу слике — дрво, метал, камен, стакло)

encolpion (enkolpion) n. (gr.) cf. pectoral cross

encomium n. (formal) — енкомион, похвална песма или беседа

encyclical (letter) n. — окружна посланица, енциклика

endeavour n. — труд, напор

endow v. — завештати, дати

endowed monastery (endowment) n. — задужбина

endurance n. — трпљење, трпељивост, издржљивост, истрајност

endure v. — трпети, подносити, издржати

enduring adj. — истрајан; непрекидан

energy n. — енергија; divine (God's) energies — божанске (Божије) енергије

enfleshment n. cf. incarnation

engrave v. — гравирати, урезати (цртеж, натпис) на металу или камену

enlighten v. — просветити, поучити

Enlightenment, the n. — просветитељство; просвећење

enslave v. — потчинити, поробити

entablature n. (the uppermost part of a columnar system consisting of the architrave, frieze and cornice) — ентаблатура

entelechy n. — ентелехија

entity n. — ентитет, биће

entomb v. — положити у гроб, сахранити

Entrance n. — улаз, улазак; Little Entrance — мали вход; Great Entrance — велики вход; cf. Introit entreat v. — усрдно молити, преклињати

entry n. — улазак; the Entry of Our Lord into Jerusalem — улазак Христов у Јерусалим; cf. Palm Sunday; the Entry of the Mother of God into the Temple — Ваведење (Пресвете Богородице)

envious adj. — завидан, љубоморан

envy n. — завист, љубомора; завидети

envy v. — завидети; бити љубоморан

eparch n. — епарх; намесник области или провинције

eparchy n. — епархија, епископија; област којом управља епарх

epiclesis n. — епиклеза, евхаристијска молитва призива Духа Светога

epicletic adj. — епиклетичан

epigonation n. (gr.) — надбедреник (део богослужбене одежде)

epimanikia n. (gr.) — наруквица, епиманикија (део богослужбене одежде)

epiphanic adj. — богојављењски, епифанијски

epiphanize v. — открити

Epiphany (Theophany) n. — Богојављење

epiriptarion n. — мандија (епископска)

episcopacy n. — епископат; архијерејски чин; consecration to the Holy Episcopacy — архијерејско служење

episcopal adj. — архијерејски; episcopal stole — омофор; Episcopal diocese — епархија, епископија, дијецеза

epistemological adj. — епистемолошки

epistemology n. — епистемологија, теорија сазнања

epistle n. — посланица, епистола; читање Апостола на Литургији

epistyle n. (upper part of a columnar system) — епистил, архитрав, греда која стоји на стубовима и спаја их

Epitaphion (the figure of Christ laid out for burial) — плаштаница

epitimion n. (gr.) — епитимија; cf. penance

epitrachelion n. (gr.) — епитрахиљ

equal adj. — раван, једнак; Equal-to-the-Apostles — равноапостолни

equality n. — једнакост

equitable adj. — правичан, праведан

equity n. — правичност, праведност; право правичности

erratum n. (lat. pl. -ta) — грешка у куцању или писању

eschata n. — оно што припада есхатону, есхатолошко

eschatological adj. — есхатолошки; render eschatological — есхатологизовати

eschatologization n. — есхатологизирање

eschatologize v. — есхатологизовати

eschatology n. — есхатологија

eschaton n. — есхатон

esoteric adj. — езотеричан, унутарњи, тајни, намењен посвећенима

essence n. — суштина, битије, бит; one in Essence (homoousios) — јединосушни; essence and energies in God — божанска суштина и енергије

essential adj. — суштински, битан, неопходан

establish v. — установити, основати, поставити, устројити; (be) established — створити, бити створен; поставити

estrangement n. — удаљавање Западне и Источне Цркве; cf. Rapprochement

eternal adj. — вечан, вечит, бесконачан, беспочетан; Eternal World — живот вечни

eternity n. — вечност, безвременост

ethic(al) adj. — етички, моралан

ethics n. pl. — етика

ethos n. (gr.) — етос, морал; Christian

ethos — хришћански етос

Eucharist n. — Евхаристија, благодарење; причешће

eucharistic adj. — евхаристијски

Euchologion (the Book of Needs) n. (gr.) — Молитвослов; the Great Euchologion — Молитвослов; the Small Euchologion — Требник

eulogia n. (gr.) — благослов; антидор; cf. antidoron

euthanasia n. (gr.) — еутаназија

evangelical adj. — јеванђелски; евангелистички; Evangelical Church — Евангелистичка Црква

Evangelion n. (gr.) — Јеванђеље, Јеванђелистар

evangelist n. — јеванђелист; evangelist symbol — символи јеванђелиста, према виђењу пророка Језекиља (крилати човек — Матеј; лав — Марко; бик — Лука; орао — Јован)

evangelistic adj. — мисионарски

eve n. — дан или вече уочи хришћанског празника, навечерје

evensong n. — вечерња молитва (песма) у Англиканској Цркви; cf. Vespers

everlasting adj. — вечит, беспочетан

ever-memorable adj. — незаборавдн

Ever-Virgin n. — Приснодјева

evict v. — (jur.) избацити судским или законским путем, одузети посед судским путем

eviction n. — (jur.) одузимање поседа судским путем; повраћај поседа судским путем

evidence n. — (jur.) доказна грађа, доказни материјал; сведок

evident adj. — очигледан; доказан

evil adj. — лош, зао, подмукао

evil n. — зло, несрећа, грех

exalt v. — узвисити, узвисивати; узносити

exaltation n. — издизање, уздизање, занос, одушевљење; The Exaltation of the Holy Cross — Воздвижење Часног крста

Exapsalmos (six psalms) n. (gr.) — Шестопсалмије, шест јутарњих псалама

Exarch n. (patriarchal representative, provincial bishop) — егзарх, патријарашки намесник

exarchate n. — егзархат; патријарашко намесништво

ex cathedra (lat. the authority of the office)-(cath. eccl.) с папског престола

excel v. — надмашити, премашити

excellence n. — изврсност, савршеност; Your Excellence (bishop's title)

excess n. — прекорачење (границе), вишак, преобиље

excessive adj. — прекомеран, претеран

exclaustration n.(cath. eccl.) — ексклаустрација (добровољни или наметнути боравак монаха изван матичне заједнице, који под-разумева ослобађање од неких обавеза, али и губитак неких права)

exclusive adj. — искључив, ексклузиван

exclusiveness n. — искључивост, ексклузивност

excommunicate v. — екскомуницирати; изопштити; искључити из Цркве

excommunication n. — искључење, изопштење из црквене заједнице, екскомуникација

execute v. — извршити (смртну казну)

exegesis n. — егзегеза, тумачење Светог Писма

exegete n. — егзегета

exegetic adj. — егзегетски; exegetics n. — егзегетика

exemplarism n. — учење по коме су створења саздана према узорима (идејама) који претпостоје у Божијем уму, егземпларизам

exhalt v. — уздизати (се), узносити (се)

exhort v. — саветовати, бодрити

exhortation n. — бодрење; опомињање

exile n. — изгнанство, прогонство; егзил

exile v. — изгнати, прогнати, протерати

exist v. — постојати, битисати

existence n. — постојање, битисање

existentialism n. — егзистенцијализам

existentialist adj. n. — егзистенцијалистички; егзистенцијалист

ex nihilo (lat.) — ни из чега; creation

ex nihilo — стварање ни из чега

exodus n. — излазак (Јевреја из Египта), протеривање, егзодус; the Exodus — Књига изласка, Друга књига Мојсијева; (фиг.) ослобођење из ропства

exorcise v. — изгнати (ослободити од) злог духа

exorcism n. — изгнање нечастивих сила (духова), егзорцизам

experience n. — опит, искуство; доживљај

experientially adv. — емпиријски, искуствено

expiate v. — испаштати, окајавати

expiation n. — испаштање, окајавање

expiatory adj. — покајнички

express v. — изразити; пројавити

expression n. — израз, пројава

extreme adj. — крајњи, последњи; extreme unction cf. unction

exult v. — клицати од радости, ликовати

exultation n. — клицање, радовање

F

facade n. — фасада

faint-hearted adj. — малодушан, страшљив, бојажљив

faint-heartedness n. — малодушност, бојажљивост, кукавичлук

faith n. — вера, веровање; поверење, поуздање; вероисповест

faithful adj. — веран, поуздан; истинит, веродостојан

faithfulness n. — верност, поузданост; истинитост, веродостојност

faithless adj. — неверан, невернички

faithlessness n. — безверје, неверништво; неверство

fall n. — пад, грехопад; пропадање, пропаст

fallibility n. — грешност

fallible adj. — грешан, погрешив

false adj. — лажан, преваран, дволичан; неверан, неистинит

falsehood n. — неистинитост, дволичност, лагање

fanatic n. adj. — фанатик; фанатичан

fanaticism n. — фанатизам

fast v. — пост; постити; observe the fast days — држати пост; the Great (Easter) Fast (Lent) — Велики (васкршњи) пост; the Fast of the Apostles — петровски пост; the Dormition Fast — велико-госпојински пост; the Christmas Fast — божићни пост

fast day n. — посни дан

fatalism n. — фатализам

father n. — отац; свештеник; Fathers of the Church n. pl. — Свети оци, Оци Цркве

fatherhood n. — очинство

fault n. — грешка; недостатак; кривица

faultiness n. — грешност; неисправност

faultless adj. — исправан, безгрешан

faultlessness n. — исправност, безгрешност

fear n. (of God) — страх (Господњи)

feast n. — празник; movable feast — покретни празник; fixed feast — непокретни празник

feat n. — подвиг, дело

fellow n. — члан; другар; fellowman — сабрат

fellow-creature n. — ближњи

fellowheir n. — сунаследник

fellowship n. — друштво; заједница; cf. koinonia

felonion n. (gr.) — фелон (део богослужбене одежде)

Fermentum n. — ферментум, део епископског евхаристијског приноса који је ношен презвитерима, предстојатељима парохијских сабрања, чиме је наглашавана јединственост Евхаристије

fervency n. — жар, усрдност, ревност

fervent adj. — ватрен, горући, жарки, усрдан; Fervent Intercessor to God — усрдни посредник, заступник

festal adj. — празничан; festal menaion — празнични минеј

festival n. cf. feast — празник; observe a festival — празновати; festival icon — празнична икона

fetish n. — фетиш

fetishism n. — фетишизам

fideism n. — фидеизам

fidel adj. — верник, верујући

fidelity n. — верност, оданост; истинитост

fierce adj. — дивљи, необуздан; жустар, ревностан

fiery adj. — ватрен, огњен, пламен, усијан, ужарен

filial adj. — синовски

Filioque (lat.) — Филиокве, додатак ("и од Сина") Никео-цариградском символу вере у Западној Цркви

filioquism n. — учење о Филиокве

filth (filthiness) n. — прљавштина

filthy adj. — прљав, огаван, зао

final adj. — коначдн, крајњи, финални

finalize v. — окончати, завршити

finery n. — накићеност, нагизданост; украшеност; украси

first-begotten adj. — прворођен

flair n. — склоност; дар

flatter v. — ласкати, улагивати се

flattery n. — ласкање, улагивање

flesh n. — месо; тело; passions of the flesh — телесне страсти

flock n. — стадо (верујући народ)

flute n. (archit.) — жлеб, бразда (у стубу)

foe n. — непријатељ; противник

fold n. — црква; хришћанска заједница, верска заједница

follow v. — пратити; следити

follower n. — следбеник; ученик

folly (for the sake of Christ) n. — јуродивост

font n. (archit.) — суд за свету воду; baptistery font — крстионица

fool n. "Fool in Christ" — јуродиви

forbearing adj. — кротак; стрпљив

forefather n. — предак, праотац

foreknowledge n. — предзнање

forerunner n. — претеча, претходник; John the Forerunner — Joван Претеча

foretaste n. — предокус

forfeit v. — погрешити, преступити; проиграти, претрпети губитак; бити кажњен због преступа

forfeiture n. — преступ, кршење закона

forget v. — заборавити, занемарити

forgetful adj. — забораван

forgetfulness n. — заборавност, заборав

forgive v. — опростити

formidable adj. — страшан, страховит

fornicate v. — блудничити

fornication n. — блуд

forsake v. — напустити, оставити

fortify v. — утврдити, утврђивати; strengthen faith through the Holy Mysteries — учвршћен у вери светим тајнама

fortitude n. — постојаност, морална (духовна) снага, самоконтрола

foster v. — бринути се (о)

fra (abbr. lat. frater = брат) — додатак имену код фрањеваца

fragment v. — разделити, фрагментирати

fragmentation n. — раздељивање, фрагментација

fragrance n. — мирисност, пријатан мирис, миомирис

fragrant n. — мирисан, миомирни

Franciscan n. — фрањевац, припадник монашког реда који је 1209. године основао Свети Франциско Асишки

fraternity n. — братство, братија

fraternize v. — братимити се

free-masonry n. — слободни зидари, масони

fresco n. — фреска

friar n. — редовник, фратар; Black friar — доминиканац; Grey friar — фрањевац, францисканац

frieze n. (archit.) — фриз

frivolous adj. — испразан, безвредан; frivolous talk — празнословље

frock n. — одећа монаха, раса

fruit n. — плод, воће, летина, принос

fruitful adj. — плодан, обилан; богат

fulfil v. — испунити, остварити

fulfilment n. — испуњење, остварење, пуноћа

full adj. — пун, обилат; богат

fullness (measure of the greatness of Christ) n. — пуноћа (мера pacтa пуноће Христове)

fundamentalism — фундаментализам

funeral n. — погреб, сахрана

G

gabled roof n. (archit.) — кров са забатима

gallery n. (archit.) — галерија

gather v. — сакупити се, сабрати се, окупити се

genealogy n. — родослов; генеалогија (Исуса Христа)

generate v. — рађати; створити

generation n. — рађање, рођење

Genesis n. — порекло; Прва књига Мојсијева, Постање

genesis n. — рађање, настајање

genocide n. — геноцид

Gentiles n. — нејеврејин, незнабожац

gentle adj. — кротак, благ, трпељив; gentle goodness — доброта

gentleness n. — кроткост, благост, трпељивост

genuflect v. — приклањати коленом; поклонити се

genuflection n. — приклон коленом; поклон

genuine adj. — истинит, искрен, чист

genuineness n. — истинитост, искреност, непатвореност

gerant n. — старац

gift n. — дар, талент; gift oftongues — дар говорења језика; precious gifts — часни дарови

glitter v. — блистати, сијати

glorification n. — славословљење

glorify v. — хвалити; прослављати, славити; славословити

glorious n. — славан; величанствен, преславни

glory n. — слава, благодарење

glow v. — пламтети, зажарити

glutton n. — прождрљивац

gluttony n. — неумереност; прождрљивост; похлепа, лакомост

gnomic adj. — гномички; gnomic will — гномичка воља

gnosiology n. — гносеологија

Gnostic adj. — гностички

gnosticism n. — гностицизам

Gnostics n. pl. — гностици, ранохришћанска секта

God n. — Бог; божанство

God-bearing adj. — богоносни

God-child n. — кумче

god-daughter n. — кумче (женско)

