СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ
Превод Комисије Светог архијерејског синода СПЦ
14. Погубљење Јована Крститеља. Исус умножава хљебове, иде по мору, исцјељује болесника у Генисарету
23. Исусова осуда лицемјерја књижевника и фарисеја. Жалост над Јерусалимом
24. О разорењу Јерусалима, поновном доласку Христа, свршетку вијека и о потреби будности
25. Прича о мудрим и лудим дјевојкама. Прича о талантима. О Страшном суду
2. Излијечење узетога у Капернауму. Позив Матеја за апостола. О посту. Тргање класја у суботу
5. Исцјељење бјесомучнога у Гадари. Лијечење жене од течења крви. Васкрсење Јаирове кћери
7. Спор са фарисејима о предањима старих. Исцјељење кћери Хананејкине. Исијељење глувих и нијемих
15. Христос пред Пилатом. Пуштање Вараве. Мучење и распињање Христа. Смрт и погреб
1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.
7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.
12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.
17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити.
20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога.
21. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових.
22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23. Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.
24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју.
25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.
1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:
2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.
3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.
4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.
5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:
6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.
7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.
8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним,
9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.
10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.
11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.
12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.
13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.
16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.
19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.
20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.
21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.
22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.
1. У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповиједаше у пустињи Јудејској.
2. И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
3. Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове.
4. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед.
5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.
6. И он их крштаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
7. А кад видје многе фарисеје и садукеје гдје долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде?
8. Родите, дакле, род достојан покајања.
9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги дјецу Аврааму.
10. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.
11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12. Њему је лопата у руци па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем неугасивим.
13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти.
14. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?
15. А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га остави.
16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега.
17. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.
1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша.
2. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напосљетку огладње.
3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хљебови.
4. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.
5. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма,
6. Па му рече: Ако си Син Божији, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.
7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега.
8. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову,
9. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.
10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!
11. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху му.
12. А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.
13. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,
14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи:
15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка;
16. Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија.
17. Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
18. А идући покрај мора Галилејског видје два брата. Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.
20. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
21. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим.
23. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
24. И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним болестима и мукама обузете, и бјесомучне, и мјесечаре, и одузете, и исцијели их.
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана.
1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.
2. И отворивши уста своја учаше их говорећи:
3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити;
5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.
13. Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
14. Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
16. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашeга који је на небесима.
17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним.
18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде.
19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.
20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
21. Чули сте како је казано старима: Не убиј: јер ко убије, биће крив суду.
22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме: "Рака!" биће крив синедриону; а ко рече: "Будало!" биће крив паклу огњеноме.
23. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе,
24. Остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну.
26. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до посљедњега новчића.
27. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу.
28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.
29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.
30. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи да све тијело твоје буде бачено у пакао.
31. Тако је казано: Ко отпусти жену своју, нека јој да књигу отпусну.
32. А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу; и који се ожени отпуштеницом, прељубу чини.
33. Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.
34. А ја вам кажем: Не куните се никако: ни небом, јер је пријесто Божији;
35. Ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога Цара.
36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бијелом или црном учинити.
37. Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је.
38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
39. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други;
40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину;
41. И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.
42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.
43. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега.
44. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне,
45. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.
46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници?
47. И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
48. Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,
4. Да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега.
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11. Хљеб наш насушни дај нам данас;
12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.
14. Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20. Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24. Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?
28. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
31. Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?
32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.
34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.
1. Не судите, да вам се не суди;
2. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити.
3. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?
4. Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога: а ето брвно у оку твоме?
5. Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога.
6. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас.
7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
9. Или који је међу вама човјек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да?
10. Или ако рибе заиште, да му да змију?
11. Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?
12. Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци.
13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду.
14. Јер су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.
15. Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви.
16. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?
17. Тако свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.
18. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати.
19. Свако дрво које не рађа добра плода сијече се и у огањ баца.
20. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их.
21. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима.
22. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили?
23. И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.
24. Сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену;
25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену.
26. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску;
27. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан.
28. И када заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.
29. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји.
1. А кад сиђе са горе, за њим пође мноштво народа.
2. И гле, дође губавац и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје.
4. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсеј ради свједочанства њима.
5. А кад уђе у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи:
6. Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи.
7. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
8. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
9. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини.
10. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
11. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме;
12. А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
13. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
14. И дошавши Исус у дом Петров, видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.
15. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му.
16. А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели,
17. Да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
18. А када видје Исус много народа око себе, заповједи да пређу на ону страну.
19. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
20. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу заклонити.
21. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да одем и укопам оца својега.
22. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве.
23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.
24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше.
25. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо!
26. И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика.
27. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?
28. А кад он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним.
29. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?
30. А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња.
31. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.
32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води.
33. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике.
34. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га, молише да оде из њиховог краја.
1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град.
2. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.
3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4. А Исус, видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5. Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи?
6. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме.
7. И уставши отиде дому своме.
8. А народ видјевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.
9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим.
11. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
12. А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
13. Него идите и научите се шта значи: Милост хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.
14. Тада му приступише ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15. А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити.
16. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17. Нити се сипа вино ново у мјехове старе; иначе се продру мјехови а вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се сипа вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.
18. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће.
19. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови.
20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове.
21. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу.
22. А Исус, обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часa
23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им:
24. Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.
25. А кад истјера народ. уђе и ухвати је за руку, и устаде дјевојка.
26. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.
27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28. А када дође у кућу, приступише му слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
29. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вјери вашој нека вам буде.
30. И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна!
31. А они изишавши, разгласише га по свој земљи оној.
32. Када пак они излажаху, гле, доведоше му човјека нијема и бјесомучна.
33. И пошто изагна демона, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се то није видјело у Израиљу.
34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза демонског изгони демоне.
35. И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
36. А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира.
37. Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
1. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.
2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов;
3. Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј;
4. Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде.
5. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.
6. Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева!
7. И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско.
8. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.
9. Не носите злата ни сребра, ни бакра у појасима својим,
10. Ни торбе на пут, ни двије хаљине, ни обуће, ни штапа; јер је посленик достојан хране своје.
11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан и ондје останите док не изиђете.
12. А улазећи у кућу, поздравите је говорећи: Мир дому овоме!
13. И ако буде кућа достојна, нека дође мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, нека се мир ваш вама врати.
14. Ако вас ко не прими нити послуша ријечи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих.
15. Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда неголи граду ономе.
16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!
17. А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас.
18. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.
19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.
21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.
22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.
23. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији.
24. Нема ученика изнад учитеља својега ни слуге изнад господара својега.
25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слуги као господар његов. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће прије домаће његове?
26. Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
27. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте са кровова.
28. И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.
29. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега.
30. А вама је и коса на глави сва избројана.
31. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
32. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
33. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
34. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови.
37. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
39. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
40. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао.
41. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
42. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.
1. И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.
2. А Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих.
3. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
4. А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите:
5. Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље.
6. И благо ономе који се не саблазни о мене.
7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар?
8. Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.
9. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.
10. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.
11. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега.
12. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају.
13. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована.
14. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.
15. Ко има уши да чује, нека чује!
16. Али са киме ћу упоредити род овај? Сличан је дјеци која сједе по трговима и довикују друговима својим говорећи:
17. Свирасмо вам. и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте.
18. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
19. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима. И би оправдана премудрост од дјеце њезине.
20. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше:
21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали.
22. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Суда него вама.
23. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега.
24. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби.
25. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.
26. Да, Оче, јер је тако била блага воља твоја.
27. Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити.
28. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.
29. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.
30. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.
1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести.
2. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.
3. А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?
4. Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.
5. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви?
6. А ја вам кажем да је овдје већи од храма.
7. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине.
8. Јер је Син Човјечији господар и суботе.
9. И отишавши оданде, дође у синагогу њихову.
10. И гле, ту бијаше човјек са руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли суботом лијечити? — да би га оптужили.
11. А он им рече: Који је међу вама човјек који има овцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, да је неће узети и извадити?
12. А колико ли је човјек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити.
13. Тада рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
14. А фарисеји изишавши одржаше вијећање против њега како да га погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде.
15. И за њим иђаше народ многи, и исцијели их све,
16. И запријети им да га не разглашују;
17. Да се испуни што је речено преко Исаије пророка. који говори:
18. Гле, слуга мој, којега изабрах, Љубљени мој, који је по вољи душе моје: метнућу Дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.
19. Неће се свађати ни викати, нити ће ко чути по трговима гласа његова.
20. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити докле не доведе правду до побједе.
21. И у име његово уздаће се народи.
22. Тада му доведоше бјесомучног који бјеше слијеп и нијем; и исцијели га тако да слијепи и нијеми прогледа и проговори.
23. И дивљаше се сав народ говорећи: Није ли ово Син Давидов?
24. А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони демоне до помоћу Веелзевула, кнеза демонског.
25. А Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи, неће се одржати.
26. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздијелио; како ће, дакле, опстати царство његово?
27. А ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
28. А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије.
29. Или како може ко ући у кућу јакога и покућанство његово отети, ако најприје не свеже јакога? — и онда ће кућу његову оплијенити.
30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
31. Зато вам кажем: Сваки гријех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима.
32. И ако рече ко ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме вијеку ни у будућем.
33. Или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје.
34. Породи аспидини, како можете добро говорити, када сте зли? Јер од сувишка срца уста говоре.
35. Добар човјек из добре ризнице износи добро; а зао човјек из зле ризнице износи зло.
36. А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда.
37. Јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен.
38. Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу, хоћемо од тебе знак да видимо.
39. А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
40. Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи.
41. Ниневљани ће устати на Суд са родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним проповиједањем; а гле, овдје је већи од Јоне.
42. Царица јужна устаће на Суд са родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову; а гле, овдје је већи од Соломона.
43. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налази.
44. Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
45. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши борави ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.
46. Док он још говораше народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу тражећи да говоре с њиме.
47. И неко му рече: Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом.
48. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
49. И пруживши руку своју на ученике своје, рече: Ево мати моја и браћа моја.
50. Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати.
1. А онога дана, изишавши Исус из куће, сјеђаше крај мора.
2. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше на обали.
3. И он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сијач да сије.
4. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока.
6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.
7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9. Ко има уши да чује, нека чује!
10. И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама?
11. А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.
12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумију.
14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети!
15. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.
16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују.
17. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
18. Ви пак чујте причу о сијачу!
19. Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом; то је оно поред пута посијано.
20. А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с радошћу прима,
21. Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни.
22. А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и превара богатства загуше ријеч и без рода остане.
23. А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24. Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој.
25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.
26. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.
27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?
28. А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?
29. А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу.
30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.
31. Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као зрно горушично које узме човјек и посије на њиви својој.
32. Оно је, истина, најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.
33. Другу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше.
35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања свијета.
36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу.
И приступише му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви.
37. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији;
38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла.
39. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели.
40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека.
41. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње.
42. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!
44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човјек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45. Још је Царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера.
46. Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте.
48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, посједавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље.
49. Тако ће бити на свршетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,
50. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
51. Рече им Исус: Разумијете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе!
52. А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55. Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?
56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?
57. И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58. И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихова.
1. У то вријеме дође глас до Ирода четверовласника о Исусу.
2. И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога;
4. Јер му Јован говораше: не можеш ти њу имати.
5. И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6. А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште.
8. А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу Јована Крститеља.
9. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповједи дати јој.
10. И посла те посјекоше Јована у тамници.
11. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој.
12. И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу.
13. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из градова.
14. И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
17. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18. А он рече: Донесите их мени овамо.
19. И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ.
23. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
24. А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.
26. И видјевши га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
27. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
28. А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.
29. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30. Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме!
31. И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловјерни, зашто посумња?
32. И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божији.
34. И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
35. И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике.
36. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише.
1. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2. Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу.
3. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје?
4. Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре.
5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи;
6. Може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје.
7. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8. Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
9. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.
10. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте.
11. Не погани човјека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човјека.
12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се?
13. А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.
14. Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти.
15. А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову.
16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17. Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље?
18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека.
19. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.
20. И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека.
21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
23. А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
24. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
26. А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
27. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
28. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
29. И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.
30. И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцијели их,
31. Тако да се народ дивљаше, видећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.
32. А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.
33. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?
34. И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица.
35. И заповједи народу да посједају по земљи.
36. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.
37. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.
39. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
1. И приступивши фарисеји и садукеји кушајући га искаху да им покаже знак са неба.
2. А он одговарајући рече им: Увече говорите: биће ведро, јер је небо црвено.
3. И ујутру: данас ће бити непогода, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери, лице небеско умијете распознавати, а знаке времена не можете?
4. Род зли и прељуботворни тражи знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.
5. И ученици његови полазећи на ону страну, заборавише узети хљеба.
6. А Исус им рече: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског.
7. А они помишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хљеба узели.
8. А Исус разумјевши рече им: Шта помишљате у себи, маловјерни, што нисте хљеба узели?
9. Зар још не разумијете, нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?
10. Ни оних седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
11. Како не разумијете да вам не рекох за хљебове, него да се чувате квасца фарисејског и садукејског?
12. Тада разумијеше да не рече да се чувају квасца хљебнога, него науке фарисејске и садукејске.
13. А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији?
14. А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.
15. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја?
16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.
17. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима.
18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.
19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.
20. Тада запријети ученицима својим да ником не казују да је он Исус Христос.
21. Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати.
22. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе! то неће бити од тебе!
23. А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско.
24. Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.
25. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
26. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
27. Јер ће доћи Син Човјечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим.
28. Заиста вам кажем: Има неких међу вама што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме.
1. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме.
2. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост.
3. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху.
4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.
5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.
6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.
7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се.
8. А они, подигнувши очи своје, никога не видјеше до Исуса сама.
9. И када силажаху са горе, заповједи им Исус говорећи: Ником не казујте што сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.
10. И запиташе га ученици његови говорећи: Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?
11. А Исус одговарајући рече им: Илија ће заиста доћи најприје и уредити све.
12. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и не познаше га, него учинише с њиме што хтједоше; тако ће и Син Човјечији пострадати од њих.
13. Тада разумјеше ученици да им рече за Јована Крститеља.
14. И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим говорећи:
15. Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.
16. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити.
17. А Исус одговарајући рече: O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.
18. И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.
19. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати?
20. А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.
21. А овај се род не изгони осим молитвом и постом.
22. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син Човјечији биће предан у руке људске:
23. И убиће га, и трећи дан устаће. И веома се ожалостише.
24. А када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме?
25. Петар рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих?
26. Рече му Петар: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени.
27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе.
1. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је. дакле, највећи у Царству небескоме?
2. И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,
3. И рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско.
4. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству нсбеском.
5. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима.
6. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.
7. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.
8. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни.
9. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.
10. Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога.
11. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.
12. Шта вам се чини? Ако неки човјек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу?
13. И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале.
14. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих.
15. Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега.
16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч.
17. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.
18. Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.
19. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
20. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.
21. Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута?
22. Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.
23. Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.
24. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.
25. И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати,
26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.
27. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.
28. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан!
29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.
30. А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.
31. Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.
32. Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.
33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?
34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао.
35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.
1. И када сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2. И за њим иђаше народ многи и исцијели их ондје.
3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу?
4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?
5. И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело,
6. Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.
7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти?
8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.
9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се.
11. А он им рече: Не могу сви примити ту ријеч до они којима је дано.
12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
13. Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.
14. А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.
15. И положивши на њих руке, отиде оданде.
16. И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?
17. А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповијести.
18. Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;
19. Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.
20. Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
21. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.
22. А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.
24. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.
25. А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?
26. А Исус погледавши на њих, рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.
27. Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?
28. А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.
30. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
1. Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.
2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3. И изишавши око трећега часа,[1] видје друге гдје стоје на тргу беспослени.
4. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.
5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?
7. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.
8. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.
9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.
10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.
11. И примивши роптаху на домаћина.
12. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу.
13. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?
14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.
17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:
18. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;
19. И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.
20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.
21. А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.
22. А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо.
23. И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.
24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима.
26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.
27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;
28. Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.
29. И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.
30. И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
31. А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
32. И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33. Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.
1. И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика.
2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.
3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.
4. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори:
5. Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.
6. А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус.
7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и усједе на њих.
8. А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу.
9. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!
10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11. А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.
12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13. И рече им: написано је: Дом мој — дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
14. И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их.
15. А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу гдје вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.
16. И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?
17. И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје.
18. А ујутру враћајући се у град огладње;
19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се.
22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.
23. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?
24. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.
25. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте?
26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.
27. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме.
29. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.
30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару! И не отиде.
31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије.
32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.
33. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.
38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.
39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.
40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.
44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.
45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори.
46. И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.
1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
2. Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.
5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11. А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.
15. Тада отидоше фарисеји и на вијећању се договорише како би га ухватили у ријечи.
16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.
17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
18. Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?
19. Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
20. И рече им: Чији је овај лик и натпис?
21. Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.
22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га
24. Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат његов жену његову и подигне сјеме брату своме.
25. У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату своме.
26. А тако и други, и трећи, све до седмога.
27. А послије свију умрије и жена.
28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.
31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.
33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
36. Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?
37. А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.
38. Ово је прва и највећа заповијест.
39. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.
40. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.
41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43. Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:
44. Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?
45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?
46. И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.
1. Тада Исус рече народу и ученицима својим
2. Говорећи: На Мојсејеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.
3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе,
4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну.
5. А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим.
6. И воле зачеља на гозбама и прва мјеста по синагогама.
7. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу!
8. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа.
9. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима.
10. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос.
11. А највећи између вас да вам буде слуга.
12. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се.
13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтјели.
14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.
15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.
16. Тешко вама, вођи слијепи, који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.
17. Безумници и слијепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?
18. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је.
19. Безумници и слијепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује?
20. Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.
21. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему.
22. А који се куне небом, куне се пријестолом Божијим и Оним који сједи на њему.
23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.
24. Вођи слијепи, који оцијеђујете комарца а камилу прождирете.
25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу, а изнутра су пуне грабежа и неправде.
26. Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.
27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.
28. Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.
29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,
30. И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.
32. Испуните и ви мјеру отаца ваших.
33. Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?
34. Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града;
35. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника.
36. Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај.
37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте!
38. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.
39. Јер вам кажем: Нећете ме од сада видјети док не речете: Благословен који долази у име Господње.
1. И изишавши Исус иђаше од храма, и приступише му ученици његови да му покажу грађевине храма.
2. А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: Неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.
3. А када сјеђаше на гори Маслинској, приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека?
4. И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.
5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.
6. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај.
7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету.
8. А то је све почетак страдања.
9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.
10. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога.
11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.
12. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих.
13. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти.
14. И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај.
15. Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме — ко чита да разумије -
16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;
17. И који буде на крову да не силази да узме што му је у кући;
18. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје.
19. А тешко трудницама и дојиљама у те дане.
20. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу.
21. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити.
22. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они.
23. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте.
24. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
25. Ето вам казах унапријед.
26. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте.
27. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
28. Јер гдје је труп, ондје ће се и орлови окупити.
29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.
30. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом.
31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја до краја небеса.
32. А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу љето.
33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима.
34. Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.
35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.
36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.
37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,
39. И не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити.
41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити.
42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.
43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу.
44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.
45. Ко је, дакле, тај вјерни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на вријеме?
46. Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако.
47. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.
48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи;
49. И почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама;
50. Доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли,
51. И расјећи ће га напола, и даће му удио са лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
1. Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику.
2. А пет њих бијаху мудре и пет луде.
3. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља.
4. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим.
5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
6. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање.
7. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје.
8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе.
9. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.
10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам.
12. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас.
13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.
14. Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.
16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.
18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.
19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.
20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.
21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.
23. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао;
25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.
26. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао.
27. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.
28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата.
29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
31. А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје.
32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради.
33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве.
34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета.
35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме;
36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми.
37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо?
39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?
40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.
42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;
43. Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме.
44. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?
45. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.
46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.
1. И када сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:
2. Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне.
3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа;
4. И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили.
5. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,
7. Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом.
8. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета?
9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени.
11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој погреб.
13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.
14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15. И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда.
17. А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Гдје хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?
18. А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим.
19. И ученици учинише како им заповједи Исус, и уготовише Пасху.
20. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе?
23. А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати.
24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај човјек.
25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза!
26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28. Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова.
29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега.
30. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада разбјећи ће се.
32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
33. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи.
35. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус дође са њима у мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Богу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати.
38. Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном.
39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!
40. И дошавши ученицима, нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час пробдјети са мном?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.
42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја.
43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте ријечи.
45. Тада дође ученицима својим и рече им: Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грјешника.
46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој.
47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старјешина народних.
48. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је; држите њега.
49. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
50. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, један од оних, што бијаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути,
53. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
55. У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме.
56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше.
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили,
60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.
61. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.
62. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?
63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?
64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.
65. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу његову.
66. Шта мислите? А ови одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима
68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем.
70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71. И кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином.
72. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека.
73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје.
74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао.
75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко.
1. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвсштеници и старјешине народа против Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.
3. Тада видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама
4. Говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети.
5. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси.
6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв.
7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.
8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.
9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви;
10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11. А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш.
12. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори.
13. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче?
14. И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома.
15. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће.
16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву.
17. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?
18. Јер знађаше да су га из зависти предали.
19. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега.
20. А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе.
21. А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!
23. Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне!
24. А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети.
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу!
26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.
27. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника.
28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.
29. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави.
31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну.
32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.
33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање,
34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.
35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку.
36. И сјеђаху ондје те га чуваху.
37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране.
39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима
40. И говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!
41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху:
42. Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега.
43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији.
44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се.
45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.
46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
47. А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.
48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.
49. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави.
50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.
51. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;
52. И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли;
53. И изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима.
54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији.
55. И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.
56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
57. А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58. Овај приступивши Пилату замоли за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.
59. И узевши Јосиф тијело, зави га у платно чисто.
60. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.
61. А ондје бјеше Марија Магдалина и друга Марија, које сјеђаху према гробу.
62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата
63. Говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу.
64. Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве.
65. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.
66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
1. А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб.
2. И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба. и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему.
3. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег.
4. И у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви.
5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.
6. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.
7. И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето казах вам.
8. И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим.
9. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се.
10. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.
11. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило.
12. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи:
13. Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали.
14. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге.
15. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас.
16. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус.
17. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше.
18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
19. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа,
20. Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин.
1. Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.
2. Као што је писано код пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојим, који ће припремити пут твој пред тобом.
3. Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове.
4. Појави се Јован крстећи у пустиљи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова.
5. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у ријеци Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
6. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожни око себе: и јеђаше биље и дивљи мед.
7. И проповиједаше говорећи: Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој.
8. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.
9. И догоди се у оне дане да дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану.
10. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега.
11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи.
12. И одмах га Дух изведе у пустињу.
13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху.
14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему.
15. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.