God-father n. — кум

god-fearingness n. — страх Божији

Godhead n. — божанство, Бог

God-incarnate n. (God-made-Man) — оваплоћени Бог

godless adj. — безбожан, безверан

godlessness n. — безбожност, безверје

godlike adj. — божански

Godlikeness n. — подобије

godly adj. — побожан, богобојажљив

godmother n. — кума

godparent n. — кум

godseeker n. — боготражитељ

God's fool n. (Holy fool) — јуродиви; cf. yurodivi

godson n. — кумче (мушко)

Golgotha (aramaic) n. — Голгота, "место лобање"; место изван зидина где је Исус био распет; данас је на том месту Црква Светог Гроба у Јерусалиму

good adj. — благ, благопријатан; n. — добро; Good Friday — Велики петак; good deeds — добра дела; goodness — доброта; врлина

good-will n. — наклоност

Gospel n. — Јеванђеље; deliver the Gospel to Man — благовестити;

gospel lectionary — богослужбена књига Јеванђеља која се читају током године, Јеванђелистар; lectionary epistolaries cf. Apostolos — Апостол, књига која се чита на Литургији

gossip n. — дошаптач, оговарач; оговарање, трач

gossip v. — оговарати, трачати; празнословити

Grace n. — благодат; милост; Divine Grace — божанска благодат; full of grace — благодатни; grace at meals — молитва пре јела; outpouring of grace — излив благодати

gracious adj. — милостив; благ

grail (Holy) n. — света чаша из које је Исус пио на тајној вечери

grant (unto sb) v. — даровати, дати, подати

Great adj. — велики; Great Feasts — Велики празници; Great Schism — раскол (између Источне и Западне Цркве); Great Lent — Велики пост

greed n. — среброљубље, похлепа, грамзивост

greedy adj. — грамзив; похлепан

Greek adj. — грчки, јелински; Greek Catholics (Greek Catholic Church) — гркокатолици; Catholics of the Eastern rite cf. унијати

Greek n. — Грк, Јелин; Greek Fathers — јелински Оци, источни Оци

Gregory the Theologian (Nazianzus) — Свети Григорије Богослов (Назијанзин)

Gregory of Nyssa — Свети Григорије Нисијски

Gregory Palamas — Свети Григорије Палама

grief n. — јад, бол, жалост; grief-stricken adj. — ожалошћен, уцвељен

grieve v. — жалити, туговати, жалостити се

grudge n. — мржња, зла воља; bear (have) a grudge against sb — желети зло некоме, мрзети некога

grudge v. — ненавидети; жалити, (против воље) давати; роптати, гунђати

guard v. — чувати, сачувати

guardian n. — чувар, стражар; гвардијан (поглавар самостана у фрањевачком и капуцинском самостану); Guardian angel — анђео чувар, хранитељ

guilt n. — грех; кривица

guiltless adj. — невин, недужан

guilty adj. — крив; грешан

gynaikites (women's gallery) n. (gr) — одвојена галерија за жене

H

Hades (gr. bibl.) — ад, пакао

hagiasmatarion cf. Small Euchologion

Hagiasmos (sanctificationofwater) n. (gr.) — водоосвећење, освећење воде; Small Hagiasmos — мало водоосвећење; Great Hagiasmos — богојављенско освећење

Hagiographa n. pl. (gr.) — агиографи, књиге Старог Завета без књига Мојсијевих и Пророка; животи светитеља

hagiographer n. — писац агиографа; писац житија светих

hagiography n. — агиографија, животопис светитеља; житије светих

hagiologic(-al) adj. — агиолошки, агиологијски

hagiologist n. — агиолог

hagiology n. — агиологија; збирке житија

hallow v. — светити, прогласити светим, осветити (цркву); очистити

halo n. — ореол

happiness n. — срећа, радост, задовољство

happy adj. — срећан, радостан, задовољан

hardness n. — чврстоћа, строгост, крутост

harmonize v. — сагласити се

harmony n. — хармонија; склад

hate v. — мрзети, ненавидети; hater of God — богомрзац

haughty adj. — охол, сујетан

heal v. — лечити, излечити, исцелити

healing adj. n. — лековит; лечење, исцелење

hearken v. (poet.) — (пажљиво) слушати; послушати

heaven n. — небеса, небо, Небеско царство

heavenly adj. — небески, наднебесни; heavenly powers — небеске силе

hebdomad n. (gr.) — седмица, недеља

Hebdomadarian n. (gr.) — презвитер одређен да чинодејствује током једне седмице

Hebrew n. — Јеврејин; јеврејски, хебрејски (језик); adj. -јеврејски

hedonism n. — хедонизам

heed n. — пажња; pay heed to — послушати; обраћати пажњу; give heed to — чути

heed v. — пазити, обазирати се (на), обратити пажњу; бринути се

Hegoumenos n. (gr.) — игуман

hegumene n. (Mother Superior) — игуманија

heir n. — наследник, баштиник

Heirmologion (Irmologion) n. (gr.) — ирмологија

hell n. — пакао

Hellenism n. — јелинизам

Hellenistic adj. — јелинистички

hellish adj. — паклен, ђаволски

heortology n. — хеортологија (наука о црквеним празницима)

heresiarch n. (leader of a fraction) — јересијарх, јересеначалник, архијеретик, оснивач јереси, вођа кривовераца

heresy n. — јерес, кривоверје

heretic n. — јеретик, кривоверац

heretical n. — јеретичан, кривоверан

hermeneutics n. — ерминевтика (наука о начелима тумачења Библије)

hermit n. — пустињак, испосник, отшелник, еремит

hermitage n. — испосница, пустињаково пребивалиште

hermitic adj. — пустињачки, испоснички; hermitic life — пустињаштво, отшелништво

hesychasm n. (gr.) — исихазам, молитвено тиховање, ћутање

hesychast n. (gr.) — исихаст

heterodox adj. — хетеродоксан, иноверан, припадник друге вероисповести, неправославан

Hetoimasia n. (gr.) — Хетимасија, приказ престола са Јеванђељем, символ Другог Христовог доласка

hierarch n. — јерарх; the Three Great Hierarchs — Света три јерарха (Basil the Great, Gregory the Theologian and John Chrysostom)

hierarchical adj. — јерархијски; hierarchical Divine (Solemn) Liturgy — свечана архијерејска Литургија

hierarchy n. — јерархија

hieratikon n. (gr.) — служебник

hiereus n. — јереј; Reverend Father — оче (обраћање)

hierodeacon n. — јерођакон

hieromonk n. — јеромонах, свештеномонах; Reverend Father — преподобни оче (обраћање)

high adj. — вишњи, превишњи

High Priest n. — архијереј; првосвештеник

Hinduism n. — хиндуизам, традиционална религија већег дела Индије

historicism n. — историцизам

historicity n. — историчност

history of salvation n. — историја спасења

holiday n. — празник

holiness n. — светост, светиња

holy adj. — свет; Holy Bible — Свето Писмо; Holy City — Свети град; Holy Coat — света хаљина (Господња); Holy Communion — свето причешће; Holy Cross Day — Крстовдан; Holy Doors — Часне двери; Holy fool — јуродиви; Holy God — свети Бог; Holy icon stand — тетрапод, мали сто са четири ноге на којем се налази целивајућа икона; Holy Land — Света земља; Holy of Holies — Светиња над светињама; Holy Matrimony — света тајна брака; Holy Orders — свештенство; Holy Saturday — Велика субота; Holy Unction — освећење јелеја (уља); Holy Water — освећена вода; Holy Week — Страсна недеља (седмица пре Васкрса); Holy Ghost (Spirit) — Свети Дух; seal of the gift of the Holy Spiritпечат дара Духа Светога

Holy Trinity — Света Тројица

homicidal adj. — убиствен, убилачки

homicide n. — убиство, човекоубиство; убица, човекоубица

homiletics n. — омилитика, проповедништво, црквено беседништво

homiliary n. — збирка омилија

homily n. (old use) — омилија; беседа, говор (после читања Јеванђеља)

homoousion (gr.) cf. consubstantial

honor v. — дубоко поштовати, уважавати

honour n. — част, почаст, слава

Horologion n. — Часослов

HosannaSave, we beseech Thee — Осана

host n. — домаћин, газда

Host n. — (cath. eccl.) хостија, хлеб који се користи у евхаристијском приносу

hostile adj. — непријатељски

hostility n. — непријатељство

Hour n. — час; canonical hours — канонски часови (7); the Book of Hours (Horologion) — Часослов, часловац; prayer of the hours — молитвени часови

house n. — кућа; house church — кућна црква; household church — домаћа црква

Huguenots n. pl. — хугеноти, француски протестанти

human adj. — људски; human nature of Christ — човечанска природа (Христова)

humane adj. — хуман, човечан, самилостан

humaneness n. — хуманост, човечност

humanity n. — човечанска природа (Христова), човештво

humble adj. — смеран, скроман; смирен

humble oneself v. — унизити се

humiliate v. — понизити, посрамити

humiliation n. — понижење

humility n. — смиреноумље, смирење; умиљење

Hussites n. pl. — хусити, хусовци, следбеници чешког реформатора Јана Хуса

hymn n. v. — црквена песма; певати

hymnographer n. — црквени песник

hypocrisy n. — лицемерје

hypocrite n. — хипокрит, лицемер

hypostasis n. (gr.) (personal existence) — ипостас (лично постојање); biological hypostasis — биолошка ипостас; without hypostasis — безипостасни, неипостасни

hypostasization n. — ипостазирање (природе)

hypostasize n. — уипостазирати, чинити подставу, стицати нову подставу, утемељити, оличнити

hypostatic adj. (personal) — ипостасни; hypostatic nature — ипостасност; hypostatic constitution — ипостасни састав; hypostatic union — ипостасно јединство (божанске и човечанске природе у Христу)

hyssop n. — благовањ; исоп

I

icon n. — икона, слика

iconism n. — иконизам

icon-lamp n. — кандило

iconoclasm n. — иконокластија, иконоборство

iconoclast (icon-smasher) n. — иконоборац

iconodule n. — поштовалац икона, иконодул

iconographer n. — иконописац, живописац, зограф

iconographic adj. — иконографски

iconography n. — иконографија; живопис, иконопис

iconological adj. — иконолошки

iconology n. — иконологија

iconophile n. — иконофил, противник иконоборства

iconostasis n. r. — иконостас

icon-screen n. — иконостас

iconstasion n. (gr.) — иконостас

identity n. — идентитет, битијност

idiorrhythmic adj. — идиоритмијски; idiorrhythmic skete — идиоритмијски скит

idle adj. — лењ, беспослен, докон

idleness n. — лењост, доконост, беспосленост; испразност

idolater n. — идолопоклоник

idolatry n. — идолатрија, идолопоклонство

ieratikon n. (gr) — служебник

Ignatius of Antioch n. pr. — Свети Игњатије Антиохијски (Богоносац)

ignorance n. — незнање, неукост, необразовање, непознавање

ill adj. — болестан, слаб

illness n. — болест, слабост

illuminate v. — осветлити, просветлити; украсити цртежима у боји

illuminati n. pl. (lat.) — шпанска секта из XVI века

illumination n. — осветљавање; просветљење, просвећивање; украшавање

illumine v. (poet.) — духовно просветлити

image n. — слика, лик; image and likeness of God — слика и прили-ка, лик и подобије

imitate v. — опонашати, подражавати, имитирати

imitation n. — опонашање, подражавање, имитација; the Imitation of Christ — угледање на Христа

immaculate adj. — непорочна; пречиста (Богородица); immaculate conception (cath. eccl.) — безгрешно зачеће Богородице Мари-је; догма коју је прогласио Пије IX 1854, а изражава веру Цркве да је Марија по посебној милости и предвиђеним Христовим заслугама очувана од прародитељског греха у часу свога зачећа; immaculate body — пречисто тело (Спаситеља)

immanence n. — учење о свеприсутности Бога (иманентности)

immanent adj. — иманентан, својствен, садржан

immaterial adj. — бестелесан, нематеријалан

immeasurable adj. — неизмеран, неизмерив

immemorial adj. — незапамћен, прастар

immense adj. — бескрајан, огроман

immensity n. — бескрај, неизмерност, големост

immerse v. — потопити; уронити, утонути

immersion n. — потапање; baptism by immersion — крштење погружењем

immoderate adj. — неумерен, неуздржљив

immoderation n. — неумереност, неуздржљивост

immoral adj. — неморалан, развратан

immorality n. — неморал, разврат

immortal adj. — бесмртан, вечан, непролазан

immortality n. — бесмртност, вечитост, непролазност; immortality of the soul — бесмртност душе

immortalize v. — учинити вечним

immovable adj. — непокретан

impassable adj. — непремостив

impasse n. — безизлаз

impassible adj. — бестрастан

impassibility n. — бестрашће

impeccability n. — непогрешивост

impeccable adj. — непогрешив; беспрекоран

imperfect adj. — несавршен; непотпун, мањкав

imperfection n. — несавршеност

imperial adj. — царски, владалачки

imperishable adj. — вечан; неуништив

impersonal adj. — безличан

impersonate v. — оличавати, утеловити

impersonation n. — оличавање

impiety n. — безбожност; грешност; грех

impious adj. — безбожан, непобожан; опак

implement v. — спровести у дело, реализовати, имплементирати

implementation n. — спровођење у дело, имплементација

implicate v. — умешати, уплести

implication n. — уплетеност, умешаност

implicit adj. — прећутан, који се подразумева

implore v. — преклињати, усрдно молити

importunate v. — салетати (наваљивати, досађивати) молбама

importunity n. — наметљивост, насртљивост

impose v. — наметнути, натурити; imposition of hands — рукоположење

imposition n. (of the hands) — рукополагање

imprison v. — затворити (у тамницу), ухапсити; ограничавати

imprisonment n. — заробљеништво, затвор

impure adj. — нечист, прљав, грешан, покварен; impure desires — нечисте мисли

impurity n. — нечистота, прљавштина, поквареност; impurity of the nous — помраченост ума

inaudible adj. — нечујан, безгласан

inauguration n. — инаугурација, свечано отварање

incarnate adj. — оваплоћен, отеловљен

Incarnation n. — оваплоћење, отеловљење

incarnational adj. — оваплоћенски

incense n. — тамјан

incense-box (burner) n. — кадионица

incentive n. — подстицај, побуда, стимуланс; the incentive part of the soul — раздражљиви део душе

incest n. — инцест, родоскврнуће

incomprehensibility n. — недосежност, необухвативост

incomprehensible adj. — недосежан, непостижан, необухватив

inconceivable adj. — несхватљив, непојмљив

incontinence n. — неуздржљивост

incontinent adj. — неуздржљив, неумерен

incorporate adj. — утеловљен; уједињен, удружен

incorporate v. — утеловити, отеловљавати

incorporation n. — утеловљење, отеловљење

incorporeal adj. — бестелесан, духован

incorruptibility n. — непропадљивост, непролазност

incorruptible adj. — непролазан, непропадљив

incorruption n. — непропадљивост

indebted adj. — задужен

indecision n. — неодлучност, оклевање, колебљивост

indecisive adj. — неодлучан, колебљив

indelible adj. — неизбрисив, незабораван

indescribable adj. — недосежан, неописив

indeterminate adj. — неодређен, неопредељен, неодлучан

indetermination n. — неодређеност, неодлучност

indict v. — (формално) оптужити, тужити

indifferent adj. — равнодушан

indifferentism n. — индиферентизам (равнодушност према религији)

indifferentist n. — индиферентист (у верским питањима)

indignity n. — недостојност, недоличност

indissolubility n. — нераскидивост (брака и сл.); нераздвојивост; неразрешивост

indissoluble adj. — нераскидив; нераздвојив; неразрешив

individual adj. — индивидуалан, појединачан

individual n. — индивидуа, појединац

individualism n. — индивидуализам

individuality n. — индивидуалност

individualization n. — индивидуализација

indivisible adj. — нераздељив, недељив

indolence n. — лењост, немар, индолентност

indolent adj. — лењ, немаран, индолентан

induct v. — увести, уводити, поставити

induction n. — постављање (на дужност), намештење

indulge v. — повлађивати, удовољавати; indulge oneself— одавати се, пуштати себи на вољу

indulgence n. — попуштање, удовољавање, угађање; индулгенција, опрост греха; over-indulgence — претерано угађање

ineffable adj. — неисказан; неизрецив; неописив

inexpressible adj. — неисказив, неизрецив; неизразив

infallibility n. — непогрешивост; (cath. eccl.) the infallibility of the Pope — папска непогрешивост (незаблудивост); infallibility of the Church — непогрешивост Цркве

infallible adj. — непогрешив

infant n. — новорођено дете, одојче, беба; infant baptism — крштење на рођењу

infidel n. — неверник, паганин, некрст

infinite adj. — безграничан, бескрајан, неизмеран, неисказан; the Infinite — Бог

infinity n. — бескрајност, безграничност, бескрај

infirmity n. — немоћ, слабост

ingratitude n. — незахвалност

inherit v. — наследити, баштинити; inherited guilt — наследна кривица

inheritance n. — наслеђе, баштина, наследство

inhumane adj. — нехуман, нечовечан, окрутан, бездушан

inhumanity n. — нечовечност, бездушност, окрутност

iniquity n. — безакоње, неправда, поквареност

initiate n. — посвећеник, новајлија, иницијант

initiate v. — посветити, увести, иницирати

initiation n. — посвећивање, увођење, иницијација

Inquisition n. (also called the Holy Office) (cath. eccl.) — црквени суд основан ради сузбијања јереси, инквизиција

inscribe v. — написати, исписати

inscription n. — натпис (урезан у стену или у надгробни споменик)

insensibility n. — неосетљивост, безосећајност, равнодушност

insensible adj. — неосетљив, безосећајан, равнодушан

insensitive adj. — неосетљив, неосећајан

inseparable adj. — неразлучан, нераздвојан, нераздвојив

insidious adj. — подмукао, мучки, прикривен

insight n. — прозрење, увид

insincere adj. — неискрен, дволичан, лицемеран

insolence n. — дрскост, безобразлук

insolent adj. — дрзак, безобразан

inspiration n. — надахнутост, инспирација; divine inspiration — богонадахнутост

inspired adj. — надахнут, инспирисан; inspired by God — богонадахнут

installation n. — устоличење; увођење у службу

institute v. — установити, утемељити, основати, увести; именовати

institution n. — институција, установљење, утемељење, оснивање, увођење

institutional adj. — институционалан

institutionalism n. — институционализам

instruct v. — поучавати (у школи), обучавати, васпитати

instruction n. — поука, учење, поучавање, васпитање

instructor n. — наставник, учитељ, инструктор

insurmountable adj. — непреброђен, несавладив

intact adj. — нетакнут, недирнут, чист

intangible adj. — недодирљив, неопипљив, несхватљив

integrate v. — саставити (у целину), употпунити, интегрисати

integration n. — уцеловљење, састављање (у целину), интегрисање

integrity n. — целост, целовитост; честитост, ваљаност

intellectual adj. — мислен, духован, душеван, уман; интелектуалан

intelligence n. — интелигенција, интелект; знање

intelligent adj. — интелигентан, паметан, словестан; уман, духован

intelligible adj. — интелигибилан, разуман, умствен

intemperance n. — неумереност, неуздржавање, претераност

intemperate adj. — неумерен, неуздржљив

intercede v. — посредовати, молити

intercession n. — заступничка молитва, мољење, посредништво

intercessor n. — заступник, посредник

intercommunion n. — заједничко причешће

interdenominational adj. — интерконфесионалан; екуменски

interdict n. — забрана; (cath. eccl.) интердикт, забрана чинодејстава у некој области

interdict v. — забранити; (cath. eccl.) искључити из црквене заједнице

intermarriage n. — брак између припадника различитих вероисповести

intermarry v. — венчати се са припадником друге вероисповести, нације и сл.

interment n. — погреб, укоп, сахрана

intermundal adj. — унутарсветски

interpret v. — тумачити; преводити

interpretation n. — тумачење; превођење

interrelate v. — међусобно општити

interrelation n. — међусобни однос

intervene v. — интервенисати, умешати се, посредовати

intervention n. — интервенција

intone v. — запевати, певати

intrinsic adj. — унутарњи, битан, карактеристичан

introit n. — уводни псалам или антифон на Литургији; (cath. eccl.) the introit — мали вход; great introit — велики вход

invincible adj. — непостидан; непобедив

inviolate adj. — неповређен, неоскрнављен

invisible adj. — невидљив; the invisible n. — невидљив свет, Бог

invocate (invoke) v. — призивати, преклињати

invocation n. — призивање (Светог Духа), епиклеза

involuntary adj. — невољан, нехотичан

Ionic order n. — јонски стил

irmos (theme song) n. (gr.) — ирмос

irradiate v. — зрачити

irradiation n. — зрачење; озареност

irreconcilable adj. — непомирљив

irreverence n. — непоштовање, непоштивање; необзирност

irreverent adj. — без поштовања, необзиран

irritability n. — раздражљивост, преосетљивост, гневљивост

irritable adj. — раздражљив, преосетљив, гневљив

isicasm n. (gr. hesychia) — безмолвије, молчаније, молитвено тиховање, ћутање

isicast n. — исихаст, молчалник, молитвени тиховатељ

isicastic adj. — исихастички

Islam n. — ислам

J

jamb n. (archit.) — довратник, прозорски рам

janissary n. — јаничар

Jehovah (Yahweh) n. pr. — Јахве, Божије име из Старог завета; Jehovah's witness — Јеховини сведоци, секта основана 1879. године

Jesuit n. — језуита, исусовац, члан Удружења исусоваца, римока-толичког реда који је 1534. године основао Игнацио Лојола, шпански свештеник

Jesus n. pr. (heb. Joshua) — Исус; Society of Jesus — исусовци; cf. Jesuits

Jesus prayer n. — Исусова молитва

Jew n. — Јеврејин, Јудејац

Jewess n. — Јеврејка

Jewish adj. — јеврејски, јудејски

Job n. pr. — Јов (Књига o Јову)

Johannine adj. — јовановски

joy n. — радост, весеље, срећа, добробит

jubilant adj. — усхићен, раздраган, који ликује

jubilate v. — тријумфовати, ликовати

jubilee n. — јубилеј, специјална годишњица

Juda Iscariot n. pr. — Јуда Искариотски

Judaism n. — религија јеврејског народа, јудаизам

judge n. — судија; познавалац, стручњак

judge v. — судити, пресудити

judgment n. — расуђивање, суд; the last Judgement — Божији (последњи) суд

judiciary adj. — судски; coll. судије, судство; правосуђе

Julian adj. — јулијански; Julian date — јулијански датум

juridical adj. — правни, судски, законски, јуридички

jurisdiction n. — судска надлежност, област, јурисдикција

juror n. — поротник, заклети чиновник

jury n. — порота

just adj. — поштен; праведан, правичан

justice n. — правда, правичност

justification n. — оправдање

justify v. — оправдати, правдати; (cath. eccl.) одрешити

K

katasarkion n. (gr.) — бело платно којим се прекрива света трпеза

Kathisma n. (gr.) — катизма, одељак Псалтира

Katholikon (Central Church) n. — саборна црква

kenosis n. — кеноза; испражњење, "пражњење" од божанске славе Вечнога Логоса, Сина Божијег, унижење, смирење

kenotic adj. — кенотички

kind adj. — добар, благ, љубазан

kindly adj. — љубазан, благотворан

kindness n. — благост, доброта

kingdom n. — краљевство, Небеско царство; Kingdom of God — Царство Божије

kinsmen n. — рођаци

kneel v. — клечати

kneeling n. — клечање

knight n. — витез; Knights Hospitallers — малтешки витезови, јовановци, витешки ред основан у XII веку у Јерусалиму; бри-нули су о болесницима и штитили ходочаснике

knowledge n. — знање, познање, спознање, спознаја; knowledge of God — богопознање

Koimesis n. (gr.) — Уснуће, Успење Пресвете Богородице

koinonia n. (gr.) — кинонија, заједница; литургијска заједница, са-брање; причешће светим тајнама

kontakion (kontakia) n. — кондак

ktetor n. — ктитор

L

lacuna n. (lat.) — празнина, међупростор у тексту

Lady-chapel n. — капела у цркви посвећена Пресветој Богородици

Lady Day n. (cath. eccl.) — празник Благовести; cf. Annunciation

laity n. — лаици

lamb n. — јагње (симбол ИсусаХриста); Агнец (део просфоре који се користи у евхаристијском приносу)

lamb of God (Agnus Dei) n. — Јагње Божије

lament n. — кукњава, лелек, оплакивање; Lamentations (of Jeremiah) — Плач Јеремијин (књига Старог Завета); Lamentations (of Good Friday) — плач Мајке Божије

lament v. — жалити, јадиковати

laos n. (gr.) — лаос, народ Божији

last adj. — последњи; крајњи, коначни; Last Supper — Тајнавечера

laud n. — хвала, похвала, хвалоспев; lauds — хвалитни (псалми, стихире) који се певају на крају јутрења; (cath. eccl.) јутрење, јутарња

laud v. — хвалити, славити, узносити

laudable adj. — достојан хвале, похвалан

lavra n. (laura) — лавра

law n. — закон, правило, упутство, пресуда, одлука; the Law of the Prophets — закон пророка

lay adj. — лаички; lay brother — сабрат, сакелејник; lay sister — сакелејница; lay people (laity) — лаици

lay v. — поставити, положити; laying on of the hands — рукополагање

layman n. — лаик

laziness n. — лењост, тромост, немарност

lazy adj. — лењ, тром, немаран

lead astray v. — завести на странпутицу

leaven n. — квасац

leavening n. — двиг

lectern n. — сталак за Јеванђеље

lectionary n. — књига текстова из Светог Писма који се читају на Литургији током године, лекционар

lector n. — читач, лектор, чтец; cf. reader

legacy n. — завештање, легат

legal adj. — законски; законит, правоснажан

legality n. — законитост, легалитет

legalize v. — легализовати, озаконити

legate n. — папин изасланик, нунције; cf. nuncio

legislate v. — прописивати, доносити законе

legislation n. — законодавство, доношење закона

legislative adj. — законодавaн

Leiturgicon n. (gr.) — служебник; cf. Hieratikon

lenient adj. — благ, попустљив, милостив

Lent n. — Велики пост; (cath. eccl.) коризма

Lenten adj. — васкршњи; Lenten Triodion — Васкршњи триод

Leper n. — губавац

Leprosy n. — губа

lethal adj. — смртоносан, убиствен

liberality n. — дарежљивост, великодушност, широкогрудост

liberate v. — ослободити

liberation n. — ослобођење

licentious adj. — распуштен, раскалашан, развратан

licentiousness n. — раскалашност, развратност

lie v. n. — лагати; лаж

lier n. — лажов, лажљивац

life n. — живот, живљење; life-giver — Животворни, Живоносац;

life-creating — животворан; life-giving — животворан, живоносан

light n. — светло, светлост; Divine and Uncreated Light — божанска нестворена светлост; the uncreated light of Tabor — таворска светлост

limbo n.(cath. eccl.) — чистилиште, лимб, лимбо, лимбус; претпакао, предворје пакла

listless adj. — равнодушан, безвољан

listlessness n. — равнодушност, безвољност

litany n. — јектенија, прозбена молитва; small litany — мала јектенија; litany of fervent supplication — сугуба јектенија; litany of the Departed — јектенија за умрле; litany of the Catechumens — јектенија за оглашене

lite (lity) n. — литија

liturgical adj. — литургијски

liturgics n. — литургика

liturgist n. — литургичар, литург

liturgy n. — Литургија; Liturgy of the Presanctified — Литургија пређеосвећених дарова

lives n. pl. — житије; lives of the fathers — житије светих отаца; lives of the saints — житије светих

living adj. — жив

loathsome adj. — одвратан

local adj. — локалан, помесан

locality n. — помесност

localization n. — помесност

locum tenens (lat.) — заступник, заменик (свештеника који је тренутно одсутан), администратор, мјестобљуститељ

locus (lat.) — место, локација

locus sanctus (lat. pl. loca sancta) — света места, места важних догађаја из библијске историје, светиње

lofty adj. — висок, узвишен; отмен, угледан; поносит, горд

logos (gr. word, reason) — Логос, Реч, Слово; закон, смисао, мисао, логика, разум, наука; logoi — логоси, логосности (одлуке Божије воље)

loins n. pl. — крста, слабине; gird up one's loins — опасати се

Lollards n. pl. — лоларди, следбеници Џона Витклифа, енглеског реформатора из XIV века

lonely adj. — усамљен, сам

lonesome adj. — oсaмљeн, усамљен, самотан

longevity n. — дуговечност

long-suffering adj. — дуготрпељив

long-suffering n. — дуготрпељивост

Lord n. — Господ, Владар; Lord's prayer — Господња молитва, Оченаш

love n. — љубав; love of mankind — човекољубље; love of glory — славољубље

love v. — љубити, волети; who loves(t) mankind — човекољубац

loving-kindness n. — милост

loyalty n. — верност, оданост; честитост, поштење

Lucifer n. — Сотона, Луцифер

lure n. — драж, привлачност

lure v. — привући, намамити

lust n. — блуд, разврат, нечистота

lustful adj. — пожудан, блудан, развратан

Lutheran adj. n. — лутеран, лутерански

lying n. — лагање, лаж

M

Macarius of Egypt (the Great) n. pr. — Макарије Египатски (Велики)

Madona n. pr. — (cath. eccl.) Госпа

Magi (old Persian — Magus) n. pl. — Мудраци; (cath. eccl.) Три краља

magic n. (cf. sorcery) — магија

magistros n. — византијски великодостојник

Magnificat n. — Величај, дyшo моја, Господа, песма посвећена Пресветој Богородици

magnificent adj. — величанствен, сјајан

magnify v. — величати, прослављати (Бога)

maid n. — девица, девојка

maiden adj. — чедан, чист, девичански

maidenhood n. — девојаштво

majestic adj. — величанствен; узвишен

majesty n. — моћ, висина

major adj. — већи, главни; значајнији, старији; major orders — виши чинови у црквеној јерархији (епископ, свештеник, ђакон)

malediction n. — проклињање, проклетство, клетва

malice n. — злоба, злоћудност, пакост

malicious adj. — злобан, пакостан, злурад

maltreat v. — злостављати, кињити, мучити

mandate n. — налог, наредба, овлашћење, пуномоћ

mandatory adj. — обавезан

mandyas n. — огртач, мандија

Mandylion n. — мандилион, платно на којем се налази нерукотворени лик Господа Исуса Христа

manger n. — јасле

Manichaeism n. — манихејизам, манихејство, дуалистичко-гностичко учење са примесама Заратустрине религије, будизма и хришћанства