16. А ходећи покрај мора Галилејског видје Симона и Андреја брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.
17. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи.
18. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим.
19. И отишавши мало оданде, угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже.
20. И одмах их позва; и они оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим.
21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше.
22. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.
23. И бијаше у синагоги њиховој човјек с духом нечистим и повика
24. Говорећи: Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, Светац Божији.
25. И запријети му Исус говорећи: Умукни и изиђи из њега!
26. И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа и изиђе из њега.
27. И сви се запрепастише тако да питаху један другога говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да с влашћу заповиједа и духовима нечистим, и слушају га?
28. И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској.
29. И одмах изишавши из синагоге, дођоше у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом.
30. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу.
31. И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им.
32. А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бјесомучнике:
33. И сав град бијаше се сабрао пред вратима.
34. И исцијели многе болеснике од различних болести, и демоне многе истјера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос.
35. А ујутро прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше Богу.
36. И за њим похиташе Симон и који бијаху с њим.
37. И нашавши га рекоше му: Сви те траже.
38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао.
39. И проповиједаше у синагогама њиховим по свој Галилеји, и демоне изгоњаше.
40. И дође к њему губавац молећи га, и на кољенима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити.
41. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.
42. И кад му то рече, губа одмах отиде с њега, и очисти се.
43. И запријетивши му, одмах га удаљи.
44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсеј за свједочанство њима.
45. А он изишавши поче много проповиједати и разглашавати шта је било, тако да Исус није могао јавно у град ући, него бијаше изван, у пустим мјестима, и долажаху к њему са свију страна.
1. И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч.
3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји!
6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме:
11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.
13. И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.
14. И пролазећи видје Левија Алфејева гдје седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
15. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, многи цариници и грјешници сјеђаху с њим и са ученицима његовим, јер их бијаше много који иђаху за њим.
16. А књижевници и фарисеји, видјевши га гдје једе са цариницима и грјешницима, говораху учсницима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једе и пије?
17. И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грјешнике.
18. И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху, и дођоше и рекоше му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?
19. И рече им Исус: Могу ли сватови постити док је женик са њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
20. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дане.
21. И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.
22. И нико не сипа ново вино у мјехове старе; иначе ново вино раздере мјехове, и вино се пролије и мјехови пропадну: него вино ново треба сипати у мјехове нове.
23. И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје.
24. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!
25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим?
26. Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника и даде их онима што бијаху с њим?
27. И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради.
28. Зато је Син Човјечији господар и од суботе.
1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку.
2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину.
4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху.
5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
6. И изишавши фарисеји одмах учинише вијеће против њега са иродовцима како би га погубили.
7. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,
8. И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.
9. И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притјешњавају.
10. Јер многе исцијели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну.
11. И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији.
12. И много им пријећаше да га не разглашавају.
13. И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.
14. И постави Дванаесторицу, да буду с њим. и да их шаље да проповиједају.
15. И да имају власт исцјељивати болести и изгонити демоне;
16. И надјену Симону име Петар;
17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надјену им име Воанергес, што значи синови грома:
18. И Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита
19. И Јуду Искариотскога, који га и издаде.
20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хљеба јести.
21. И кад то чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.
23. А он дозвавши их, говораше им у причама: Како може сатана сатану изгонити?
24. И ако се царство само по себи раздијели, то царство не може опстати,
25. И ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати;
26. И ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, него ће пропасти.
27. Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу њетову, ако најприје јакога не свеже, и онда ће кућу његову оплијенити.
28. Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили:
29. А који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.
30. Јер говораху: У њему је дух нечисти.
31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.
33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34. И погледавши около на оне који сједе око њега, рече: Ево мати моја и браћа моја!
35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
1. И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сјеђаше, а народ сав бијаше на земљи крај мора.
2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој:
3. Слушајте: Ево, изиђе сијач да сије.
4. И кад сијаше догоди се да једно сјеме паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га.
5. А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље;
6. А кад обасја сунце, увену и, будући да немаше коријена, усахну.
7. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода.
8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.
9. И говораше им: Ко има уши да чује, нека чује!
10. А кад оста сам, запиташе га за ову причу они око њега са Дванаесторицом.
11. И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива,
12. Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте гријеси.
13. И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети?
14. Сијач ријеч сије.
15. А покрај пута, гдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим.
16. Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу,
17. Али немају коријена у себи. него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због ријечи, одмах се саблазне.
18. А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч,
19. Али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане.
20. А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21. И говораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави?
22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело.
23. Ко има уши да чује, нека чује!
24. И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.
25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26. И говораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;
27. И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна.
28. Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва.
30. И говораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31. Оно је као зрно горушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;
32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.
33. И таквим многим причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.
34. А без приче не говораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све.
35. И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну.
36. И они, оставивши народ, узеше га као што бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.
37. И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне.
38. А он бијаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?
39. И уставши запријети вјетру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика.
40. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере?
41. И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и вјетар и море слушају?
1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.
2. И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,
3. Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4. Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.
5. И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.
6. А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.
7. И повикавши из свег гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!
8. Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!
9. И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име: јер нас је много.
10. И молише га много да их не шаље из оног краја.
11. А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.
12. И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13. И донусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и утопише се у мору.
14. А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.
15. И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.
16. И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.
17. И почеше га молити да иде из њихових крајева.
18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.
19. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.
20. И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.
22. И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.
23. И мољаше га много, говорећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.
24. И пође с њим.
И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.
25. И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,
26. И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,
27. Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.
28. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.
29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.
30. И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31. И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?
32. И он се обазираше да види ону која то учини.
33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.
34. А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!
35. Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?
36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!
37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.
38. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.
39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.
40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.
41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!
42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.
1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.
2. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.
4. А Исус им рече: нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.
5. И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.
6. И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.
7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу;
9. Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.
10. И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.
11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.
12. И отишавши проповиједаху да се покају.
13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху.
14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.
15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка.
16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих.
17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме.
18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега.
19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше.
20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским.
22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.
23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.
24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља.
25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.
26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи.
27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.
28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.
29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.
31. И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.
32. И отидоше лађом у пусто мјесто сами.
33. И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.
34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.
35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;
36. Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести.
37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?
38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.
39. И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави.
40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.
41. И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.
42. И једоше сви, и наситише се.
43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.
44. А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.
45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46. И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли.
47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.
48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе.
49. А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;
50. Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.
52. Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.
53. И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.
54. И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше
55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике гдје год би чули да је он.
56. И гдје год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.
1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.
2. И видјевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их.
3. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих.
4. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и сједишта.
5. А потом питаху га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хљеб неумивеним рукама?
6. А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.
8. Јер остависте заповијест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините.
9. И рече им: Лијепо, укидате заповијест Божију да своје предање сачувате!
10. Јер Мојсеј рече: Поштуј оца својега и матер своју; и: Који ружи оца или матер, смрћу да умре.
11. А ви кажете: Ако рече човјек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је, то јест: прилог,
12. И не дате му више да ишта учини за оца или матер,
13. Укидајући ријеч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините.
14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте.
15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.
16. Ко има уши да чује, нека чује!
17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу.
18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити?
19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела.
20. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека.
21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства,
22. Крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље.
23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.
24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се могао сакрити.
25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим.
26. А та жена бијаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истјера демона из кћери њезине.
27. А Исус јој рече: Пусти да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.
28. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва дјетињих.
29. И рече јој: За ову ријеч, иди, изишао је демон из кћери твоје.
30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон бјеше изишао.
31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске.
32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова;
34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест, отвори се!
35. И одмах му се отвори слух, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше правилно.
36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху.
37. И веома много се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.
1. У те дане опет, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:
2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.
4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи?
5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам.
6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.
7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.
10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.
11. И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.
13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.
14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.
15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.
17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.
21. И рече им: Како не разумијете?
22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.
23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.
24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.
25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.
26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.
27. И изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Шта говоре људи, ко сам ја?
28. А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка.
29. А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.
30. И забрани им да ником не говоре о њему.
31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.
32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.
34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им:
Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.
1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.
3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.
4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.
5. И Петар одговарајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: Теби једну и Мојсеју једну и Илији једну.
6. Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени.
7. И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.
8. И одједном обазревши се никога више не видјеше осим самога Исуса поред себе.
9. А када силажаху са горе, забрани им да никоме не казују шта су видјели, све док Син Човјечији не васкрсне из мртвих.
10. И ову ријеч задржаше у себи, питајући један другог: Шта то значи васкрснути из мртвих?
11. И упиташе га: Зашто говоре књижевници да најприје Илија треба да дође?
12. А он одговарајући рече им: Када Илија прво дође, све ће уредити; и како је написано за Сина Човјечијега да треба много да пострада и да унижен буде?
13. Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њега.
14. И дошавши ученицима својим, видје народ многи око њих и књижевнике гдје расправљају с њима.
15. И одмах видјевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху га.
16. И упита књижевнике: Шта то расправљате с њима?
17. И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми.
18. И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше.
19. А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени.
20. И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.
21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства.
22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.
24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!
25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега!
26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.
27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати?
29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.
30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
32. И они не разумијеваху ријечи, а бојаху се да га запитају.
33. И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их. Шта се препирасте путем међу собом?
34. А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи.
35. И пошто сједе дозва Дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде посљедњи од свију и свима слуга.
36. И узевши дијете, метну га међу њих и загрливши га рече им:
37. Ко једно од овакве дјеце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Онога који је мене послао.
38. Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видјесмо једнога који не иде за нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама.
39. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени.
40. Јер ко није против вас с вама је.
41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изгубити плату своју.
42. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.
43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,
44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,
46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени.
48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.
1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.
2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: Може ли муж отпустити жену?
3. А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј?
4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.
5. И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.
6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену.
7. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој,
8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело.
9. А што је Бог саставио човјек да не раставља.
10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови,
11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом.
12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу.
13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху.
14. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.
15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега.
16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.
20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје.
21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.
22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим:
Како је тешко богатима ући у Царство Божије!
24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!
25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.
26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти?
27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.
28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.
29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,
30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.
31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.
И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:
33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;
34. И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.
35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.
36. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37. А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој.
38. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?
39. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;
40. Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.
41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.
43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи:
44. И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.
45. Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.
46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.
47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!
48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.
51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам.
52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.
1. И када се приближише Јерусалиму, Витфаги и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2. И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.
3. И ако вам ко рече: Шта то чините? кажите: Господу је потребно; и одмах ће га послати амо.
4. А они отидоше, нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.
5. А неки од оних што стајаху ондје рекоше им: Шта то чините и дријешите магаре?
6. А они им рекоше као што им заповједи Исус; и оставише их.
7. И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и усједе на њега.
8. А многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвећа, и простираху по путу.
9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који долази у име Господње!
10. Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње. Осана на висини!
11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.
13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава.
14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови.
15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове.
16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку.
18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.
19. И кад би увече, изиђе изван града.
20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена.
21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се.
22. И одговарајући Исус рече му:
Имајте вјеру у Бога.
23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.
24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам.
25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша.
26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрјешења ваша.
27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине,
28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?
29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.
31. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?
32. А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.
33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
1. И поче им говорити у причама: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде.
2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога.
3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку.
4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена.
5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише.
6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега.
7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство.
8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла;
11. То би од Господа и дивно је у очима нашим.
12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.
13. И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у ријечи.
14. А они дошавши рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?
15. А он знајући њихово лицемјерје рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим.
16. А они донесоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Ћесарев.
17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу. И задивише му се.
18. И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи:
19. Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.
20. Седморо браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.