Manichean adj. — манихејац, манихејски

manifest adj. — јасан, очигледан, очит

manifest v. — објавити, открити

manifestation n. — објава, манифестовање, јављање, пројава

manna n. — мана, храна којом је Бог крепио Израиљце током њиховог пута кроз пустињу

manse n. — кућа шкотског презвитеријанског свештеника

mansion n. — велико здање, палата; зграда са више станова

mantle n. — огртач (стандардни елемент византијске дворске одеће)

manuscript n. — рукопис, манускрипт

maphorion n. (gr.) — мафорион, марама, женски огртач који покрива главу и рамена; Богородичин покров

Mariolatry n. — Маријин култ, мариолатрија

mariological adj. — теотоколошки; мариолошки

mariology n. — теотокологија; (cath. eccl.) мариологија

Maronites n. pl. — маронити, чланови унијатске Цркве из Сирије, данас углавном живе у Либану

marriage n. — брак, света тајна брака; remarriage — поновни брак

martyr n. — мученик; Great Martyr — великомученик

martyrdom n. — мучеништво

martyria n. (gr) — мартирија, сведочење истине јеванђеља

martyrium n. (gr) — мартиријум, мартирион, црква која се гради на месту гроба светитеља

martyrology n. — мартириолог, повест о страдању

marvel v. — бити врло зачуђен, изненађен

mask n. — маска, личина, образина

mass n. (cath. eccl.) — миса, Евхаристија

Master n. — владика, владар

mastic n. — мастикс, жућкаста смола која се користи за прављење тамјана

material adj. — материјалан, земаљски; телесан

materialism n. — материјализам

materiality n. — материјалност; тварност; телесност

Matins n. — јутрење, полуноћница; Matins and Lauds (cath. eccl.) — јутрење; cf. Orthros

matrimony n. — брак; Holy Matrimony — света тајна брака; matrimonial practice — обичаји везани за брак

Maundy Thursday n. — Велики четвртак (пред Васкрс)

Maximus the Confessor n. pr. — Свети Максим Исповедник

Mazdaism n. — зороастријанизам (учење пророка Зороастера из VI века пре н. е.)

meaning n. — смисао, значење

measure n. (of Christ's gift) — мера (дара Христова)

measureless adj. — неизмеран

Meatfare Sunday n. — месопусна недеља

mediate v. — посредовати, мирити две завађене стране

mediation n. — заузимање, посредовање, заступништво

mediator n. — посредник, заступник; the Mediator of the New Covenant — посредник Новог Завета (Христос)

medieval adj. — средњовекован

mediocre adj. — осредњи, просечан

mediocrity n. — медиокритет, просечност

meditate v. — созерцавати, размишљати

meditation n. — созерцање, медитација; theological meditation — богомисаоност

meek adj. — смеран, кротак, покоран, нишчи духом

meekness n. — смерност, кроткост

meet adj. — достојан; прикладан, доличан

Meeting of Our Lord n. — Сретење

Melchites n. pl. — мелкити, испрва назив за православне (припаднике "царске" Цркве) у монофизитској средини; чланови Гркокатоличке Цркве на Средњем истоку

Memorial adj. n. — комеморативан; споменик, обичај у спомен нечега

Memorial Service n. — помен

memory n. — спомен, памћење, сећање; успомена

Menaion n. (gr.) (a collection of 12 books, one for each month of the year) — минеј (месечна богослужбена књига са песмама посвећеним светитељима); General Menaion — општи минеј;

Monthly Menaion — месечни (прости) минеј; Anthologion — празнични минеј

Menologion n. (gr.) — пролог

menorah n. — менора, седмокраки свећњак који се користи у јеврејским обичајима, најраспрострањенији симбол јеврејске религије

merciful adj. — милосрдан, милостив, многомилостив

merciless adj. — немилосрдан

mercy n. — милосрђе, милост; have mercy on/upon — помиловати

merit n. v. — заслуга; заслужити

meritorious adj. — заслужан, достојан

Messiah n. — месија; помазаник

messianism n. — месијанизам

metany n. — метанија; great metany — велика метанија; little metany — мала метанија

metempsychosis n.(gr.) — метемпсихоза, сељење душа

Methodism n. — методизам, протестантска деноминација која своје веровање темељи на учењу Џона Веслија (XVIII век)

Methodist n. — методиста

metope n. (archit.) — метопа (поље између два триглифа на фризу дорског стила)

metousious (gr.) cf. transubstantiation

Metropolitan n. — митрополит; His Eminence — Високопреосвештенство; Високопреосвећени (обраћање)

Metropolitanate n. — митрополија

Midnight Office (service) n. — полуноћница; cf. nocturns

might n. — сила, моћ

mighty adj. — силан, моћан, крепак

Milan, edict of — Милански едикт

mild adj. — кротак; трпељив

mildness n. — кротост; трпељивост

Militant Church n. — небеска војска, небеске силе; војујућа Црква

Military-Saint n. — свети ратник

mind n. — ум, разум, интелект; дух; мишљење, мисао

mindful adj. — обзиран, пажљив; be mindful of— поменути, сетити се

mindfulness n. — обзирност, пажљивост; сећање

mingle v. — мешати, измешати се; умешати се; without mingling (of Christ's nature) — без мешања

minister n. — свештеник, служитељ

minister n. (of the sacraments) — свештенослужитељ; свештеник у нонконформистичкој (Енглеска) и Протестантској Цркви (Шкотска); римокатолички свештеник, потпарох у Англиканској Цркви

minister v. — свештенослужити, вршити службу

ministration n. — свештенослужење, служење, служба

ministry n. — свештеничка служба, свештенодејство; свештенички позив; свештенство; (general) ministry — царско свештенство (верних); ordained ministry — јерархијско свештенство, пастирско свештенство, црквенослужитељи; perform the sacred Ministry — свештенодејствовати; ministry cycle — сликани циклус Христовог живота на земљи

minor adj. — мањи, нижи (по рангу); minor orders — нижи чинови у црквеној јерархији (ипођакон, читач)

minster n. — манастирска црква; катедрала (која је некад припада-ла манастиру)

minuscule n. — минускула, мало брзописно слово

miracle n. — чудо; miracle-worker — чудотворац

miraculous adj. — чудесан, чудотворан

miscellaneous adj. — мешовит, разноврстан

miscellany n. — мешовита збирка; антологија

misconduct n. — лоше владање; прељуба

misconduct v. — лоше се владати; чинити прељубу

misconstrue v. — погрешно разумети (протумачити)

missal n. (cath. eccl.) — мисал, молитвеник, требник, служебник

mission n. — мисија, послање

missionarize v. — мисионарити

missionarship n. — мисионарство

missionary adj. n. — мисионарски; мисионар

mistagogy n. — мистагогија, тајноводство

mithraism n. — митраизам, (у древној Персији) обожавање бога светлости Митре

Mitre n. (Am. Miter) — митра, (старојеврејска) првосвештеничка капа; круна православних епископа; капа католичких бискупа; епископство, владичанство, епископски, бискупски чин; confer a mitre — поставити, именовати за епископа

mitred adj. — мироносан

modalism n. — модализам, тријадолошка јерес из Мале Азије, која учи да се Бог откривао постепено у три различита облика или модуса (као Отац, Син и Дух Свети)

moleben (public prayer meeting) n. — молебан

monarch n. — монарх, владар; владика

monarchical adj. — монархијски

monarchy n. — монархија, једноначалије

monastery n. — манастир

monastic adj. — манастирски; monastic residence — манастирски конак; monastic commune (community life) — општежиће; monastic order — монашки чин

monasticism n. — монаштво

monism n. — монизам

monist adj. — монистички

monk n. — монах, калуђер; (cath. eccl.) редовник; rasophore, ryasonosets — расофор; krestonosets — мала схима; cf. micro-schemos; megaloschemos — велика схима

monogamous adj. — моногаман

monogamy n. — моногамија

Monophysites n. pl. — монофизити

monophysitism n. — монофизитизам, христолошка јерес осуђена на Четвртом васељенском сабору

monotheism n. — монотеизам, једнобоштво

monotheist n. — монотеист

Monothelites n. pl. — монотелити

monothelitism n. — монотелитизам, христолошка јерес осуђена на Шестом васељенском сабору

Monsignor(e) n. — почасна титула римокатоличких свештеника

monstranca n. — (cath. eccl.) монстранца; дарохранилница

montanism n. — монтанизам

moral adj. — моралан, етички; n. pl. morals — ******? понашање; moral theology — морално богословље

moralist n. — моралист

morality n. — морал, етика; поука

moralize v. — поучити, морализовати, придиковати

Moravians n. pl. — моравијанци (припадници Моравске протестантске секте)

morgue n. — мртвачница

Mormon n. — мормон

Mormonism n. — мормонизам, протестантска секта основана 1830. године у Сједињеним Америчким Државама

Morning Prayer n. — јутарња служба у Англиканској Цркви

mortal adj. — смртан; mortal remains — посмртни остаци; mortal sin — смртни грех

mortal n. — смртник, човек

mortality n. — смртност; смртници, човечанство, људски род

mortification n. — умртвљење, гушење страсти

mortify v. — умртвити, обуздавати похоту, гушити телесне страсти

Mosaic adj. — Мојсијев, мојсијевски; the Mosaic Law — пет књига Мојсијевих

mosaic n. — мозаик

mosque n. — џамија

Mother of God n. — Мајка Божија

mourn v. — оплакивати, жалити, бити ожалошћен

mournful adj. — ожалошћен, тужан, жалостан, уцвељен

mournfulness n. — ожалошћеност, уцвељеност, растуженост

mourning n. — туговање, туга, оплакивање, жаљење; црнина

Mozarab n. — Мозарапин (поарабљени Шпанац хришћанин у доба маварске владавине Шпанијом)

multiple adj. — мноштвен

multiplication n. — умножавање (хлебова)

multiplicity n. — мноштвеност

multitude n. — мноштво

mundane adj. — светован, земаљски; светски

murder n. — убиство

murder v. — убити

murderer n. — убица

Muscovite adj. — московски; the Muscovites — Московљани

Muscovy n. — Москва

Myrodochion n. (gr.) — посуда за свето миро

myrrh n. — миро

mystery n. — (света) тајна; Mysteries — свете тајне

mystic n. — мистичан; мистик

mystical adj. — мистичан; mystical theology — мистика

mysticism n. — мистицизам

mystique n. — езотерична природа личности, институције итд., мистичност

myth n. — мит

mythical n. — митски

N

name-day n. — имендан

naos n. (gr.) — наос

narthex n. — припрата

National adj. — националан, помесан

Nativity n. — рођење; The Nativity of Christ — Рождество Христово; The Nativity of the Theotokos — Рождество Пресвете Богородице; The Nativity of St. John the Baptist — Рођење Светог Јована Крститеља, Ивањдан

nave n. — брод (у цркви)

Nazarene, the n. — Назарећанин

Nazareth n. pr. — Назарет

Nazarites n. pl. — назарени

necessary adj. — нужан, неопходан, потребан

necessity n. — нужда, нужност, датост, потреба

necrology n. — некролог, књига са списком умрлих; беседа у част покојника

needy adj. — сиромашан, бедан

negate v. — порицати, негирати

negation n. — ништавило; порицање, негација

negator n. — порицатељ

neophite adj. (gr.) — неофит, новокрштени

Neoplatonic adj. — неоплатонски, новоплатонски

Neoplatonism n. — неоплатонизам, новоплатонизам

Nestorianism n. — несторијанизам, христолошка јерес осуђена на Трећем васељенском сабору

nether adj. (archit.) — нижи, доњи; the netherworld — доњи свет

new adj. — нов; The New Testament — Нови Завет

niche n. (archit.) — ниша

Nicholas of Myra, n. pr. (St. Nicolas the Wonderworker) — Свети Никола Мирликијски (Чудотворац)

nihilism n. — нихилизам, ништавило

nihilist n. — нихилиста

Noah n. pr. — Ноје

nobility n. — племенитост, отменост; племство

noble adj. — благородан; богообразан; племенит, узвишен

nocturns n. pl. (cath. eccl.) — вечерња молитва, ноктурнус

nominal adj. — номиналан

non-being n. — небиће

non-conformist adj. — неконформистички

non-existence n. — неегзистенција

normative adj. — нормативдн

nota bene (lat.) — напомена

nothingness n. — ништа, ништавило

notion n. — идеја, појам

notorious adj. — озлоглашен, злогласан

nought n. — ништа, нула; bring to nought — уништити

nourish v. — хранити, крепити

nourishment n. — храна

nous n. (gr.) — ум, дух; noetic prayer — умно-срдачна молитва

novice n. — искушеник, неофит; обраћеник; male novice — искушеник; female novice — искушеница

noviceship n. — искушеништво, новицијат

number n. — број; golden number — златни број, број по којем се израчунава датум Васкрса

numberless adj. — неизмеран, безбројан

nun n. — монахиња, калуђерица, опатица

nunciature n. — нунцијатура, седиште дипломатског представника Ватикана

nuncio n. — нунције, папин амбасадор или дипломатски представник у страној земљи

nunnery n. — женски манастир (самостан)

nuptial adj. — свадбен, венчани; give the nuptial benediction — венчати (кога); receive the nuptial benediction — венчати се; nuptial bonds — брачне везе

nuptials n. pl. — венчање; cf. wedding

nurture n. — одгој, храњење

nurture v. — отхранити, одгојити, однеговати

O

oath n. — заклетва, присега; клетва

obedience n. — послушност, обедијенција (један од три монашка завета); покорност; држање (заповести)

obedient adj. — послушан; покоран

obeisance n. — поклон, наклон, почаст; make obeisance (to) — одавати почаст

obey v. — слушати, покоравати се

obituary n. — читуља

object n. — предмет, ствар; циљ, сврха

objectify v. — постварити

Oblation n. — жртва; дар; принос, приношење, узношење

obligatory adj. — обавезан

obliterate v. — уништити, избрисати

obscene adj. — бестидан, блудан, срамотан

obscenity n. — разврат, бестидност, блуд

obscurantism n. — мрачњаштво, назадњаштво, супротно од просветљености,

obscurant(ist) adj. n. — мрачњачки, назадњачки; мрачњак, назадњак

obscure adj. — мрачан, скривен

obscurity n. — тама, мрак, нејасност

obsecrate v. — преклињати, усрдно молити

obsecration n. — преклињање, усрдна молба; (cath. eccl.) литанија

obsequies n. — погреб, пратња, сахрана

Occident n. — Запад; западне државе

occidental adj. — западни, западњачки

occult adj. — магичан; окултан

occultism n. — окултизам

Octateuch n. (gr.) — Октатеух, првих осам књига Старог Завета

Octoechos (Oktoekhos) — Октоих, Осмогласник

oecumenical adj. — васељенски; Oecumenical Council — васељенски сабор

offend v. — увредити; повредити, згрешити

offender n. — грешник; кривац

offense n. — кривица, прекршај; саблазан; take offense at sb — саблазнити се

offer v. — понудити, приносити, предложити

offering n. — предложење, просфора; burnt offering — жртва паљеница

offertory n. — приношење, проскомидија; прилог за цркву; (cath. eccl.) оферториј, уводна молитва; offertory procession — опход који одговара великом входу

office n. — служба, правило, (cath. eccl.) официј; (божанска, свештеничка), функција; hold office — вршити дужност (свештеника, епископа); remove from office — лишити дужности; be reinstated in an office — бити поново постављен на дужност (епископа); hours of Divine Office (prime, terce, sext, nones) — часови (први час, трећи час, шести час, девети час); monastic office — монашко правило; Office of Betrothal — чин заручења; Office of Crowning — чин крунисања

office for the dead n. — парастос; помен

officer priest n. — старешина цркве

officiant n. — служитељ, официјант

officiate v. — обављати службу, церемонију

officiating clergymen n. pl. — служашчи свештеници

oikos n. (gr.) — икос (део акатиста)

ointment n. — помазање

old adj. — стар; Old Testament — Стари Завет

omen n. — знак, знамење, предзнак

ominous adj. — злослутан, претећи

omnipotence n. — свемоћ

omnipotent adj. — свемогућ

omnipresent adj. — свудаприсутан, свеприсутан

omniscience n. — свезнање

omniscient adj. — свезнајући

omoforion (omophorion) n. (gr.) — омофор (део богослужбене одежде епископа)

oneness n. — једно

ontism n. — онтизам

ontological adj. — онтолошки; ontological monism — онтолошки монизам

ontologize v. — обићетворити, онтологизирати

ontology n. — онтологија

oppress v. — неправедно владати, угњетавати, тлачити

oppressive adj. — деспотски, тлачитељски

orarion n. (gr.) — орар

oratory n. — одаја за молитву; капела; говорничка вештина, говорништво

ordain v. (a priest, monk) — произвести (за свештеника, монаха); be ordained (a priest) — примити (свештенички) чин

ordeal n. — Божији суд; мучење

order (clerical) n. — чин (свештенички); be in / take holy orders — примити (свештенички) чин

ordinance n. — верски обред; уредба, закон

ordination n. (laying-on of hands) — хиротонија, постављање, рукополагање за свештеника

organization n. — организација, установа, институција

organizational adj. — организациони, институтиван

orient n. — Исток

oriental adj. — источни, источњачки; оријентални; Oriental Orthodox Churches — дохалкидонске Цркве Истока

origin n. — лоза; почетак, порекло

original adj. — изворан, првобитан; изворник; праизвор; original sin — првобитни, прародитељски грех

originate v. — настати, отпочети

ornament n. — украс, орнамент

orthodox adj. — православан; правоверан, ортодоксан

orthodoxy n. — православље; Orthodoxy Sunday — недеља православља (прва недеља Великог поста)

orthros n. (gr.) — јутарња молитва, јутрење

otherness n. — другост

otherworldly adj. — натприродан, оностран; cf. supernatural

ousiology n. — усиологија

outpour v. — изливати, излити

outpouring n. — излив (благодати)

P

pagan n. adj. — многобожац, незнабожац; пагански

paganism n. — незнабоштво, паганство

pallium n. (cath. eccl.) — бискупски плашт

Palm Sunday n. (The Entry of our Lord into Jerusalem) — Цвети; cf. Willow Sunday; (cath. eccl.) Цвјетница

Panakeheda n. pl. — панихида

panegyric n. — хвалоспев; панегирик (народни скуп, светковина)

pan-orthodox adj. — свеправославан

pantheism n. — пантеизам, поистовећивање природе са Богом

Pantocrator n. ("all-powerful", "almighty") — Сведржитељ, Пантократор

papa n. — папа, поглавар Римокатоличке Цркве

papacy n. — папство, папе, Римска Црква

papal adj. — папски

papist n. — римокатолик; папист, папиновац

par excellence (lat.) — беспрекорно; по превасходству, превасходно

parable n. — парабола, алегорија, прича са поруком

Paraclete n. (gr.) — Утешитељ

paradise n. — рај, небо; рајски врт

paraecclession n. — бочна капела

parapet n. — низак зид, ограда

parastos n. — парастос

parch v. — спржити, изгорети, сасушити

parchment n. — пергамент

pardon n. — опроштај, опроштење (греха); допуштење, дозвола

pardon v. — опростити, извинити

pardoner n. (cath. eccl.) — трговац опроштајницама греха

parish n. — парохија; rectory — парохијски дом

parishioner n. — парохијан; жупљанин

parochial adj. — парохијски, жупни

Parousia ("presence", "arrival") n. (gr.) — Парусија, Други долазак

Parsee n. — парс, приврженик староперсијске вере Зороастра

Parseeism n. — парсизам, вера парса

parson n. — (англикански) парох; жупник

parsonage n. — кућа свештеника, жупни двор; земља или плата за издржавање свештеника

part v. — делити; Christ is parted but not dividedce дели, a ne раздељује

partake v. (of) — делити; учествовати, причестити се

partaker n. — заједничар

partaking n. — причешћивање, причешће

participate v. — учествовати, удеоничарити

particular adj. — посебан, личан, индивидуалан

particularity n. — посебност

Pascha n. (heb.) — Пасха

paschal adj. — пасхални, васкршњи; paschal cycle — Света четрдесетница; Paschal Lamb — пасхално јагње

Paschaltide n. — период између Пасхе и Педесетнице

passible adj. — осетљив; the passible part of the soul — осетљиви део душе

Passion, the n. — Страдање (Христово); Passion week — Страсна седмица; passion cycle — пасхални циклус; passion bearer — страдалник

passionless adj. — бестрастан

passionlessness n. — бестрасност, бестрашће

Passover n. — јеврејски празник, Пасха; ускршње јагње, Пасха; Христос; passover bread, cake — бесквасни хлеб

pastor n. — пастор, свештеник у нонконформистичкој Цркви

pastoral adj. — пастирски; свештенички; pastoral cross — оковратни крст; pastoral letter — пастирска посланица; pastoral staff (also crosier) — пастирска палица, владичанска (или бискупска) палица, штап; жезал

Paten n. — дискос; cf. Discos

Pater-noster n. (lat.) cf. Lord's Prayer — Оченаш

pathological adj. — патолошки

pathology n. — патологија

patriarch n. — патријарх; праотац, старешина; His Holiness — Његова светост; the Patriarch of Constantinopole — патријарх цариградски; The Patriarch of Rome — патријарх римски (папа)

patriarchal adj. — патријархалан; патријаршијски

patriarchate n. — патријаршија

patristic adj. — отачки, светоотачки, патристички

patristics n. — патристика

patroness n. — заштитница, покровитељица

Patron saint n. — светитељ заштитник

patter v. — брзо читати молитве, отаљавати молитву

pattern n. — образац, модел

pauper n. — сиромах, сиротица

peace n. — мир, смиреност, спокојство

peaceable adj. — миран, мирољубив

peaceful adj. — миран, тих

peace-loving adj. — мирољубив

peccability n. — грешност, склоност греху

peccable adj. — грешан, погрешив

Pectoral cross n. — крст на грудима који носи презвитер или епископ

pederasty n. — педерастија

pedestal n. — пиједестал, постоље; подножје (стуба)

pediment n. (archit.) — забат, калкан; ластавица; надвратак

Pelagianism n. — пелагијанизам, јерес из V века која пориче прародитељски грех и тврди да се човек може спасти по својим делима, без благодати

penal adj. — кривичан, кажњив

penalty n. — казна, глоба

penance n. — покора, окајавање, испаштање; Sacrament of Penance — света тајна покајања

penance v. — наметнути (досудити) покору

penitence n. — покајање, кајање

penitent adj. — покајнички, покајник

penitential adj. n. — покајнички, покорни; требник покајања (покоре)

Pentarchy n. — пентархија, редослед пет патријархата у древној Цркви: Рим, Цариград, Александрија, Атниохијаи Јерусалим

Pentateuch, the — Петокњижје, Пентатеух, пет књига Мојсијевих

Pentecost n. — Силазак Духа Светог, Духови, Тројица; јеврејска Педесетница

pentecostal adj. — педесетнички; пентикостални (покрет)

Pentecostarion n. — богослужбена књига песама за период између Васкрса и Духова; cf. пентикостар (цветни триод)

perdition n. — пропаст; вечна смрт, проклетство

perfect adj. — беспрекоран; савршен, усавршен, завршен

perfection n. — савршеност, савршенство; усавршавање; врлине

perfectness n. — савршеност

perichoresis n. (gr.) — перихоресис, перихореза, прожимање

pericope n. — навод; одељак из јеванђеља и посланица

peripteros n. (gr.) — храм окружен стубовима (градитељство раног хришћанства)

perish v. — пропасти, умрети

perishable adj. — пролазан, трошан

peristasis n. (gr.) — стубови који окружују периптерну грађевину

perjure v. — криво се заклети

perjurer n. — кривоклетник, издајник

perjury n. — издаја; кривоклетство

permanence n. — непроменљивост, трајност, сталност

permanent adj. — непроменљив, трајан, сталан

perpetual adj. — непрекидан, непрестан, вечит

perpetuate v. — овековечити

perpetuation n. — овековечење; непрекидно настављање

perpetuity n. — непрекидно трајање, вечитост; доживотни посед; доживотна рента

persecute v. — прогањати, прогонити

persecution n. — гоњење, прогањање

persecutor n. — прогонитељ

perseverance n. — истрајност, трпељивост, упорност

persevere v. — истрајати, не одустајати

persevering adj. — истрајан

persist v. — издржати, одолети, одупрети се

persistent adj. — доследан, истрајан, издржљив

person n. — личност; лице; просопон

persona (lat.) n. — персона

personal adj. — лични; персоналан; личностан

personality n. — личност, особеност, карактер; персоналност

personhood n. — персоналност; личност, личностност

personification n. — оличење, оваплоћење; оличностњење

personify v. — оличавати, представљати, утеловити

perverse adj. — изопачен, покварен; настран

pestilence n. — заразна болест, напаст

petition n. — молба, мољење, петиција

pew n. — црквена столица (или клупа)

pharisee n. — фарисеј

phelonion n. (felon chausuble) — фелон; polystavrion

phelonion — полиставрион

philantropy n. — човекољубље

philantropist (lover of humankind) n. — човекољубац

Philokalia n. (gr.) — Добротољубље (збирка аскетских и мистичких текстова)

philosopher n. — философ

philosophical adj. — философски

philosophy n. — философија

phylactery n. — филактериј, јеврејски молитвени каиш; ковчежић с реликвијама (првих хришћана)

Phylacton n. — освећени предмет који се носи ради заштите од злих сила

physician (saint) — свети врач

pietism n. — индивидуална побожност; пијетизам, реформаторски покрет у оквиру немачког протестантизма XVII и XVIII века

pietistic adj. — пијетистички, побожњачки

piety n. — побожност, благоверност; љубав

pilaster n. — пиластар

pilgrim n. — хаџија, ходочасник, поклоник

pilgrimage n. — хаџилук, ходочашће, поклоничко путовање

pillar n. — потпорни стуб; колона

pillarist n. — столпник (монах који се подвизава стојећи на стубу)

pinnacle n. — пинакл, шиљак (нарочито на готичким грађевинама), шиљата кула, торањ; врхунац

pious adj. — побожан, благоверан

pitiful adj. — сажаљив, самилостан

pitiless adj. — немилосрдан, неумољив

pity n. — милосрђе, сажаљење, самилост; have pity on — смиловати се (на)

pity v. — жалити, сажаљевати

platonic adj. — платоновски

please v. — угађати

pleasure n. — добра воља; сласт

plenitude n. — обилност, обиље

pluralism n. — плурализам, постојање више политичких, етничких или религиозних групација

pneumatological adj. — пневматолошки

pneumatology n. — пневматологија

politicization n. — политизација

politicize v. — политизовати

Polycarp of Smyrna n. pr. — Поликарп Смирнски

polygamist n. — многоженац

polygamy n. — многоженство, полигамија

pomposity n. — помпезност, надутост

Pontiffn. (Pope) — првосвештеник; јеврејски првосвештеник, владика, епископ, бискуп; папа

pontifical adj. — првосвештенички; владичански, бискупски, епископски; папски

pontifical n. — папска (или бискупска, владичанска, епископска) књига обреда

pontificals (pontificalia) n. — папска (бискупска, епископска) одежда

pontificate n. — управа патријарха; папство, паповање

pontificate v. — чинодејствовати (служити) као владика, бискуп

Popovtsy n. pl. — поповци, огранак старовераца

portico n. (archit.) — портик, трем са стубовима, стубиште

posterity n. — потомство, нараштај

posthumous adj. — постхуман

postulant n. — кандидат, приправник

postulate v. — наименовати на црквену функцију; полазити од нечега што се само по себи разуме

poverty n. — сиромаштво

powers n. pl. — власти (ангелски чин)

praise v. n. — хвалити, уздизати, величати; похвала, хвала

praxis n. (gr.) — пракса

pray v. — молити (се); умољавати

prayer n. — молитва; prayer(s) of the hours / sacramental function — (молитвени) часови; prayer-book — молитвеник; prayer beads — бројанице; pre-gospel prayer — молитва пред Јеванђеље; the inner (mental) prayer — унутрашња (умна) молитва; the Jesus prayer — Исусова молитва; prayer of silence — молитвено тиховање; prayer of the heart — молитва срца; evening prayer — вечерња молитва

prayerful adj. — молитвен; побожан, богоугодан

preach v. — проповедати, придиковати

preacher n. — проповедник

preambule n. — преамбула; увод, прелиминарна клаузула (уговора)

prebend n. — пребенда, место с приходом; свештенички приход, доходак

precede v. — претходити; имати првенство (над)

precedence n. — првенство, старешинство; претхођење

precentor n. — појац, кантор; вођа хора, протопсалт

precinct n. — ограђен простор у којем се налази катедрала или црква

precious adj. — драгоцен; пречисти

precursor n. — претходник, претеча

predestinate adj. — предодређен (од Бога)

predestination n. — предодређеност

predestine v. — предодредити

predicate n. — категорија

pre-eminence n. — надмоћност, супериорност

pre-existence n. — преегзистенција

pre-existing adj. — преегзистентан

prefect n. (cath. eccl.) — префект (свештеник са бискупском јурисдикцијом који управља префектуром)

prefecture n. (cath. eccl.) — префектура (управна јединица, најчешће у мисијским подручјима, којом управља префект у папино име)

prejudge v. — унапред судити, осудити, пресудити

prejudice n. — предрасуда, предубеђење

prelacy n. — црквено великодостојништво, чин (достојанство, слустојници; јерархијска црквена управа

prelacy n. (cath. eccl.) — прелатура, подручје којим управљапрелат

prelate n. (cath. eccl.) — прелат, бискуп, надбискуп, опат (почасна титула коју даје Света столица), црквени великодостојник

prelude n. — прелудијум, увод у музичко дело; увод, предговор

premeditate n. — унапред смислити; premeditated murder — убиство са предумишљајем

premeditation n. — предумишљај

Presanctified, Liturgy of the — Литургија пређеосвећених дарова

presbyter n. — презвитер, свештеник, старешина, старац

presbytera n. — свештеникова жена, попадија

Presbyterian adj. — Презвитеријанска Црква (којом владају само црквене старешине једнаког чина); ујединила се 1972. са конгрегационалистима у Уједињену реформаторску Цркву

presbyterian n. — презвитеријанац

presbyterianism n. — презвитеријанство (учење, начела и црквена управа презвитеријанаца)

presbyterium n. — презвитерство

presbytero-centric adj. — презвитероцентричан

presbytery n. — светилиште, источни крај цркве; парохијски дом; колегијум црквених старешина