21. И други је узе, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22. И узеше је седморица и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.
23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, којега ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.
24. И одговарајући Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије?
25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима.
26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
27. Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видјевши како им добро одговори, запита га: Која је заповијест прва од свију?
29. А Исус му одговори: Прва је заповијест од свију: Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини;
30. И љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.
31. И друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од ових нема.
32. И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега.
33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава.
34. А Исус видјевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од Царства Божијега. И нико се више не усуди да га запита.
35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36. Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.
37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син? И многи народ слушаше га радо.
38. И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који воле да иду у дугачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама,
39. И желе прва мјеста по синагогама, и зачеља на гозбама.
40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, биће још већма осуђени.
41. И сједе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много.
42. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.
43. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.
44. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.
1. И кад је излазио из храма, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле какво камење, и какве грађевине!
2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ове велике грађевине? Ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути.
3. И кад сјеђаше на гори Маслинској према храму, питаху га насамо Петар и Јаков и Јован и Андреј:
4. Кажи нам: кад ће то бити? И какав је знак када ће се то све свршити?
5. А Исус одговарајући поче им говорити: Пазите да вас ко не превари.
6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам, и многе ће преварити.
7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није крај.
8. Јер устаће народ на народ и царство на царство; и биће земљотреси по свијету; и биће глади и метежи. То је почетак страдања.
9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати судовима и по синагогама биће вас, и пред војводе и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима.
10. И свима народима треба најприје да се проповиједа јеванђеље.
11. А кад вас поведу да вас предаду, не брините се унапријед шта ћете говорити, нити се припремајте, него што вам се даде у онај час оно говорите; јер нећете ви говорити него Дух Свети.
12. И предаће брат брата на смрт и отац дијете, и устаће дјеца на родитеље и побиће их.
13. И сви ће вас омрзнути због имена мојега. Али који претрпи до краја тај ће се спасти.
14. А кад видите да гнусоба опустошења, за коју говори пророк Данило, стоји гдје не треба — који чита да разумије — тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе,
15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје;
16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
17. Али тешко трудницама и дојиљама у те дане!
18. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму.
19. Јер ће у те дане бити невоља каква није била од почетка творевине што је Бог створио до сад, нити ће бити.
20. И да Господ не скрати те дане, нико се не би спасао; али изабраних ради, које избра, скратио је те дане.
21. И тада ако вам ко рече: Ево овдје је Христос; или: Ено ондје, не вјерујте.
22. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране.
23. Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапријед.
24. Али у те дане, послије те невоље, сунце ће се помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити.
25. И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
26. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облацима са силом и славом великом.
27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба.
28. А од смокве научите поуку: Када се већ њене гране подмладе и олистају, знате да је близу љето.
29. Тако и ви када видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
30. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
31. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.
32. А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до једино Отац.
33. Пазите, бдите и молите се; јер не знате кад ће вријеме настати.
34. Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и даде слугама својима власт, и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи.
35. Стражите, дакле, јер не знате када ће доћи господар куће: увече или у поноћи или у пој пијетлова или ујутру,
36. Да не дође изненада и нађе вас да спавате.
37. А што вама говорим, свима говорим: Стражите!
1. Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили.
2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3. И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.
4. А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако?
5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.
6. А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.
7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8. Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб.
9. Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.
11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда.
12. И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?
13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим,
14. И гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите.
16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.
17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.
18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме.
19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја?
20. А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу.
21. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.
22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;
24. И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе.
25. Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.
26. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
27. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи.
28. Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју.
29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу.
30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи.
31. А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху.
32. И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу.
33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.
34. И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите.
35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.
36. И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети?
38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо.
39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи.
40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
41. И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника.
42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.
43. И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина.
44. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.
45. И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
46. А они ставише руке своје на њега и ухватише га.
47. А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо.
48. И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.
49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.
50. И оставивши га, побјегоше сви.
51. А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића.
52. А он оставивши платно, го побјеже од њих.
53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине.
54. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.
55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше.
56. Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака.
57. И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи:
58. Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.
59. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?
61. А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62. А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.
63. А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: Шта нам више требају свједоци?
64. Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.
65. И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима.
66. И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67. И видјевши Петра гдје се грије, погледа га и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином.
68. А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева.
69. И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.
70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.
71. А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите.
72. И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.
1. И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.
2. И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа.
4. А Пилат га поново упита говорећи: Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!
5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше.
6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали.
7. А бијаше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.
8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше.
9. А Пилат им одговори, говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?
10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници.
11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву.
12. А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?
13. А они опет повикаше: Распни га!
14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још јаче викаху: Распни га!
15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника.
17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега.
18. И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!
19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се.
20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну.
21. И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов.
22. И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање.
23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе.
24. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети.
25. А бијаше час трећи, и разапеше га.
26. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски.
27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему.
28. И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике.
29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,
30. Спаси самога себе и сиђи с крста!
31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе.
32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га.
33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога.
34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
35. И неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију.
36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37. И Исус повика из свег гласа и издахну.
38. И завјеса храмовна раздрије се на двоје одозго до доље.
39. А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше.
40. А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија,
41. Које и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бијаху дошле с њим у Јерусалим.
42. И кад већ би увече, јер бијаше петак, то јест уочи суботе,
43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро?
45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.
46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба.
47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху.
1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу.
2. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око изласка сунца.
3. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?
4. И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен; а бјеше врло велики.
5. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се.
6. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише.
7. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече.
8. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху.
9. А Исус, васкрснувши рано у први дан недјеље, јави се најприје Марији Магдалини, из које бјеше истјерао седам демона.
10. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху.
11. А они чувши да је жив и да га је она видјела, не вјероваше.
12. А послије тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село.
13. И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вјероваше.
14. Најпослије јави се њима Једанаесторици када бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјеровање и окорјелост срца, што не вјероваше онима који га видјеше васкрслога.
15. И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу.
16. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.
17. А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима;
18. Узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће.
19. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и сједе Богу са десне стране.
20. А они отидоше и проповиједаше свуда, и Господ им помагаше, и ријеч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.
1. Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,
2. Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса),
3. Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,
4. Да познаш темељ оних ријечи којима си научен.
5. У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
6. А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.
7. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година.
8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,
9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.
10. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења.
11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.
12. И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх.
13. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован.
14. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.
15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;
16. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;
17. И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.
18. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.
19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим.
20. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме.
21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.
22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.
23. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.
24. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:
25. Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.
26. А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,
27. Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.
28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама!
29. А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
30. И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога!
31. И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.
32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;
33. И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.
34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35. И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.
36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.
37. Јер у Бога је све могуће што каже.
38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње — нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.
39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин.
40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.
41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога,
42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!
43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?
44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој.
45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.
46. И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,
48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово.
50. И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје.
51. Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова.
52. Збаци силне са пријестола, и подиже понижене.
53. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54. Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости;
55. Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека.
56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.
57. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.
58. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова — Захарија.
60. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован.
61. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.
62. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову.
63. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.
65. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај
66. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим.
67. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:
68. Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.
69. И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега,
70. Као што каза устима светих пророка својих од вијека,
71. Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;
72. Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завјета својега,
73. Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:
74. Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,
75. У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег.
76. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут;
77. Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење гријеха њихових,
78. Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине;
79. Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира.
80. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.
1. А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена.
2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом.
3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.
4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,
5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна.
6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди.
7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.
8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.
9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.
10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.
11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.
12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.
13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:
14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.
16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама.
17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.
18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.
20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.
21. И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби.
22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву,
Донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа —
23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу —
24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића.
25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.
26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.
27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,
28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:
29. Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;
30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,
31. Које си уготовио пред лицем свију народа.
32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.
34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.
35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.
36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега.
37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.
38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.
39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.
41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.
42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.
43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;
44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.
45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.
46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.
48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.
49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?
50. И они не разумјеше ријеч коју им рече.
51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.
52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
1. А у петнаестој години владавине ћесара Тиверија, кад управљаше Понтије Пилат Јудејом, и Ирод четверовласник Галилејом, а Филип, брат његов четверовласник Итурејом и земљом Трахонитидом, и Лисаније четверовласник Авилином,
2. За вријеме првосвештеника Ане и Кајафе, дође ријеч од Бога Јовану сину Захаријину у пустињи,
3. И он пође по свој околини Јордана проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова.
4. Као што је написано у књизи ријечи пророка Исаије који говори: Глас вапијућег у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове;
5. Свака долина нека се испуни и свака гора и сваки бријег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке;
6. И свако ће тијело видјети спасење Божије.
7. Јован пак говораше народу који излажаше да их крсти: Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде?
8. Родите, дакле, плодове достојне покајања, и не почињите говорити у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да Бог може и од камења овог подигнути децу Аврааму.
9. А већ и сјекира стоји дрвећу код коријена; и свако дрво које добра рода не рађа сијече се и у огањ баца.
10. И питаху га људи говорећи: Шта ћемо, дакле, чинити?
11. А он одговарајући рече им: Који има двије хаљине нека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако.
12. Дођоше пак и цариници да их крсти. и рекоше му: Учитељу, шта ћемо чинити?
13. А он им рече: Не чините ништа више него што вам је наређено.
14. А питаху га и војници говорећи: А шта ћемо ми чинити? И рече им: Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.
15. А како је народ ишчекивао (Христа) сви помишљаху у срцима својим за Јована: није ли он Христос?
16. Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крштавам водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој: Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
17. У његовој руци је лопата, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, а пљеву ће сажећи огњем неугасивим.
18. И много још друго тјешећи их, проповиједаше народу јеванђеље.
19. А Ирод четверовласник, кога кораше Јован због Иродијаде жене брата његова, и због свих зала која учини Ирод,
20. Додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу.
21. А догоди се када се бјеше крстио сав народ, и када се Исус крстио, док се он мољаше Богу, отвори се небо,
22. И сиђе на њега Дух Свети у тјелесном облику као голуб, и чу се глас са неба говорећи: Ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи.
23. И сам Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа, сина Илијева,
24. Сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијева, сина Јенејева, сина Јосифова,
25. Сина Мататијева, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслимова, сина Нагејева,
26. Сина Маатова, сина Мататијева, сина Семејева, сина Јосифова, сина Јудина,
27. Сина Јоананова, сина Рисајева, сина Зоровавељова, сина Салатиилова, сина Ниријева,
28. Сина Мелхијева, сина Адијева, сина Косамова, сина Елмодамова, сина Ирова,
29. Сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева,
30. Сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Еликимова,
31. Сина Мелејева, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,
32. Сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова,
33. Сина Аминадавова, сина Арамова, сина Јорамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина,
34. Сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова,
35. Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина,
36. Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,
37. Сина Матусалова, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,
38. Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега.
1. Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.
2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње.
3. И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб.
4. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој.
5. И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога свијета за трен ока.
6. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је.
7. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја.
8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи.
9. И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље.
10. Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају,
11. И узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом.
12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега.
13. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.
14. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини.
15. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.
16. И дође у Назарет гдје бјеше одгајен, и уђе по обичају своме у дан суботни у синагогу, и устаде да чита.
17. И дадоше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:
18. Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповиједим заробљенима да ће бити пуштени, и слијепима да ће прогледати; да ослободим потлачене;
19. И да проповиједам пријатну годину Господњу.
20. И затворивши књигу, врати је служитељу па сједе; и очи свију у синагоги бијаху упрте у њега.
21. А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.
22. И сви му свједочаху,
И дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов.
23. И рече им: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Љекару, излијечи се сам; што чусмо да је било у Капернауму учини и овдје у постојбини својој.
24. Рече пак: Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој.