Presentation n. (at the Temple) — Сретење Господње; cf. the Meeting of our Lord; The Presentation (of the Holy Theotokos) — Ваведење Пресвете Богородице

preside v. (at a liturgy) — служити Литургију; началствовати; (over) бити председавајући (на)

president n. — председавајући, предстојатељ; председник

presuppose v. — претпоставити

pretence n. — привидност, претварање; лаж, измишљотина; adj. — преваран, подмукао

pride n. — гордост, понос, охолост, таштина

prie-dieu n. (fr.) — наслон на којем се клечећи моли Богу

priest n. — презвитер, свештеник

priesthood n. — презвитерство, свештенство

priestly adj. — свештенички

priest-monk n. — свештеномонах

primacy n. — првенство; (cath. eccl.) примаштво, примат; primacy of honour — првенство части

primary adj. — првоначалан, изначалан

primate n. — архиепископ, надбискуп, поглавар; врховни прелат; Primate of all England (Archbishop of Canterbury) — архиепископ кентерберијски

prime n. — почетак, освит, цват, напон; први час молитве (шест сати ујутро)

primitive adj. — првобитан, древни, исконски, најстарији

principal n. adj. — старешина; главни, началствујући; principal celebrant — началствујући свештеник

principalities n. pl. — началства, начела (ангелски чин)

principle n. — начело, принцип

prior n. — старешина манастира; (cath. eccl.) приор

prioress n. — игуманија, настојница

priority n. — првенство

priory n. — манастир (самостан) под управом игумана (или настојника), подређен опатији

probation n. — доказивање, тестирање, искушеништво; (jur.) условна слобода, условни отпуст казне

probationer n. — приправник, приправница; искушеник, искушеница; затвореник условно пуштен

proceed v. — продужити, наставити, напредовати; (against) повести парницу; (from) исходити

process v. — (jur.) позвати на суд, повести судски поступак против; ићи у поворци

procession n. — литија, процесија; исхођење (Светог Духа); Double Procession — учење о двоструком исхођењу

proclaim v. — проповедати; објавити

procreation n. — рађање, стварање

prodigal adj. — расипан; издашан, дарежљив; раскошан, богат; the prodigal son — блудни син

profane adj. — профан, светован, пагански

profanity n. — профаност, светогрђе, богохуљење, бласфемија

profess v. — исповедати (веру)

profession n. — исповедање; enter the monastic profession — замонашити се

progenitor n. — родитељ, предак, праотац

Prokemenon (in the tone…) — Прокимен, глас…

promiscuous adj. — збркан; промискуитетан

promise n. v. — обећање, обручење; обећати

pronaos n. (archit.) — пронаос, трем храма

propagate v. — размножавати; (ра)ширити (болест, мишљење), распространити, преносити (звук, топлоту); пропагирати

property n. — особина, својство; својина, власништво, имовина; real property — непокретност, некретнина

prophecy n. — пророчанство

prophesy v. — предсказати; прорећи

prophet n. — пророк

prophetess n. — пророчица

prophetic adj. — пророчки, пророчански

propitiate v. — умилостивити, одобровољити; помирити, измирити

propitiation n. — умилостивљење

propitiatory adj. — умилостивљујући, помирујући, ублажујући;

propitiary sacrifice — жртва умилостивљења, помирења

proselyte n. — неофит; новокрштени; обраћеник, прозелит

proselytism n. — обраћање, прозелитизам

proselytize v. — стварати обраћенике, придобијати присталице

Proskomide n. (gr.) — проскомидија

Proskynesis n. (gr.) — проскинеза, клањање, поклон у знак поштовања или у молитви

prosopon n. (gr.) — лице, маска, личина

prosper v. — напредовати, успевати

prosperity n. — благостање, напредовање

prosphora n. — просфора, хлеб предложења

prostrate (oneself) v. — клањати се, метанисати

prostration n. — метанисање, клањање, падање на колена

protect v. — заштитити, избавити; Protecting Veil of the Mother of God — Покров Пресвете Богородице

protection n. — заштита, кров, покров

protector n. — заштита, заштитник, покровитељ

protestant n. — протестант

protestantism n. — протестантизам

Prothesis n. (gr.) — (сто за) приношење хлеба и вина, жртвеник; предложење

protomartyr n. (gr.) — првомученик (Стефан)

protopresbyter (gr.) — протопрезвитер (титула презвитера); Very Reverend Father — високопречасни оче (обраћање)

Protosynkellos n. (gr.) — протосинђел (титула свештеномонаха)

proud adj. — поносан; охол, ташт, горд

Proverbs, Book of n. pl. — Приче Соломонове

providence n. — провиђење, промисао; предвиђање; судбина

provident adj. — далековидан, прозорљив

prudent adj. — мудар; опрезан, разборит

prudential adj. — промишљен, разборит

psalm n. — псалам, побожна песма

psalmist n. — псалмопевац

psalmody n. — псалмодија, певање псалама; збирка псалама са музичком композицијом

psalter (psalterion) n. — псалтир, књига псалама

pseudo-religious adj. — псеудорелигиозан

psychoanalysis n. — психоанализа

psychoanalyst n. — психоаналитичар

psychological v. — психолошки

psychologize v. — психологизирати

psychology n. — психологија

psychotherapy n. — психотерапија

pulpit n. (archit.) — предикаоница

purgatory n. (cath. eccl.) — чистилиште, пургаториј

purification n. — чишћење, очишћење; self-purification — самоочишћење

purificatory adj. — који чисти, очишћујући

purify (oneself) v. — (о)чистити (се), опрати (се); умити

purity n. — чистоћа, невиност

Q

Quadragesima n. f. (lat.) — Ускршњи пост; Quadragesima Sunday — прва недеља Великог поста

Quaker n. — квекер, члан Друштва пријатеља (Society of Friends), хришћанске групације која је уместо формалних црквених служби организовала неформалне скупове (реч долази од дрхтања чланова у верском заносу) и залагала се против насиља под било којим околностима

quarrelsome adj. — свадљив

quarrelsomeness n. — свадљивост

quench v. — угасити (ватру), стишати, ублажити, угушити; quenchless flame — вечни пламен

quick adj. — брз; жив

quicken v. — оживети

quietism n. — квијетизам, верски покрет заснован на пасивном мистицизму, уз потпуно потчињавање воље

quietist n. — квијетист(а), присталица квијетизма

Quinquagesima n. — недеља пред Велики пост, сиропусна недеља

quintessence n. — квинтесенција, срж, језгро, суштина

R

radiance n. — сијање, сјај

radiant adj. — сјајан, озарен

radiate v. — исијавати; зрачити, сијати се

rage n. — бес, јарост, плахост, страсност

rage v. — беснети, разбеснети

raiment n. — спољна хаљина; огртач

raise v. — вазнети; уздигнути, узнети; raise sb from the dead — васкрсавати, оживети

rancorous adj. — злобан, пакостан, подмукао

rancour n. — злоба, пакост, подмуклост

rapprochement n. — процес приближавања између Запада и Истока

Raskolnik (Old Believers) — старообредници

rason n. — мантија, раса

rasophore n. — расофор

ratification n. (formal) — ратификација (уговора)

ratify v. — ратификовати (уговор) потписом или на други начин, потврдити, одобрити

rational adj. — разуман, обдарен разумом, разборит, разложан; логички

rationale n. — основ (разлог) постојања; разложно излагање

Reader n. — читач, чтец

reason n. — разлог; разум, памет, разборитост

reason v. — разумно мислити, размишљати, закључивати; расуђивати

reasonable adj. — словестан, разуман, разборит

rebirth n. — поновно рођење, духовна промена обраћењем и крштењем

rebuke v. n. — прекорити, укорити, кудити; прекор, укор, покуда

recalcintrancy n. — непослушност, задртост

recalcitrant adj. — упоран, задрт, јогунаст

recapitulate v. — возглавити, овозглавити; рекапитулирати

recapitulation n. — возглављење, овозглављење; рекапитулација

recede v. — узмицати, повлачити се

recession n. — повлачење, одступање

recessional n. — песма при завршетку Литургије и одласку свештеника

recite v. — изговарати (молитву), рецитовати

recluse adj. n. — повучен, усамљен; усамљеник, пустињак; St. Theophan the Recluse — Свети Теофан Затворник

reconcile v. — измирити се, помирити се

reconciliation n. — измирење, помирење, реконцилијација

rector n. — главни (први) парох, жупник, пастор (у Англиканској Цркви); ректор језуитског колегијума; ректор (универзитета), директор, управитељ (школе)

rectory n. — парохија; парохијски дом

rectress n. — управитељица (школе)

recusant n. — рекузант, онај који одбија црквену заклетву, нарочито римокатолик који одбија да похађа англиканске службе

redeem v. — откупити, искупити

Redeemer n. — Искупитељ, Спаситељ (Исус Христос)

redemption n. — искупљење; откуп; cf. restoration

refectory n. — трпезарија у манастиру или интернату

Reformation n. — реформација

refuge n. — прибежиште

regeneration n. — обнова, препород; washing of regeneration (spiritual bath of rebirth) — бања новог рођења

reign v. n. — владати; владавина

reincarnate v. — реинкарнирати; поново утеловити, родити

reincarnation n. — реинкарнација

rejoice v. — радовати се

relational adj. — односан; родбински

relationship n. — однос; сродство

relics (of the saints) n. pl. — мошти (светитеља); (cath. eccl.) реликвије

relief n. — рељеф

religion n. — религија, вера; побожност, богобојажљивост

religious adj. — црквен; религиозан, верски; religious education — веронаука

reliquary n. — реликвијар (липсанотека)

remains n. pl. — остаци, последњи остаци, леш

remission n. (of sins) — отпуштење грехова, опроштење; grant remission — дати опроштај грехова

remit v. — отпустити, опростити (грехе)

renew v. — обновити

renewal n. — обнова

renounce v. (formal) — одрећи се, одрицати се

renouncement n. — одрицање, одустајање

renovate v. — обновити

renunciation n. — одрицање, одустајање; cf. self-denial

reordain v. — поново поставити (за свештеника, епископа), поново рукоположити

reordination n. — поновна хиротонија, поновно освећење

repent v. — (по)кајати се, жалити

repentance n. — (по)кајање

repentant adj. — покајнички; скрушен

repose n. — покој; упокојење

repress v. — потискивати, обуздавати

repression n. — обуздавање, савлађивање, сузбијање, угушивање

repressive adj. — репресиван, сузбијајући, потискујући

reprobate v. — одбацивати, одбијати; осудити на вечно проклетство

reprobation n. — осуда на вечно проклетство; одбацивање

repudiate v. — развести се; отерати (жену); одбијати, одбацивати (захтев); не признати

repudiation n. — одбијање, непризнавање

requiem n. (cath. eccl.) — реквијем, миса за покојне; requiem service — парастос

resent v. — вређати се, замерати, узимати за зло, мрзети

resentful adj. — озлојеђен, увредљив, злопамтив; пун мржње

respect n. — поштовање, страхопоштовање; обзир

respect v. — поштовати; имати обзира (према)

respond v. — одговорити, узвратити

response n. — одговор, узвраћање

responsory n. — песма у форми дијалога између свештеника и народа

rest n. — покој; eternal rest — вечни покој

restoration n. — довођење, враћање; поновно васпостављање, обнављање

restore v. — обновити, васпоставити; вратити

resurrect v. — васкрснути, ускрснути

resurrection n. — васкрсење, васкрснуће

retreat n. — уточиште, склониште, одмориште

retreat v. — повући се (привремено ради молитве)

retribute v. — вратити, платити

retribution n. — враћање за учињено зло, одмазда

reunion n. — (поновно) сједињење, уједињење

reunite v. — поново (се) сјединити, ујединити

reveal v. — јавити се; открити, објавити, пројавити

revelation n. — откривење, пројављивање

Revelation n. — Откривење, последња књига Новог завета

revere v. — поштовати; обожавати

reverence n. — поштовање, страхопоштовање; пречасност; reverence for the saints — поштовање (култ) светитеља; Your Reverence — Ваша пречасности (обраћање)

reverence v. — поклонити се, целивати; поштовати

reverend n. adj. — пречасни (обраћање презвитеру); поштовани, пречасни; Very Reverend — високопреподобни, пречасни; the Right Reverend — Преосвећени (титула владике, бискупа); Most Reverend — Високопреосвећени (титула митрополита, надбискупа)

revival n. — оживљавање, препород, буђење вере revive v. — поново оживети, оживљавати

right n. — право, правичност

righteous adj. — праведан, исправан; righteous spirit — дух праведника

righteousness n. — правда, исправност, правичност, праведност

right-victorious adj. — добропобедан

rite n. — обред, обичај; funeral rite — опело

ritual n. — обред, верски обичај; требник, обредник; adj. — обредни, свечан

robbery n. — пљачка, разбојништво

robe n. — доња хаљина

rogation n. — јавна молитва; Rogation days — три дана молитве пре Спасовдана; Rogation Sunday — пета недеља после Васкрса, пред Спасовдан; Rogation Week — седмица Спасовдана

rood n. — крст; крст на којем је Христос био разапет, распеће

rosary n. (cath. eccl.) — бројанице, молитве, Оченаши уз бројанице

rosette n. (archit.) — розета

rude adj. — сиров; прост, неваспитан

rudeness n. — сировост; простота, неваспитање

S

sabbatarian n. — суботар; adj. — суботарски

sabbath n. (heb.) — субота

sabbatical adj. — сабатни, суботни; sabbatical year — суботња година, код Јевреја свака седма година у којој су поља била угарена, а дужницима дугови опраштани; година одмора (или распуста) професора од редовних дужности

sabellianism n. — савелијанизам (тријадолошка јерес, III век)

sacerdotal adj. — свештенички

Sacra Parallela n. (lat.) — теолошка антологија

sacrament n. — (света) тајна, сакрамент; the Blessed Sacrament — Евхаристија; cf. Mysteries; sacrament of Holy orders — рукоположење

sacramental adj. — светотајински, причесни; sacramental priesthood — светотајинско свештенство; sacramental rites (cath. eccl.) — сакраментал, света радња, обред који није Христос установио, већ Црква (освећење храма, употреба освећене воде, погружење приликом крштења)

sacramentary n. — требник светих тајни

sacred adj. — посвећен, црквен; свет

sacredness n. — освећеност, светост, неповредивост

sacrifice n. — жртва, жртвовање; make a sacrifice — принети жртву;

sacrifice v. — жртвовати

sacrificial adj. — жртвени, жртвенички

sacrilege n. — богохуљење; скрнављење, светогрђе

sacrilegious adj. — богохулан, безбожан, обесвећујући

sacring-bell n. (cath. eccl.) — звоно при претварању бескрвне (литургијске) жртве

sacristan n. — црквењак

sacristy n. — црквена ризница; cf. vestry

sage adj. n. — мудар, паметан; мудрац

saint n. — светитељ, светац

saintly adj. — побожан

Sakellarios n. — сакелејник

salutation n. — поздрав, поздрављање; the Angelic Salutation — анђеоски поздрав

salvation n. — спас, спасење

salvific adj. — спасоносан

Samaritan n. — Самарјанин

sanctification n. — посвећење, проглашавање за светитеља; освећење

sanctify v. — благословити; осветити, освештати; посветити; sanctify in Grace — облагодатити

sanctity n. — светост

sanctuary n. — храм, светилиште; олтар, светиња

sanctum n. — светиња

sanctum sanctorum n. (lat.) — Светиња над светињама (јеврејског храма); cf. Holy of Holies sapient adj. — мудар

sarcophagus n. — саркофаг, ћивот, кивот

Satan n. — ђаво, Сатана

saving adj. — спаситељски, спасоносан

Saviour n. — Спаситељ (Христос)

sceptic n. — скептик

schema-monk (Skhimnik) n. — схимник; megaloschemos — великосхимник; stavrophore, mikroschemos — малосхимник

schism n. — шизма, раскол

schismatic adj. n. — шизматичан, расколнички, отпаднички; расколник, отпадник

scholastic n. adj. — схоластик; схоластички

scholasticism n. — схоластицизам

screen n. — иконостас, олтарска преграда

scribe n. — писар

scriptural adj. — библијски

Scripture (Holy) n., Scriptures n. pl. — Свето Писмо, Свети списи

scroll n. — свитак, смотуљак (папира)

scruple n. — недоумица, сумња, скрупула; have (make) scruple (about, of) — двоумити се, премишљати се, имати на савести

scrutinize v. — испитати, истраживати, проучити

scrutiny n. — испитивање, истраживање; испитивање катихумена пре крштења

seclude v. — издвојити, одвојити, искључити; seclude oneself — повући се, осамити се

secluded adj. — издвојен, одвојен, усамљен

seclusion n. — одвојеност, издвојеност, осама, повученост, осамљеност, самоћа; осамиште