25. А ваистину вам кажем: Многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илије када се небо затвори за три године и шест мјесеци, и би велика глад по свој земљи;
26. И ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску жени удовици.
27. И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.
28. И сви се у синагоги испунише гњева кад чуше ово.
29. И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе гдје бијаше њихов град сазидан, да би га бацили одозго.
30. Али он прође између њих, и отиде.
31. И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом.
32. И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна.
33. И у синагоги бјеше човјек са духом нечистог демона, и повика из свег гласа
34. Говорећи: Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији.
35. И запријети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега! И оборивши га демон на средину, изиђе из њега нимало му не наудивши.
36. И запрепашћење захвати све и разговараху међу собом говорећи: Каква је то ријеч да влашћу и силом заповиједа нечистим духовима, и излазе?
37. И отиде глас о њему по свима околним мјестима.
38. Подигавши се пак из синагоге, дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.
39. И ставши више ље запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцјељиваше их.
41. А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божији. И пријетећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос.
42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.
43. А он им рече: И другим градовима треба ми благовијестити о Царству Божијем; јер сам на то послан.
44. И проповиједаше по синагогама галилејским.
1. А догоди се када се народ слеже к њему да слуша ријеч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера,
2. И видје двије лађе гдје стоје украј језера, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже.
3. И уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и сједе и учаше народ из лађе.
4. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.
5. И одговарајући Симон рече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју ријеч бацићу мрежу.
6. И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цијепати.
7. И дадоше знак друштву које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху.
8. А кад видје Симон Петар, припаде кољенима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грјешан.
9. Јер запрепашћење обузе њега и све који бијаху с њим због лова рибе што ухватише,
10. А тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.
11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.
12. И када бијаше Исус у једноме граду, и гле, човјек сав у губи, па видјевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити.
13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се! И одмах губа отиде с њега.
14. И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је наредио Мојсеј за свједочанство њима.
15. Али се глас о њему још већма ширио, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их он исцјељује од њихових болести.
16. А он се удаљаваше у пустињу и мољаше се Богу.
17. И догоди се једнога дана кад он учаше, сјеђаху ондје фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцјељује;
18. И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега.
19. И не нашавши куда би га унијели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса.
20. И видјевши вјеру њихову рече му: Човјече, опраштају ти се гријеси твоји.
21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати гријехе осим једини Бог?
22. А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта помишљате у срцима својим?
23. Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси твоји, или рећи: Устани и ходи?
24. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, — рече узетоме: Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.
25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога.
26. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27. И потом изиђе, и видје цариника по имену Левије гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном.
28. И оставивши све, устаде и пође за њим.
29. И приреди му Левије код куће своје велику гозбу; и бјеше мноштво цариника и других који сјеђаху са њим за трпезом.
30. И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једете и пијете?
31. И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
32. Нисам дошао да позовем праведнике него грјешнике на покајање.
33. А они му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и молитве чине, а тако и фарисејски; док твоји једу и пију?
34. А он им рече: Зар можете натјерати сватове да посте док је женик с њима?
35. Него ће доћи дани кад ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане.
36. Каза им пак и причу: Нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не одговара закрпа од нове.
37. И нико не сипа вино ново у мјехове старе, иначе вино ново раздере мјехове, и оно се пролије, и мјехови пропадну.
38. Него вино ново у мјехове нове треба сипати, и обоје ће се сачувати.
39. И нико ко је пио старо неће одмах новога: јер вели: старо је боље.
1. Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усјеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели.
2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу?
3. И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?
4. Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима.
5. И говораше им: Син Човјечији је господар и од суботе.
6. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.
7. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њега.
8. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде.
9. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху.
10. И погледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга.
11. А они се напунише безумља, и говораху међу собом шта би учинили Исусу.
12. А догоди се у дане оне да изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу.
13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:
14. Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот,
16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник.
17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског.
18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.
19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.
20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије.
21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.
22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега.
23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.
24. Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утјеху своју.
25. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.
26. Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оцеви њихови.
27. Али говорим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе;
28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.
29. Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу.
30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
35. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.
36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.
39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40. Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов.
41. А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осјећаш?
42. Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемјере, извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети да извадиш трун из ока брата својега.
43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род.
44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине.
45. Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим?
47. Сваки који долази мени и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан:
48. Сличан је човјеку који градећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали ријека на ту кућу и не могаше је покренути, јер јој је темељ на камену.
49. А који је чуо и није извршио сличан је човјеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах паде, и распаде се кућа она страшно.
1. А када заврши све ријечи своје пред народом, уђе у Капернаум.
2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.
3. А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу.
4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: Достојан је да му то учиниш,
5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.
6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;
7. Зато и ие сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
8. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и учини.
9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.
10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.
11. И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
12. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.
13. И видјевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!
14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани!
15. И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој.
17. И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19. И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
20. Дошавши пак ти људи к њему рекоше: Јован Крститељ посла нас теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
21. А у тај час он исцијели многе од болести, и од рана и од злих духова, и многима слијепим дарова вид.
22. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповиједа јеванђеље;
23. И блажен је онај који се не саблазни о мене.
24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља вјетар?
25. Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26. Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка.
27. Ово је онај за кога је писано: Ево, ја шаљем анђела својега пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.
28. Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њега.
29. И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се крштењем Јовановим;
30. А фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њега.
31. (А Господ рече): С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични?
32. Слични су дјеци што сједе на тргу и довикују једни другима говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.
33. Јер је дошао Јован Крститељ који хљеба не једе нити вина пије, а ви говорите: Демон је у њему.
34. Дошао је Син Човјечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.
35. И би оправдана премудрост од све дјеце њезине.
36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу.
37. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.
39. А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.
40. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи.
41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?
43. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.
44. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.
45. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге.
46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.
47. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.
48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.
49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?
50. А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.
1. И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,
2. И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,
3. И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.
4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:
5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.
8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!
9. А ученици његови питаху га говорећи: Шта значи ова прича?
10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.
12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.
14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.
15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!
16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.
17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.
18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.
20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.
21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.
22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.
23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.
24. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.
25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?
26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!
29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.
30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.
32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.
35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.
40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
41. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;
44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.
49. Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.
1. Сазвавши пак Дванаесторицу ученика својих, даде им силу и власт над свим демонима, и да лијече од болести.
2. И посла их да проповиједају Царство Божије, и да исцјељују болесне.
3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хљеба ни новца, нити по двије хаљине да имате.
4. И у коју кућу уђете, ондје остајте и оданде полазите.
5. И који год вас не приме, излазећи из града онога, отресите и прах са ногу својих, за свједочанство против њих.
6. А они излазећи пролажаху по селима проповиједајући јеванђеље и лијечећи свуда.
7. А Ирод четверовласник чу шта он чини, и бијаше у недоумици. Јер неки говораху да је Јован устао из мртвих;
8. А једни да се Илија појавио; други опет, да је васкрсао неки од старих пророка.
9. И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је тај о коме слушам тако нешто? И настојаше да га види.
10. И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. И узевши их отиде насамо у мјесто пусто код града званог Витсаида.
11. А кад народ сазнаде, пође за њим, и он их прими и говораше им о Царству Божијем и исцијели оне који требаху излијечења.
12. А дан стаде нагињати.
Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.
13. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и двије рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.
14. Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.
15. И учинише тако, и посадише их све.
16. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.
18. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Шта говори народ ко сам ја?
19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао.
20. А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији.
21. А он им запријети и заповједи да то никоме не казују,
22. Рекавши да Сину Човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.
23. А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.
24. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.
25. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди?
26. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27. А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.
28. А око осам дана послије ових ријечи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
29. И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће.
30. И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија,
31. Који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.
32. А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим.
33. И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да саградимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији, — не знајући шта говори.
34. А док он то говораше настаде облак и заклони их: и уплашише се када зађоше у облак.
35. И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.
36. И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видјели.
37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа.
38. И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац;
39. И ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пјену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи.
40. И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.
41. А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпјети вас? Доведи амо сина својега.
42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцјели дјечака, и предаде га оцу његовом.
43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем.
А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:
44. Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.
45. А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.
46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,
48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.
49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.
51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.
52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.
53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?
55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
56. Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.
57. А кад они иђаху путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
58. А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу склонити.
59. А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега.
60. А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.
61. А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.
62. А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.
1. А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи.
2. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме!
6. И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама.
7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе,
9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије.
10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците:
11. И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.
16. Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.
17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.
18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња.
19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.
20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.
21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
22. И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.
23. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.
24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
25. И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
26. А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?
27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.
28. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живјећеш.
29. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30. А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође.
32. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се;
34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.
35. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?
37. А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.
38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.
39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову.
40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,
42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети.
1. И када се он мољаше Богу на једном мјесту па престаде, рече му неки од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје.
2. А он им рече: Када се молите говорите:
Оче наш
који си на небесима,
да се свети име твоје;
да дође царство твоје;
да буде воља твоја
и на земљи као на небу.
3. Хљеб наш насушни дај нам сваки дан;
4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога.
5. И рече им: Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му: Пријатељу, дај ми три хљеба у зајам,
6. Јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим.
7. А он изнутра одговарајући да рече: Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам.
8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за његову безочност устаће и даће колико му треба.
9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хљеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију?
12. Или ако заиште јаје, да му даде скорпију?
13. Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?
14. И изгоњаше демона, и тај бјеше нијем; и кад изиђе демон, проговори нијеми; и дивљаше се народ.
15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони демоне.
16. А други кушајући га искаху од њега знак са неба.
17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам у себи, пропашће.
18. Ако се и сатана раздијели сам у себи, како ће опстати царство његово? Јер говорите да помоћу Веелзевула изгоним демоне.
19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство Божије.
21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру.
22. А када дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што је заплијенио од њега.
23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао.
25. И дошавши нађе пометен и украшен.
26. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога.
27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!
28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.
29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
30. Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син Човјечији бити знак нараштају овоме.
31. Царица јужна устаће на суду с људима нараштаја овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овдје је већи од Соломона.
32. Људи Ниневљани ће устати на суду с нараштајем овим, и осудиће га, јер се покајаше на проповијед Јонину, а гле, овдје је већи од Јоне.
33. Нико пак не меће запаљену свјетиљку на скривено мјесто, нити под суд, него на свјећњак да виде свјетлост они који улазе.
34. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тијело твоје биће свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело ће твоје бити тамно.
35. Пази, дакле, да свјетлост која је у теби не буде тама.
36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема ниједнога дијела тамна, биће свијетло цијело као кад те свјетиљка обасјава свјетлошћу.
37. А кад он то говораше, мољаше га неки фарисеј да обједује код њега. А он ушавши сједе за трпезу.
38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не опра прије обједа.
39. А Господ му рече. Сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе.
40. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља?
41. Али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и руте и од свакога поврћа, а обилазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не изостављати.
43. Тешко вама фарисејима што волите зачеља по синагогама и поздраве на трговима.
44. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као непримјетни гробови, те људи по њима одозго газе а не знају.
45. А неки од законика одговарајући рече му: Учитељу, говорећи то и нас вријеђаш.
46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена тешка за ношење, а ви ни једним прстом својим нећете да се прихватите бремена.
47. Тешко вама што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48. Ви, дакле, свједочите и одобравате дјела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате.
49. Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;
50. Да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања свијета.
51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.
52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте.
53. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима,
54. Вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили.
1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најприје ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемјерје.
2. А ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
3. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у одајама, проповиједаће се на крововима.
4. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.
5. Него ћу вам указати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте.
6. Не продаје ли се пет врабаца за двије паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њега пред анђелима Божијим;
9. А који се одрече мене пред људима, тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим.