Second Coming, the n. — Други (Христов) долазак

sect n. — секта

sectarian adj. — секташки

secular adj. — лаички; нецрквен

secularism n. — секуларизам

secularist n. — присталица секуларизма

secularization n. — посветовњавање, секуларизација

secularize v. — секуларизовати

see n. — седиште епископа (бискупа), седиште архиепископа (над-бискупа); епископска катедра; владичанство, епископство, бискупство, архиепископство, надбискупство (достојанство и надлежност); Apostolic see — Апостолска столица; Holy see — Света столица; Papal see — Папска столица

seek v. — тражити, затражити, тежити (чему)

self pron. n. — сам, лично; ја, властито биће, властита личност; сопство; self-affirmation n. — самопотврда; self-annihilation n. — самоуништење; self-centred adj. — усредсређен на самог себе, себичан, саможив; self-control n. — самоконтрола; self-denial n. — самоодрицање, одрицање, одустајање; self-discipline n. — владање собом, самодисциплина; self-esteem n. — сујета; самопоштовање; selfhood (onehood) n. — самост; своја (властита) личност; self-humiliation n. — самопонижење, самоуништење; self-indulgence n. — самозадовољство, самоугађање; self-justification n. — самооправдање; self-knowledge n. — самоспознаја; self-love n. — самољубље; self-negation n. — самоукидање; self-sacrifice n. — служење другом; self-sufficiency n. — самодовољност; self-transcendence n. — самонадилажење

seminary n. (theol.) — богословија; теолошки факултет; (cath. eccl.) семениште

Semite n. — Семит

Semitic adj. — семитски

sensation n. — осећај; узбуђење, сензација; порив

sense n. — осет, осећај, чуло; смисао

sensible adj. — чулан, осетан; свестан, разборит

sensory adj. — чулни, осетан

sensual adj. — чулан, путен, похотан

separate v. — раздвојити, одвојити

separation n. — одвајање, раздвајање; without separation — нераздељиво, без дељења

Septuagint n. (gr.) — Септуагинта, превод седамдесеторице

sepulchre n. — гроб, гробница; Holy Sepulchre — Свети гроб

seraph(im) n. — серафим

seraphic adj. — анђеоски, чист; небески

Sergius of Radonezh, St. — Свети Сергије Радоњешки

sermon n. — беседа, проповед

sermonize v. — укорити

serpent n. — издајица; змија; the old Serpent (the Devil) — ђаво

serve v. — служити, послуживати, помагати

server n. — служитељ

service n. — служба; услуга; divine service — богослужење; choir-service — служба са хорским певањем; the service of forgiveness — вечерње сиропусне недеље, измиритељно вечерње; the Service of Coronation or Crowning — крунисање

Seventh Day Adventists n. pl. — адвентисти

sexton n. — црквењак; гробар

Shamanism n. — шаманизам, веровање у духове

shameless adj. — бесраман, бестидан, срамотан

shamelessness n. — бесрамност, бестидност, срамотност

shepherd n. — пастир; the Good Sheperd — Добри пастир

shewbread n. — бесквасни хлеб

shield n. — надбедреник

Shintoism n. — шинтоизам, традиционална религија Јапана

shrine n. — светиња (црква, манастир); кивот, ћивот (са моштима)

shrive v. — исповедити и разрешити (кога); исповедити се

shrouds n. pl. — покров, мртвачко рухо

shrove Sunday n. — недеља Великог поста

shrove Tuesday n. — покладе

simony n. (cath. eccl.) — симонија, трговина духовним добрима

sin n. — грех, преступ, повреда; sin of nature — грех природе

sin v. — (з)грешити; погрешити, прекршити

sinless adj. — безгрешан

sinner n. — грешник, грешница; преступник

sinodos endimusa (gr.) — стални сабор

skete n. — скит (монашка ћелија, колиба); монашко насеље

skeuophylax n. (gr.) — чувар светих сасуда, ризничар манастира; cf. vestry-keeper

skouphos n. (gr.) — скуфија (камилавка); shouphos with a veil — панакамилавка

slander v. — опадати, клеветати

slanderer n. — опадач, клеветник

Slav n. — Словен

slave n. — роб, сужањ; be slave of one's passions — бити роб својих страсти

slavery n. — ропство, сужањство, робовање

Slavic (Slavonic) adj. — словенски

slavonic-serbian n. adj. — славеносрпски

Slavophil n. — славофил

sloth n. — очајање у лењости, немарност према сопственом спасењу

sobriety n. — трезвеност; умереност

sodality n. (eccl.) — братство, ред; удружење, друштво

solemn adj. — свечан, озбиљан

solemnize v. — светковати, прослављати, славити

solemnizer n. — свечар, свечарица

solitary adj. — сам, усамљен, осамљен; solitary life — осама

solitude n. — усамљеност, самоћа

somatic adj. — соматски

Son n. — син; Sonship — синовство (Исуса Христа)

Song of songs n. — Песма над песмама

soothe v. — умиривати, мирити

sorrow v. — туга, жалост

sorrowful adj. — жалостан, тужан

soteriological adj. — сотириолошки

soteriology n. — сотириологија

soul n. — душа, животно начело које Бог удахњује сваком људском бићу; дух

soul-corrupting adj. — душегубан

soul-destroying adj. — душегубан

soul-harming adj. — душегубан

soutane n. (cath. eccl.) — мантија

sovereign adj. — врховни, највиши, краљевски

sovereignty n. — суверенитет, врховна власт, независност

speculate v. — размишљати, премишљати, посматрати

speculation n. — посматрање, спекулација, размишљање, теоријско разматрање, теорија; виђење

spirate v. — исходити (Духа Светог); удахнути (душу)

spiration n. — исхођење (Духа Светог); удахњивање

spirit n. — дух; the Holy Spirit — Дух Свети; be called by the Holy Spirit — примити позив од Духа Светога

spiritual adj. — духован; spiritual direction — духовно вођење; spiritual priesthood — духовно свештенство; cf. sacramental; spiritual guidance — духовно руковођење, пастирство

spiritualism n. — спиритуализам, веровање у духове

spirituality n. — духовност

spotless adj. — нескверан

SS. Peter and Paul — свети апостоли Петар и Павле; St. Peter's Day — Петровдан

stall n. — столица са наслоном, обично фиксирана за под у цркви, намењена за потребе свештеника и хора

starets (pl. startsy) n. — старац, духовни отац; cf. gerant

steadfast adj. — постојан, чврст

steadfastness n. — постојаност, чврстина

stern adj. — строг, озбиљан

sternness n. — строгост, окрутност

steward (of God) n. — слуга Божији

stewardship (of God) n. — служење (Богу)

sticheron n. (gr.) — стихира

stigmata n. — стигме, ране на телу Христовом

stigmatization n. — стигматизовање

stigmatize v. — стигматизовати

stikharion (sticharion) n. (gr.) — стихар

stikheron n. (gr.) — стихира

stole n. — орар; cf. orarion; епитрахиљ

strict adj. — строг, непопустљив, тачан

strictness n. — строгост, непопустљивост; тачност

strive v. — тежити, стремити; (against) трудити се, борити се

striver n. — трудбеник, подвижник

structure n. v. — устројство; устројавати

stylite n. — столпник; St. Simeon Stylites — Свети Симеон Столпник

subdeacon n. — ипођакон, подђакон

sublimate v. — сублимирати, узвисити, уздићи, уздизати

sublime adj. — узвишен, величанствен

subsist v. — постојати, егзистирати

subsistence n. — постојање, живот

substance n. — суштина, усиа; супстанција

substantial adj. — супстанцијалан, суштаствен; битан, знатан

succeed v. — успети (in — у нечему); следовати, следити, доћи за; наследити, наслеђивати

success n. — успех, срећан исход, напредак

succession n. — наследство, наслеђивање, слеђење; apostolic succession — апостолско прејемство

successor n. — следбеник, наследник; престолонаследник

suffer v. — страдати, патити

suffering n. — страдање, патња

suffragan adj. (eccl.) — помоћни; suffragan bishop — викарни бискуп (епископ)

Sufism (Iran) n. — суфизам, мистични израз ислама

suicide n. — самоубиство; самоубица

Sunday of all Saints n. — Недеља светих

Sunday school n. — веронаука за децу

super-celestial (powers) adj. — небеске силе

super-essential adj. — надсуштаствен, надсуштински

supernatural adj. — натприродан, натчулан; надсуштаствен, трансцендентан

superstition n. — сујеверје

superstitious adj. — сујеверан

Supper, the Last n. — Тајна вечера

suppliant adj. n. — понизно молећив, покоран, преклињући; понизни молилац, покорни молилац

supplicant n. — молилац, заступник (пред Богом)

supplicate v. — молити, преклињати

supplication n. — мољење, молитва

supplicatory adj. — молбени; supplicatory service — молебан

suprasensory (supersensual) adj. — натчулан

supremacy n. — врховна власт; првенство; universal supremacy (of the pope) — непогрешивост, првенство папе у односу на све остале епископе

supreme adj. — врховни, највиши; врхунски; Supreme Being — Бог, Свевишњи; Supreme Pontiff (Pontifex Maximus lat.) — врховни поглавар

supress v. — савлађивати, гушити; потискивати; спречавати, забрањивати

supression n. — савлађивање, спречавање, забрана, потискивање

surmount v. — надмашити, надићи, савладати; надвисити, премашивати, преовладати

surplice n. — бела одећа (духовника у Енглеској); стихар; (cath. eccl.) стола

surrealism n. — надреализам

survival n. — надживљавање, преживљавање

survive v. — надживети, преживети

symbiosis (gr.) n. — симбиоза, заједничко живљење

symbol n. — символ, симбол

symbolism n. — символизам, симболизам

sympathy n. — саосећање, самилост

synagogue n. — синагога

Synaxarium n. — саборник; житија светих која се читају на богослужењу

syncretism n. — синкретизам, вештачко спајање елемената различитих религија у једну целину

synergy n. — синергија; сарадња, садејство

synkellos (syncellus) n. — синђел (почасна титула свештеномонаха), сакелејник

synod n. — синод, сабор; скупштина

synodal adj. — синодалан

synopsis n. (gr.) — синопсис, кратак преглед, сиже; упоређење прва три Јеванђеља

synoptic adj. — синоптичан, прегледан, сажет; synoptics — синоптичари (Матеј, Марко, Лука); the synoptic Gospels — синоптичка Јеванђеља

synthesis n. — синтеза

synthronon n. — синтронос, епископски трон и седишта за презвитере у олтару

T

tabernacle n. — привремено склониште, шатор, покретни храм; (cath. eccl) ковчежић (у олтару) у којем се чува монстранца; (евангелистичка) богомоља; обитавалиште; feast of tabernacles — Празник сеница (код Јевреја)

table n. — сто; table of Oblation — проскомидија, предложење дарова

Talmud n. — Талмуд

tangible adj. — опипљив, реалан

Taoism n. — таоизам, религиозни и философски систем Лао Цеа

Te Deum (lat.) — латинска химна која се пева на јутарњој служби

temenos n. (gr.) — земља посвећена божанству (око грчког храма)

tempera n. (it.) — сликање воденим бојама

temperance n. — уздржљивост, умереност, трезвеност

temperate adj. — благ, одмерен, умерен

temple n. — храм, црква, богомоља; the Temple — Јерусалим;

templar (knight) — темплар

templum n. — светилиште, светиња

temporal adj. — временски, пролазан; земаљски, светован

temporality n. — темпоралија; temporalities n. pl. — темпоралије (световне користи, приходи, плата, материјална права и поседи)

temporary adj. — привремен; пролазан

tempt v. — кушати, искушавати, довести у искушење, заводити, завести

temptation n. — искушење, напаст, завођење

Tempter, the — ђаво, кушач

tempting adj. — привлачан, примамљив

tenacious adj. — упоран, устрајан, непопустљив, постојан, чврст

terrestrial adj. — земаљски

testament n. — тестамент, завет; New Testament — Нови Завет; Old Testament — Стари Завет

testify v. — сведочити

testimony n. — сведочење

Tetraevangelion n. (gr.) — Четворојеванђеље

tetramorph n. (gr.) — симболи четири Јеванђелиста, настали према визији пророка Језекиља (крилати човек — Матеј, лав — Марко, бик — Лука, орао — Јован)

thank v. — захвалити, благодарити

thankful adj. — захвалан, благодаран

thankfulness n. — захвалност, благодарност

thankless adj. — незахвалан, неблагодаран

Thanksgiving Service n. — благодарење

theandric adj. — богочовечански, теандрички

Theandros n. — Богочовек

Thee pron. — тебе (лична заменица у акузативу)

theft n. — крађа

Theism n. — теизам, учење да је Бог творац и управитељ света, али да је различит од материјалног света

theme n. — тема, предмет разговора

theocentric adj. — богоцентричан

theocentrism n. — богоцентричност

theocracy n. — теократија, боговлада

theodicy n. — теодикеја, оправдање Бога

theognosis n. (gr.) — богопознање

theologoumenon n. (gr.) — телогумена (богословско мишљење, али не догма)

theology n. — теологија, богословље, богословствовање

theoretical adj. — теоријски

theoria n. (gr.) — созерцање, сагледавање, боговиђење; cf. contemplation

theory n. — теорија

Theosis n. (gr.) — обожење, теоза

Theotokos n. (gr.) — Богородица

theurgy n. — теургија, божанско дејство, чудотворење

Thine poss. pron. — твој (присвојна заменица)

thinghood n. — стварственост

Thou pron. — ти (лична заменица у номинативу)

thought n. — мисао; wandering thoughts — расејаност

threeness n. — тројичност

thrive v. — напредовати, успети, успевати, јачати, развијати се

throne n. — престо; (behind the Altar) — горње место; thrones pl. — престоли (ангелски чин)

thuribulum n. — кадионица; cf. incense burner, censer, thymiaterion

Thy poss. adj. — твој

Thyself refl. pron. — себе, се

tiara n. — тијара, трострука папска круна

tidings n. pl. — вести, новости

timeless adj. — безвремен

timelessness n. — безвременост

tithe n. — десетак (десети део производа који се даје парохијским свештеницима Англиканске Цркве)

token n. — знак, знамење

tomb n. — гроб, гробница, рака

tone n. — глас (црквеног појања)

tonsure n. — постриг, тонзура; be tonsured — примити постриг

torment v. — мучити, мучити се

torture n. — мучење, кињење, тортура

torture v. — мучити, казнити мучењем, кињити, мрцварити

Tractarians n. pl. — трактаријанци, следбеници оксфордског покрета који је покушавао да успостави ближе везе између Англиканске и Римокатоличке Цркве

tradition n. — предање, традиција; Traditio legis (lat.) — предавање закона

traitor n. — издајник, издајица, изневеритељ

traitorous adj. — издајнички; cf. treacherous

trample v. — згазити, погазити, гњечити ногама

transcend v. — прећи, прелазити, надићи, премашити; трансцендирати, бити трансцендентан

transcendence(ency) n. — надилажење; трансцендентност, трансценденција; натчулност, натпојавност

transcendent adj. — узвишен; трансцендентан; натчулан, надискуствен

trans-elementation n. — транселементација

transept n. (archit.) — трансепт, попречни брод цркве

Transfiguration n. — преображење, пресаздање; The Transfiguration of Christ — Преображење Господње

transfigure v. — преобразити, преображавати

transform v. — претворити, преобразити

transformation n. — претварање

transgress v. — извршити преступ, преступити (закон); огрешити се

transgression n. — прекршај; сагрешење, безакоње

transgressor n. — прекршитељ; грешник, безаконик

translation n. — превод; пренос моштију

transliterate v. — преписивати другом азбуком

transliteration n. — преписивање другом азбуком, транскрипција

transubstantiation n. (cath. eccl.) — транссупстанцијација, промена суштине евхаристијских дарова, а да се при томе не мењају њихове спољашње особине; the transubstantiated holy bread — освећени хлеб

Trappists n. — траписти, римокатолички монашки ред чији се чланови подвизавају ћутањем и строгим правилом

treacherous adj. — издајнички, невернички, неверан, вероломан

treachery n. — издаја, неверство; вероломство

treasure n. — благо, богатство

treasury n. — ризница

treat v. — опходити се (с ким), понашати се (према коме)

treatise n. — спис, расправа, трактат

trespass n. — преступ, прекорачење, грех, огрешење, прекршај

trespass v. — умрети; прећи границе законитог (или праведног), преступити, учинити преступ, згрешити (према коме), огреши-ти се (о што, о кога), прекршити закон, повредити право другога

triadology n. — тријадологија

tribelon (archit.) — троструки лук, обично између два простора, нпр. припрате и наоса цркве; cf. triple arch

tribulation n. — невоља, жалост

tribute n. — данак, дажбина; награда, хвала, похвала; pay tribute to — указивати част (поштовање) коме

triglyph n. — триглиф

trilateral adj. — тростран

Trinitarian adj. — Тројични, Светотројични

Trinity, the Holy — Света Тројица; Trinity Sunday — Духови, Тројица; cf. Whit Sunday

Triodion (Triodon) n. (gr.) — Триод; the Penitential (Fasting) Triod — Посни триод; Pentecostarion — Цветни триод

tripled adj. — трострук; triple-hypostatic — триипостасни

triptych n. — триптих

Trisagion (thrice-holy hymn) n. (gr) — Трисвета (песма)

tritheism n. — тритеизам, тробоштво

tritheistical adj. — тритеистички

triumphant adj. — победнички, победоносан; Triumphant Church (victorious Church) — торжествујућа Црква

triune adj. — тројичин, тројединичдн, троједан; cf. Trinitarian

trivial adj. — неважан, ситан, тривијалан

Troparion n. (troparia) — тропар

Trophy n. — трофеј, споменик победе; споменик изнад гроба мученика на месту мучеништва

troth n. (old use) — вера, побожност, истина

trust n. — поверење, поуздање; вeрa

trustful adj. — поуздан; пун поверења

trustless adj. — непоуздан, несигуран

trustworthy adj. — поверљив, поуздан

truth n. — истина; поштење; верност

truthful adj. — исправан; истинит; веран

truthfulness n. — искреност, истинитост, истинољубље

tsar n. — цар

Typicon n. — типик, правило, богослужбени устав

U

ultimacy n. — апсолутност, коначност

ultimate adj. — крајњи, основни, последњи, (све)врхунски

ultramontane adj. — ултрамонтанистички, безусловно одан (папи), папски

unanimity n. — једногласност, једнодушност, сложност

unanimous adj. — једногласан, једнодушан, сложан

unapproachable adj. — неприступан, недостижан

unbegotten (of the Father) adj. — нерођен

unbound adj. — одрешен, невезан, слободан

unbounded adj. — неограничен, неизмеран

unbreakable adj. — нераскидив; несаломљив

unceasing adj. — непоколебљив; непрекидан, сталан

unchangeable, unchanging adj. — непроменљив

unchanged adj. — непроменљив

unchangingness n. — непроменљивост

unchaste adj. — блудан, разблудан, развратан

unchastity n. — блуд, разблудност, развратност

uncial adj. — писан унцијалним (великим) словима

uncircumscribed adj. — неограничен; необухватив

unclean adj. — нечист, прљав

uncleanness n. — нечистота, прљавштина

unconditional adj. — неусловљен, безуслован

unconfused adj. — несливен, неизмешан

uncreated adj. — нестворен

unction n. — миросање; јелеосвећење; extreme unction — (cath. eccl.) последња помаст, јелеосвећење

undefiled adj. — несаблажњен; неокаљан, чист, неоскрнављен

undenominationaladj. — који не припада ни једној религиозној деноминацији

undertaker n. — погребник

undivided adj. — нераздељив, неподељен; јединствен

unexplainable adj. — необјашњив, несхватљив

unfaithful adj. — неверан, вероломан, издајнички

unfathomable adj. — недокучив, неизмеран

unfeigned adj. — нелицемеран, непатворен; прав, искрен

unforgettable adj. — незабораван

unforgivable adj. — неопростив

unfree adj. — неслободан

unfrock v. — рашчинити, распопити

unfruitful adj. — неплодан, јалов

ungodly adj. — безбожан, грешан, неверан

ungrateful adj. — незахвалан, неблагодаран

unhallowed adj. — неосвећен

unholy adj. — безбожан; грешан; неверан

Uniates n. pl. — унијати, хришћани источног обреда који су у јединству са Римокатоличком Црквом

unification n. — уједињење, сједињење

uniform adj. — једнолик, једнак; сагласан

uniformity n. — сагласност, једнакост

unify v. — сјединити, ујединити

union n. — сједињење, уједињење

unique adj. — јединствен, једини; недостижан

uniqueness n. — јединственост

Unitarian adj. n. — унитарац, припадник верске заједнице која одбацује учење о Светој Тројици и верује даје Бог само једно Лице

unite v. — сјединити, ујединити; be united to — сјединити се; присајединити

unity n. — јединство, јединственост; unity in diversity — јединство у разноликости

universal adj. — општи, свеопшти, универзалан, саборни; the universal Church — Васељенска Црква

universalism n. — универзализам; (cath. eccl.) наука о општем спасењу

universality n. — универзалност, свеобухватност, целокупност

universalization n. — универзализација

unjust adj. — неправедан, незаконит

unknowability n. — неспознатљивост

unknowable adj. — неспознатљив, несазнатљив

unloving adj. — непомирљив; безосећајан, хладан

unmerciful adj. — немилостив, немилосрдан

unproductive adj. — бесплодан, непродуктиван

unredeemed adj. — неискупљен, неоткупљен

unrepeatable adj. — непоновљив

unrighteous adj. — неправедан, неправичан; безбожан

unsearchable adj. — недокучив, неистражив

unspeakable adj. — неисказан

unspotted adj. — неокаљан, чист

unstained adj. — чедан; неокаљан, чист

unsubstantial adj. — несуштаствен, нетелесан

untrustworthy adj. — неверан; непоуздан

unutterable adj. — неисказан, неизрецив; неописив

unworthy adj. — недостојан, безвредан; незаслужен

upright adj. — честит, поштен, искрен, исправан

usurp v. — насилно (бесправно) присвојити, узурпирати

usurper n. — узурпатор, присвајач

utmost adj. — најдаљи, највиши, крајњи

utter adj. — потпун, апсолутан, крајњи

V

vain adj. — сујетан, ташт, уображен; узалудан, испразан, ништаван

vainglorious adj. — хвалисав; ташт

vainglory n. — охолост; разметљивост

valiant adj. — храбар, снажан, јуначки

value n. — вредност, важност

vanity n. — таштина, ништавост, узалудност; сујета, уображеност

vasa sacra n. pl. (lat.) — свети сасуди (богослужбене посуде)

vault n. (archit.) — свод (унутрашњи)

veil n.(cf. Aer) — покривач, вео; take a veil — заветовати се (за монахињу); large veil — воздух; the veils — покривачи којима се прекривају дискос и путир, дарци

vellum n. — велин, најфинији пергамент

venerable adj. — достојан поштовања (части); пречасни, часни (титула), високодостојни

venerate v. — клањати се, поклонити се; поштовати; venerate the icon, the Blessed Virgin Mary — клањати се икони, Пресветој Богородици

veneration n. — поштовање (које се указује светитељима, Пресветој Богородици и иконама), клањање, поклоњење; veneration of the cross — крстопоклоњење

vengeance n. — казна; освета, одмазда

vengeful adj. — осветољубив, осветнички

venial (sin) n. — опростив грех

Vespers (Evensong) n. — вечерња (молитва); Small Vespers — мало вечерње; Great Vespers — велико (свакидашње) вечерње

vestibule n. — вестибил, предворје, трем

vestment n. — одежда

vestry n. — црквена ризница, презвитеријум, ђаконикон

vicar n. — заменик, заступник; намесник; викар, жупник; the vicar of Christ — папа; vicar-general — епископски намесник; vicar-apostolic — апостолски викар, папски или архиепископски заменик; титуларни бискуп

vicarage n. — парохова кућа, капеланија; (cath. eccl.) жупништво, капеланство (служба пароха); викаријат

vice n. — порок, мана, развратност, изопаченост

victor n. — победник, победитељ

victorious adj. — победнички, победоносан

victory n. — победа

vigil (service) n. — бденије; All-night Vigil — свеноћно бденије; vigil light — светло које гори испред иконе; keep vigil — бдети

vigilance n. — будност, обазривост

vigilant adj. — будан, опрезан, пажљив

vile adj. — ништаван, рђав, бедан, неваљао, зао, грешан, нечист, прљав

virgin n. — девица, девојка

virginal adj. — девичански, нетакнут

virginity n. — девичанство, невиност, нетакнутост, неокаљаност

virtue n. — врлина; virtues — силе (анђелски чин)

visible adj. — видљив, видан, очевидан, јасан

vision n. — виђење, визија; Divine vision — боговиђење

vocation n. — позив (од Бога), позив, занимање, професија, посао

voluntary adj. — добровољан, хотимичан; voluntary transgression — вољно сагрешење

votive adj. — заветни, заветован, обречен, обећан, посвећен, захвални, побожан; votive Mass (cath. eccl.) — изванредна миса (која се служи по нечијој жељи); votive church — заветна црква; votive offering — жртва (Богу), дар; votive sacrifice — заветна жртва, жртва заветница

vouchsafe v. (unto sb to do sth) — удостојити; благоизволети, благоволети

vow n. — заклетва, завет; take vows as (a monk, a nun) — замонашити се

vow v. — заклети се; заветовати се

Vulgate n. — Вулгата, латински превод Светог Писма из IV века

W

wafer n. — хостија

wake n. — бдење крај одра покојника

warrior saint n. — свети ратник

wash-basin (stand) n. — умиваоник

watchful adj. — будан, пажљив, опрезан

watchfulness n. — будност, пажња, опрезност

weak adj. — слаб, немоћан, нејак; несталан, непоуздан, неуверљив

weakness n. — немоћ

weapon n. — оружје

well n. — бунар, зденац

Wesleyan n. — члан Методистичке (Везлијеве) Цркве, методист

westernization n. — позападњачење

westernize v. — позападњачити

westernizer n. — западњак

Whit Monday n. — духовски понедељак

Whit Sunday n. (cath. eccl.) — Духови, седма Недеља након Ускрса, Света Тројица, Тројице

Whitsuntide n. — време Духова, духовска седмица

wicked adj. — неморалан, зао, порочан; безбожан; wicked son cf. prodigal son

wickedness n. — неморал, порочност, грешност, безбожност

wile n. — лукавство, ујдурма, превара, подвала; the wiles of the Devil — лукавство ђаволско

will n. — воља, хтење, одлука, избор, намера; God's will — Божија воља; good/ill will — добра воља, благонаклоност / зла воља, рђава намера

will v. — хтети, одлучити, одредити, утицати на кога својом вољом, наређивати, заповедати

willing adj. — вољан, спреман, драговољан, рад, предусретљив

Willow Sunday n. — Цвети

wimple n. — калуђерски вео

wisdom n. — мудрост; wisdom of God — премудрост

wise adj. — мудар, паметан; разборит

withstand v. — одупрети се, одолети

woe n. — јад, бол, несрећа, невоља, туга, жалост

wonder n. — чудо, чуђење

wonder v. — чудити сe; wonder-worker — чудотворац

wonderful adj. — диван; изванредан

wordiness n. — многоговорљивост, преопширност

work n. — рад, посао; саздање

world n. — свет; World Council of Churches — Светски савет Цркава

worldliness n. — световност, светољубље; користољубље

worldly adj. — светован, земаљски

worship n. — поклоњење; service of worship — богослужење

worship v. — поклонити се (светињи), поштовати; молити се, богослужити; обожавати

worshipper n. — верник, поштовалац

worshipping adj. — богопоштујући

worthy adj. — достојан, вредан, заслужан; make (account) worthy — удостојити

wrath n. — гнев, љутина, јарост

wrathful adj. — гневан, срдит

wretched adj. — јадан, бедан, несретан; неваљао, невредан

wrong adj. — неистинит; неправедан, наопак

wrong n. — неправда, кривица, грех; штета, зло, увреда

X

xenophobe n. — ксенофоб, онај који мрзи странце

xenophobia n. — ксенофобија, мржња према странцима

xenophobic adj. — ксенофобичан, који мрзи странце

Y

year n. — година, лето, годиште; liturgical year — литургијска година; unto many years, o MasterМногаја љета

yearn v. — жудети, чезнути, желети

yearning n. — чежња, жудња

Yiddish n. — јидиш

yoke n. — јарам

Z

zeal n. — жар; преданост, ревност

zealot n. — фанатик; зилот

zealous (for) adj. — ревностан, предан, ревнитељ (добра)

Zen Buddhism n. — зен будизам

zeon n. (gr.) — топлота, вода која се сипа у свети путир пред причешће

zhupa n. — жупа

zhupan n. — жупан

Zion n. — Сион (брежуљак изнад Јерусалима); стара јеврејска теократија; хришћанска црква; Небески Јерусалим

Zionism n. — ционизам (покрет Јевреја да се врате у Палестину и тамо се настане)

Zionist n. — циониста, присталица ционизма

Zwinglians n. pl. — следбеници Улриха Цвинглија, протестантског реформатора

Море књиге Golden-Ship.ru