10. И сваки који рече ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се, а који похули на Светога Духа неће му се опростити.
11. А кад вас доведу у синагоге и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати;
12. Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13. Рече му пак неко из народа: Учитељу, реци брату мојему да подијели са мном наслијеђе.
14. А он му рече: Човјече, ко мене постави судијом или дјелитељем над вама?
15. А њима рече: Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат.
16. Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човјека роди њива.
17. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?
18. И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја;
19. И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се,
20. А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?
21. Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
22. А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести, ни тијелом у шта ћете се одјенути;
23. Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.
24. Погледајте гавране како не сију, нити жању, нити имају ризницу ни житницу, и Бог их храни. А колико сте ви претежнији од птица!
25. А ко од вас бринући се може додати расту своме лакат један?
26. Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете за остало?
27. Погледајте кринове како расту: не труде се, нити преду; али вам кажем: ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28. Ако ли траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, колико ће више вас, маловјерни!
29. Ни ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се.
30. Јер све ово траже незнабошци овога свијета; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31. Него иштите Царство Божије, и све ово ће вам се додати.
32. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.
33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, гдје се лопов не приближава, нити мољац квари.
34. Јер гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше.
35. Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене.
36. А ви слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе.
37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.
38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним.
39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу.
40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији,
41. А Петар му рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима?
42. А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на вријеме?
43. Благо слуги ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако.
44. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га.
45. Ако ли рече слуга тај у срцу својему: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46. Доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће га. и дио његов метнуће с невјернима.
47. А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен;
48. А који није знао. па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен.
А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити: а коме је повјерено много, од њега ће се више искати.
49. Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио!
50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши!
51. Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење.
52. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје.
53. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје.
54. А и народу говораше: Кад видите облак гдје се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако.
55. И кад видите гдје југо дува кажете: Биће жега; и бива.
56. Лицемјери, лице неба и земље умијете распознавати, а вријеме ово како не распознајете?
57. А зашто и сами од себе не судите оно што је праведно?
58. Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу.
59. Кажем ти: Нећеш изићи оданде док не даш и посљедњу пару.
1. У то пак вријеме дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помијеша са жртвама њиховим.
2. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грјешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали?
3. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму?
5. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6. Каза пак ову причу: Неко имађаше смокву посађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7. Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посијеци је! Зашто и земљу да слаби?
8. А он одговарајући рече му: Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво.
9. Па ће можда родити; ако ли не, посјећи ћеш је доцније.
10. А учаше у једној синагоги суботом.
11. И гле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити.
12. А кад је видје Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје.
13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога.
14. А старјешина синагоге, негодујући што је Исус исцијели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни.
15. А Господ му одговори и рече: Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји?
16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?
17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их он чињаше.
18. А он говораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?
19. Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.
20. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?
21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.
22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.
23. Рече му пак неко: Господе, Је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:
24. Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26. Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.
27. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!
28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.
29. И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.
30. И гле, има посљедњих који ће бити први, и има првих који ће бити посљедњи.
31. У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32. И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ево изгоним демоне и вршим исцјељења данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтједосте!
35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видјети док не дође да речете: Благословен који долази у име Господње!
1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њега.
2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.
3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.
4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.
5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6. И не могоше му одговорити на то.
7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;
9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.
10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.
11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
12. А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.
13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;
14. И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15. А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!
16. А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17. И у вријеме вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.
18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.
19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.
22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.
23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.
24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им:
26. Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.
27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?
29. Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати.
30. Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.
31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада?
32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.
33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.
34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?
35. Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!
1. А приближаваху му се сви цариници и грјешници да га чују.
2. А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.
3. А он им каза причу ову говорећи:
4. Који човјек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5. И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се,
6. И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену.
7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем.
8. Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свјетиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе?
9. И нашавши сазове пријатељице и сусјетке, говорећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих.
10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грјешника који се каје.
11. И рече: Човјек неки имађаше два сина,
12. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.
13. И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
18. Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби,
19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.
20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.
21. А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.
22. А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24. Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25. А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?
27. А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.
28. А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.
31. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.
1. А ученицима својим говораше: Човјек неки бјеше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега, да му расипа имање.
2. И дозвавши га рече му: Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати.
3. А управитељ дома рече у себи: Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се.
4. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање.
5. И дозвавши редом дужнике господара својега, рече првоме: Колико ти дугујеш господару мојему?
6. А он рече: Сто мјера уља. И рече му: Узми признаницу своју и сједи те брзо напиши педесет.
7. Потом рече другоме: А ти, колико дугујеш? А он рече: Сто врећа пшенице. И рече му: Узми признаницу своју и напиши осамдесет.
8. И похвали господар неправедног управитеља што вјешто учини; јер су синови овога вијека вјештији од синова свјетлости у своме нараштају.
9. И ја вама кажем: Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вјечна обиталишта.
10. Који је вјеран у најмањем и у многом је вјеран; и ко је неправедан у најмањем и у многом је неправедан.
11. Ако, дакле, у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам повјерити истинско?
12. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?
13. Ниједан слуга не може два господара служити; јер, или ће једнога мрзити а другога вољети, или ће се једнога држати а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
14. А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.
15. И рече им:
Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом.
16. Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовијести, и сваки се труди да уђе у њега.
17. А лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти.
18. Сваки који отпушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштеницом, прељубу чини.
19. Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.
20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.
1. А и ученицима својим говораше: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе.
2. Боље би му било да му се воденични камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.
3. Пазите на себе! А ако ти сагријеши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му.
4. И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му.
5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере!
6. А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: Ишчупај се и усади се у море! — и послушао би вас.
7. А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: Ходи и одмах сједи за трпезу?
8. Зар му неће рећи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док једем и пијем, па послије ти једи и пиј?
9. Еда ли ће он захвалити слуги томе кад учини што му је заповјеђено? Не сматрам.
10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.
11. И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје.
12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,
13. И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!
14. И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.
15. А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа.
16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин.
17. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?
18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?
19. И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.
20. А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин.
21. Нити ће се рећи: Ево га овдје, или: ено га ондје; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.
22. А ученицима рече: Доћи ће дани када ћете зажељети да видите један од дана Сина Човјечијега, и нећете видјети.
23. И рећи ће вам: ево га овдје, или: ено га ондје; али не одлазите нити тамо јурите!
24. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој.
25. Али му најприје треба много пострадати, и одбачену бити од рода овога.
26. И како бјеше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човјечијега:
27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28. Слично као што бјеше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху.
29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све.
30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човјечији.
31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг.
32. Сјећајте се жене Лотове.
33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживјеће га.
34. Кажем вам: У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити;
35. Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга оставити;
36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37. И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је труп ондје ће се и орлови сабрати.
1. Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,
2. Говорећи:
У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3. А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.
4. И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,
5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.
6. И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
7. А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?
8. Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?
9. А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:
10. Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
13. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
15. А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им.
16. А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.
17. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега.
18. И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?
19. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
20. Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.
21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22. А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
23. А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.
24. А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!
25. Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.
26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?
27. А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће.
28. Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.
29. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега,
30. Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.
31. Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега.
32. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га.
33. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.
34. А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори.
35. А када се приближаваше Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи.
36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то?
37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!
39. А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
40. А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га
41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
42. А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је.
43. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.
1. И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.
2. И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат.
3. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста.
4. И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође.
5. А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.
6. И сиђе брзо; и прими га радујући се.
7. И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека.
8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.
9. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.
10. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.
11. А кад они то слушаху, настави казивати причу; јер он бјеше близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се одмах појавити Царство Божије.
12. Рече дакле:
Човјек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати.
13. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим.
14. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио.
16. И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса.
17. И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био вјеран, ево ти власт над десет градова.
18. И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса.
19. А он рече и њему: И ти буди над пет градова.
20. И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу;
21. Јер сам се бојао тебе, зато што си човјек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сијао, и сабираш гдје ниси вијао.
22. А он му рече: По твојим ћу ти ријечима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човјек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сијао, и сабирам гдје нисам вијао.
23. Па зашто ниси дао сребро моје у мјењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком?
24. И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25. И рекоше му: Господару, он има десет кеса.
26. Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27. А оне непријатеље моје који нису хтјели да ја царујем над њима, доведите амо, и исијеците их преда мном.
28. И рекавши ово Исус пође напријед идући навише у Јерусалим.
29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих,
30. Рекавши: Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.
31. И ако вас ко упита: Зашто дријешите? овако му кажите: Оно треба Господу.
32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33. А кад они дријешаху магаре, рекоше им господари његови: Што дријешите магаре?
34. А они рекоше: Оно треба Господу.
35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видјеше.
38. Говорећи: Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!
39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим.
40. И одговарајући рече им: Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.
41. И када се приближи, видјевши град заплака над њим,
42. Говорећи: Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.
43. Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна;
44. И срушиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен.
45. И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху,
46. Говорећи им: Написано је: Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
47. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да га погубе.
48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ бјеше прионуо уз њега слушајући га.
1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама.
2. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?
3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми: 4. Крштење Јованово — да ли бјеше с неба или од људи?
5. А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му. дакле, не вјеровасте?
6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк.
7. И одговорише да не знају откуда.
8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9. А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме.
10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.
11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку.
12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше.
13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега.
14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство.
15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда?
16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог!
17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?
18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза.
20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој.
21. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?
23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате?
24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу.
26. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.
27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,
28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему.
29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;
30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;
31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.
32. А послије свију умрије и жена.
33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.
34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају;
35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.
37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.
39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао.
40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече:
41. Како говоре да је Христос син Давидов?
42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,
43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.
44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?
45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама;
47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени.
1. А погледавши горе видје богате гдје мећу прилоге своје у ризницу храма.
2. А видје и једну сироту удовицу како меће ондје двије лепте;
3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију;
4. Јер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву имовину своју што имаше.
5. И кад неки говораху за храм да је украшен лијепим камењем и завјетним поклонима, рече:
6. Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.
7. И запиташе га говорећи: Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?
8. А он рече: Пазите да вас не преваре, јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, и: вријеме се приближило. Немојте, дакле, ићи за њима.
9. А када чујете за ратове и немире, немојте се уплашити; јер све то најприје треба да буде, али није одмах крај.
10. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;
11. И земљотреси велики биће по мјестима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба.
12. А прије свега овога дигнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намјеснике због имена мојега.
13. А то ће вам се догодити за свједочанство.
14. Ставите, дакле, у срца своја, да не смишљате унапријед како ћете одговарати;
15. Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници.
16. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас.
17. И сви ће вас омрзнути због имена мојега.
18. Ни длака с главе ваше неће пропасти.
19. Трпљењем својим спасавајте душе своје.
20. А када видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да се приближило опустошење његово.
21. Тада, који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у самоме граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град;
22. Јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано.
23. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Јер ће бити невоља велика на земљи, и гњев на народу овоме.
24. И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.
25. И биће знаци на сунцу и мјесецу и звијездама; и на земљи мука и невоља народима у ужасу од хуке морске и валова.
26. Умираће људи од страха и од очекивања онога што наилази на свијет; јер ће се силе небеске покренути.
27. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облаку са силом и славом великом.
28. А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.
29. И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета:
30. Кад видите да већ потјерају пупољке, сами знате да је већ близу љето.
31. Тако и ви кад видите да се ово збива, знајте да је близу Царство Божије.
32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
33. Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи.
34. Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада.
35. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцијеле земље.
36. Бдите, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избјегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човјечијега.
37. А бијаше он дању у храму и учаше, а ноћу излажаше и борављаше на гори званој Маслинска.
38. И сав народ хиташе јутром њему у храм да га слуша.
1. Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.
2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.
3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.
4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.
5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.
6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.
7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.
8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.
9. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо?
10. А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.
11. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите.
13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.
14. И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.
15. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам;
16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.
17. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом;
18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.
19. И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.
21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.
22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!
23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће. то учинити.
24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.
25. А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.
26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга.
27. Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.
29. И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта,
30. Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих.
31. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
32. А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.
33. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи.
34. А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.
35. И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.
36. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се.
38. А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је.
39. И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.
40. А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење.
41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се
42. Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде!
43. А јави му се анђео с неба кријепећи га.
44. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу.
45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
46. И рече им: Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!
47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: кога пољубим, тај је!
48. А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?
49. А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем?
50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо.
51. А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га.
52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њега рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?
53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.
54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.
55. И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима.
56. Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код ватре, и погледавши на њега рече: И овај бјеше са њим.
57. А он га се одрече говорећи: Жено, не познајем га.
58. И мало затим видје га и други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам.
59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.
60. А Петар рече: Човјече, не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.
61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије него што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.
62. И изишавши напоље, плакаше горко.
63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.
64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари?
65. И друге многе хуле говораху на њега.
66. И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион
67. Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати.
68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69. Од сада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије.
70. Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја.
71. А они рекоше: Што нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста његових.
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
2. И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
3. А Пилат га запита говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.
4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човјеку.
5. А они упорно наваљиваху говорећи: Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде.
6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је овај човјек Галилејац?
7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.
8. А Ирод видјевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желио да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак.
9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.
10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.
11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату.
12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.
13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старјешине и народ,
14. Рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;
15. А ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.
16. Да га, дакле, казним и пустим.
17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога.
18. А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву!
19. Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.
20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.
21. А они викаху говорећи: Распни га, распни!
22. А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим.
23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.
24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.
25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.
26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.
27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.
29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.
30. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!
31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.
33. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.
34. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку.
35. И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији.
36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат.
37. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!
38. А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
39. А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас!
40. А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако?
41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини.
42. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме.
43. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.
44. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.
45. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола.
46. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
47. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник.
48. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса.
49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
50. И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,
51. Који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије,
52. Приступивши Пилату заиска тијело Исусово.
53. И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен.
54. И дан бијаше петак, и субота освиташе.
55. А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово,
56. Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
1. А у први дан недјеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене;
2. Али нађоше камен одваљен од гроба.
3. И ушавши не нађоше тијело Господа Исуса.
4. И док се оне чуђаху томе, гле, два човјека стадоше пред њих у блиставим хаљинама;
5. А када се оне уплашише и оборише лица земљи, рекоше им: Што тражите живога међу мртвима?
6. Није овдје, него устаде; сјетите се како вам каза док бјеше још у Галилеји,
7. Говорећи како Син Човјечији треба да буде предан у руке људи грјешника и да буде разапет и трећи дан да васкрсне.
8. И сјетише се ријечи његових.
9. Па вративши се од гроба, јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.
10. А то бијаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11. И овима се учинише њихове ријечи као бунцање, и не вјероваше им.
12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило.
13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус.
14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима.
15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима.
16. Али очи њихове бјеху задржане да га не познају.
17. А он им рече: Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели?
18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?
19. И рече им: Шта? А они му рекоше: О Исусу Назарећанину, који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом;
20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га?
21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди.
22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу,
23. Па не нашавши тијело његово, дођоше говорећи да су видјеле и појаву анђела који говораху да је он жив.
24. И неки од наших отидоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.
25. А он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци!
26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју?
27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано.
28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде.
29. А они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече. И уђе да остане с њима.
30. И док он сјеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им.
31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих.
32. И рекоше они један другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?
33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бијаху с њима.
34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хљеба.
36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: Мир вам!
37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа.
38. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша?
39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам.
40. И ово рекавши показа им руке и ноге.
41. А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело?
42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу.
43. И узевши једе пред њима.
44. А њима рече: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.
45. Тада им отвори ум да разумију Писма.
46. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана,
47. И да се у његово име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима.
48. А ви сте свједоци овоме.
49. И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.
50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их.
51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо.
52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом,
53. И бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!
1. У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
2. Он бјеше у почетку у Бога.
3. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.
4. У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима.
5. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6. Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
7. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
8. Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости.
9. Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10. У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна.
11. Својима дође, и своји га не примише.
12. А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово;
13. Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14. И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15. Јован свједочи о њему и виче говорећи: Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер прије мене бјеше.
16. И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
18. Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави,
19. И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: Ко си ти?
20. И признаде и не порече; и признаде: Ја нисам Христос.
21. И упиташе га: Шта дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: Нисам. Јеси ли ти пророк? И одговори: Не.
22. А они му рекоше: Ко си? Да одговор дамо онима који нас послаше: Шта кажеш о себи самом?
23. Рече: Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк.
24. А изасланици бијаху од фарисеја.
25. И запиташе га и рекоше му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
26. Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.
27. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој.
28. Ово се догоди у Витанији с оне стране Јордана гдје Јован крштаваше.
29. А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!
30. Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше.
31. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом.
32. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему.
33. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на ње-му то је онај који крштава Духом Светим.
34. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.
35. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових.
36. И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије!
37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38. А Исус обазревши се и видјевши их, гдје иду за њим, рече им: Шта тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, гдје станујеш?
39. Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше гдје станује; и остадоше код њега онај дан. А бијаше око десетога часа.
40. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра.
41. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос.
42. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар.
43. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.
49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Бо-жији, ти си цар Израиљев.
50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога.
51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.
1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.
2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.
3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.
4. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој.
5. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините.
6. А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по двије или по три мјере.
7. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха.
8. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше.
9. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика.
10. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада.
11. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вјероваше у њега ученици његови.
12. Потом сиђе у Капернаум. он и мати његова и браћа његова и ученици његови, и ондје остадоше не много дана.
13. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим.
14. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове. и мјењаче новца гдје сједе.
15. И начинивши бич од узица. изагна све из храма, и овце и говеда: а мјењачима просу новац и столове испретура.
16. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца мога, дом трговине.
17. А ученици се његови сјетише да је написано: Ревност за дом твој изједа ме.
18. Јудејци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш?
19. Исус одговори и рсче им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.
20. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш?
21. А он говораше о храму тијела својега.
22. Када пак устаде из мртвих. сјетише се ученици његови да ово говораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус.
23. А када бјеше у Јерусалиму о празнику Пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи знаке његове које чињаше.
24. А сам Исус не повјераваше себе њима, јер их је он знао све.
25. И не требаше да му ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.
1. А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим. кнез јудејски.
2. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим.
3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега.
4. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом. не можс ући у Царство Божије.
6. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.
7. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго.
8. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.
9. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?
10. Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?
11. Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.
12. Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?
13. И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу.
14. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији,
15. Да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни,
16. Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.
17. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега.
18. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега.
19. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла.
20. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла.
21. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.
22. Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше.
23. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху.
24. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.
25. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења.
26. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему.
27. Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.
28. Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим.
29. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.
30. Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31. Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље Је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је;
32. И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима.
33. Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит.
34. Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.
35. Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.
36. Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.
1. Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеји чули да Исус више ученика задобија и крштава него Јован -
2. Иако сам Исус не крштаваше него ученици његови -
3. Остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.
4. А ваљало му је проћи кроз Самарију.
5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.
6. А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа.
7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8. Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране.
9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима.
10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу.
11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива?
12. Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;
14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.
15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.
16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо.
17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;
18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.
19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.
21. Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.
22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.
23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.
24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.
25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све.
26. Рече јој Исус: Ја сам — који говорим с тобом.
27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?
28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:
29. Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?
30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему.
31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи!
32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе?
34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело.
35. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.
36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање.
37. Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање.
38. Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.
39. А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних.
40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана.
41. И много их више вјерова за ријеч његову,
42. Те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.
43. А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју.
44. Јер сам Исус посвједочи да пророк у својој постојбини нема части.
45. А када дође у Галилеју, примише га Галилејци, који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму о Празнику, јер и они дођоше на Празник.
46. Исус пак дође опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино.
И бјеше неки царев човјек чији син боловаше у Капернауму.
47. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на самрти.
48. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да повјерујете.
49. Рече му царев човјек: Господе, дођи док није умрло дијете моје.
50. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус и пође.
51. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дијете је твоје живо.
52. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница.
53. Тада разумје отац да то бјеше у онај час у који му рече Исус: Син твој је жив. И вјерова он и сва кућа његова.
54. Ово је опет друго знамење које учини Исус дошавши из Јудеје у Галилеју.
1. Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.
3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
5. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.
6. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш?
7. Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе прије мене.
8. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
9. И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.
10. Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар.
11. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13. А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту.
14. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.
15. Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.
16. И зато гоњаху Јудејци Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.
17. А Исус им одговори:
Отац мој до сада дјела, и ја дјелам.
18. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу.
19. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син;
20. Јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите.
21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава.
22. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину.
23. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао.
24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће.
26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији.
28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега,
29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.
30. Ја не могу ништа чинити сам од себе;
Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
31. Ако ја свједочим сам за себе, свједочанство моје није истинито.
32. Други је који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене.
33. Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину.
34. А ја не примам свједочанство од човјека, него ово говорим да се ви спасете.
35. Он бјеше свјетиљка која гораше и свијетљаше; а ви хтједосте мало времена да се радујете свјетлости његовој.
36. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер дјела која ми даде Отац да их свршим, ова дјела која ја чиним свједоче за мене да ме је Отац послао.
37. И Отац који ме посла он је и посвједочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видјели.
38. И ријеч његову немате да обитава у вама; зато што ви не вјерујете Ономе кога Он посла.
39. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени;
40. И нећете да дођете к мени да имате живот.
41. Славу од људи не примам,
42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44. Како ви можете вјеровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите?
45. Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате.
46. Јер да вјеровасте Мојсеју, вјеровали бисте и мени; јер он писа о мени.
47. А кад његовим Писмима не вјерујете, како ћете вјеровати мојим ријечима?
1. Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.
2. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.
3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.
4. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.
5. Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу?
6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.
7. Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије.
8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:
9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?
10. А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада.
11. А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше.
12. А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.
13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.
14. А људи видјевши знамење које учини Исус говор. аху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.
15. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.
16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,
17. И ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима.
18. А море се подизаше од великога вјетра.
19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.
20. А он им рече: Ја сам; не бојте се!
21. И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.
22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;!
23. А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари.
24. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.
25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?
26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.
27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.
28. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија?
29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.
30. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш?
31. Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.
32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;
33. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.
34. Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!
35. А Исус им рече:
Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети.
36. Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.
37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.
38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.
39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.
40. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
41. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,
42. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?
43. А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.
44. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
45. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.
46. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.
47. Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.
48. Ја сам хљеб живота.
49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.
50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.
52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?
53. А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
55. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.
56. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.
57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.
58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.
59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.
60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?
61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62. А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?
63. Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.
64. Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.
65. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.
66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
67. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?
68. Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.
69. И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Син Бога живога.
70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.
71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он иамјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.
1. И послије тога хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтједе да ходи, пошто тражаху Јудејци да га убију.
2. Бијаше пак близу јудејски празник Сјеница.
3. Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју. да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш;
4. Јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш. покажи се свијету.
5. Јер ни браћа његова не вјероваху у њега.
6. Тада им рече Исус: Вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда спремно.
7. Не може свијет мрзити вас; а мене мрзи јер ја свједочим о њему да су дјела његова зла.
8. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје вријеме још није испунило.
9. Рекавши им ово, остаде у Галилеји.
10. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као утајности.
11. А Јудејци га тражаху о Празнику и говораху: Гдје је онај?
12. И бијаху о њему многе препирке у народу: једни говораху да је добар, а други говораху: не, него вара народ.
13. Али нико не говораше јавно о њему због страха од Јудејаца.
14. А већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше.
15. И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио?
16. Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Онога који ме је послао.
17. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим.
18. Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде.
19. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете?
20. Одговори народ и рече: Демон је у теби; ко тражи да те убије?
21. Одговори Исус и рече им: Једно дјело учиних, и сви се дивите томе.
22. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човјека.
23. Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека излијечих у суботу?
24. Не судите по изгледу, него праведан суд судите.
25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај кога траже да убију?
26. И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос?
27. Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је.
28. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, којега ви не знате.
29. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла.
30. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не бјеше дошао час његов.
31. А од народа многи повјероваше у њега, и говораху: Када дође Христос, зар ће више знамења чинити него овај што учини?
32. Чуше фарисеји да народ о њему тако говори, и послаше фарисеји и првосвештеници слуге да га ухвате.
33. Тада Исус рече: Још мало времена сам са вама, па идем Ономе који ме је послао.
34. Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.
35. А Јудејци рекоше међу собом: Куда овај намјерава да иде, а да га ми нећемо наћи? Не мисли ли ући у расијање јелинско и учити Јелине?
36. Шта значи ова ријеч коју рече: Тражићете ме и нећете наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?
37. А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: Ко је жедан нека дође мени и пије!
38. Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.
39. А ово рече о Духу кога требаше да приме они који вјерују у име његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.
40. А многи од народа, чувши ту ријеч, говораху: Ово је заиста Пророк.
41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос доћи из Галилеје?
42. Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова и из села Витлејема гдје бјеше Давид?
43. Тако настаде раздор у народу због њега.
44. А неки од њих хтједоше да га ухвате; али нико не метну руку на њега.
45. Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46. Слуге одговорише: Никада човјек није тако говорио као овај човјек.
47. Тада им одговорише фарисеји: Зар сте се и ви преварили?
48. Вјерова ли ко у њега од главара или од фарисеја?
49. Него народ овај који не зна Закон, проклет је!
50. Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и бјеше један од њих:
51. Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?
52. Одговорише му и рекоше: Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.
53. И отидоше сваки дому своме.
1. А Исус отиде на Маслинску гору.
2. И ујутру опет дође у храм, и сав народ долажаше к љему; и сједе и учаше их.
3. А књижевници и фарисеји доведоше жену ухваћену у прељуби, и поставише је на средину.
4. И рекошс му: Учитељу, ова жена је ухваћена у прељуби на дјелу;
5. А Мојсеј нам у Закону заповједи да такве каменујемо. Ти дакле, шта велиш?
6. Ово пак рекоше искушавајући га да би га имали за што окривити. А Исус сагнувши се доље, писаше прстом по земљи.
7. А кад га упорно питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без гријеха нека први баци камен на њу.
8. Па се опет саже доље и писаше по земљи.
9. А они чувши то, и покарани од своје савјести, излажаху један по један, почевши од старјешина до посљедњих; и остаде Исус сам и жена стојећи на средини.
10. А када се Исус исправи, и не видјевши никога до саму жену, рече јој: Жено, гдје су они што те тужаху? Зар те нико не осуди?
11. А она рече: Нико. Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди, и од сада више не гријеши,
12. Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота.
13. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје није истинито.
14. Исус одговори и рече им: Ако ја и свједочим за самога себе, истинито је свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.
16. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који ме посла.
17. А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.
18. Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла.
19. Тада му говораху: Гдје је Отац твој? Исус одговори: Не знате ни мене ни Оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мојега.
20. Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.
21. А Исус им поново рече: Ја идем, и тражићете ме; и помријећете у гријеху своме; куд ја идем ви не можете доћи.
22. Тада рекоше Јудејци: Да се неће сам убити, јер говори: куд ја идем ви не можете доћи?
23. И рече им: Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свијета, ја нисам од овога свијета.
24. Зато вам и рекох да ћете помријети у гријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у гријесима својим.
25. Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем.
26. Много имам о вама говорити и судити; али Онај који ме лосла истинит је, и ја говорим у свијету оно што чух од њега.
27. И не разумјеше да им говори за Оца.
28. А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човјечијега, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам од себе не чиним: него како ме научи Отац мој онако говорим.
29. И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.
30. Кад он ово говораше, многи повјероваше у њега.
31. Тада Исус говораше оним Јудејцима који су му повјеровали: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици;
32. И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.
33. Одговорише му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: постаћете слободни?
34. Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху.
35. А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.
36. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.
37. Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да ме убијете, јер моја ријеч нема мјеста у вама.
38. Ја говорим што сам видио од Оца својега, и ви. дакле, чините што сте видјели од оца вашега.
39. Одговорише и рекоше му: Отац наш је Авраам. Исус им рече: Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.
40. А сада тражите да убијете мене, човјека који сам вам казао истину, коју чух од Бога. То Авраам није чинио.
41. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: Ми нисмо рођени од блуда; једнога оца имамо — Бога.
42. А Исус им рече: Кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла.
43. Зашто не разумијете говор мој? Јер не можете да слушате ријеч моју.
44. Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи.
45. А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.
46. Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?
47. Онај који је од Бога, ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
48. А Јудејци одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби?
49. Исус одговори: У мени демона нема, него поштујем Оца својега; а ви ме срамотите.
50. А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди.
51. Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек.
52. Тада му рекоше Јудејци: Сада знамо да је демон у теби. Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти вавијек.
53. Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше. Ко се ти сам правиш?
54. А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш,
55. И не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и ријеч његову држим.
56. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се.
57. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио?
58. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам.
59. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.
1. И пролазећи видје човјека слијепа од рођења.
2. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп?
3. Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.
4. Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити.
5. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету.
6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме.
7. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући.
8. А сусједи и они који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: Није ли ово онај што је сједио и просио?
9. Једни говораху да је он. а други да је налик на њега. Он говораше: Ја сам.
10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?
11. Он одговори и рече: Човјек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.
12. Тада му рекоше: Гдје је он? Рече: Не знам.
13. Онда њега, некадашњега слијепца, одведоше фарисејима.
14. А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи.
15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: Блато ми метну на очи, и умих се и видим.
16. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботу. Други говораху: Како може човјек грјешан таква знамења чинити? И наста раздор међу њима.
17. Опет рекоше слијепцу: Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.
18. Тада Јудејци не вјероваше за њега да је био слијеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао,
19. И запиташе их говорећи: Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слијеп? Како, дакле, сада види?
20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп;
21. А како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.
22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа.
23. Зато рекоше родитељи његови: Одрастао је, њега питајте.
24. Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп. и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човјек грјешан.
25. А он одговори и рече: Је ли грјешан, не знам; једно знам — да ја бијах слијеп, и сада видим.
26. Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твоје?
27. Одговори им: Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?
28. Они га изгрдише и рекоше: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви.
29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.
30. Одговори човјек и рече им: У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје.
31. А знамо да Бог не слуша грјешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша.
32. Откако је вијека није се чуло да ико отвори очи рођеноме слијепцу.
33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.
34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гријесима, па ти нас да учиш? И истјераше га напоље.
35. Чу Исус да га истјераше напоље, па нашавши га рече му: Вјерујеш ли ти у Сина Божијега?
36. Он одговори и рече: А ко је он, Господе, да у њега вјерујем?
37. А Исус му рече: И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.
38. А он рече: Вјерујем, Господе! И поклони му се.
39. И рече Исус: За суд ја дођох у овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.
40. И чуше ово неки од фарисеја који бијаху са њим, и рекоше му: Еда ли смо и ми слијепи?
41. Рече им Исус: Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха; а сада кажете: видимо, тако ваш гријех остаје.
1. Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник.
2. А који улази на врата пастир је овцама.
3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их;
4. И када своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5. А за туђином неће поћи, него ће побјећи од њега, јер не познају глас туђинаца.
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта бијаше то што им говораше.
7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама.
8. Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.
9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.
11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их.
13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17. Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем.
18. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповијест примих од Оца свога.
19. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима због ових ријечи.
20. А многи од њих говораху: У њему је демон, и махнита. Што га слушате?
21. Други говораху: Ово нису ријечи бјесомучника. Зар може демон слијепима очи отварати?
22. А бијаше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и бијаше зима.
23. И ходаше Исус у храму по тријему Соломонову.
24. И Јудејци га опколише и говораху му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.
25. Исус им одговори: Рекох вам па не вјерујете. Дјела која творим ја у име Оца својега, она свједоче о мени,
26. Али ви нe вјерујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох.
27. Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.
28. И ја им дајем живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29. Отац мој који ми их је дао већи је од свију: и нико их не можe отeти из руке Оца мојега.
30. Ја и Отац једно смо.
31. А Јудејци опет подигоше камење да га каменују.
32. Исус им одговори: Многа добра дјела показах вам од Оца својега, за које од тих дјела ме каменујете?
33. Одговорише му Јудејци говорећи: Не каменујемо те за добро дјело, него за хулу, што се ти. човјек будући, правиш Бог.
34. Одговори им Исус: Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте?
35. Кад оне назва боговима, којима ријеч Божија би дата. а Писмо се не може укинути,
36. Како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свијет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији?
37. Ако не творим дјела Оца својега, не вјерујте ми.
38. Ако ли творим, иако мени не вјерујете, дјелима вјерујте, да познате и вјерујете да је Отац у мени и ја у њему.
39. Тада опет тражаху да га ухвате; али им се измаче из руку.
40. И отиде опет преко Јордана на мјесто гдје Јован најприје крштаваше; и остаде ондје.
41. И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједно знамење, али све што каза Јован за овога истина бјеше.
42. И многи вјероваше у њега ондје.
1. Бијаше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.
2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом,
3. Онда сестре послаше к њему говорећи: Господе. ево болује онај кога ти љубиш.
4. А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.
5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.
6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше.
7. Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?
9. Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета;
10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.
11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.
12. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао, устаће.
13. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.
14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије.
15. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему.
16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18. А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија.
19. И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим.
20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома.
21. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој.
22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.
23. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.
24. Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан.
25. Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће.
26. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?
27. Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет.
28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те.
29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.
30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта.
31. А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.
32. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.
33. Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,
34. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.
35. Исусу ударише сузе.
36. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.
37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре?
38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој.
39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.
40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију?
41. Тада склонише камен гдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!
42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.
43. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље!
44. И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нека иде.
45. Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.
46. Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: Шта да радимо? Овај човјек чини многа знамења.
48. Ако га оставимо тако, сви ће повјеровати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ.
49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше првосвештеник, рече им: Ви не знате ништа;
50. Нити помишљате да је за нас боље да један човјек умре за народ, а не да сав народ пропадне.
51. А ово не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умријети за народ;
52. И не само за народ, него и да расијану дјецу Божију сабере у једно.
53. Од тога, дакле, дана договорише се да га убију.
54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и ондје борављаше са ученицима својим.
55. А бјеше близу Пасха јудејска, и многи из цијеле земље отидоше у Јерусалим прије Пасхе да се очисте.
56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: Шта вам се чини, да неће доћи на Празник?
57. А првосвештеници и фарисеји бијаху издали заповијест, ако ко дозна гдје је, нека јави да га ухвате.
1. А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.
2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.
3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:
5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
6. А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;
8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
12. Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13. Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!
14. А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:
15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.
16. Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.
17. А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.
19. А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за њим.
20. А бијаху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.
21. Они, дакле, приступише Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине, хоћемо да видимо Исуса.
22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.
23. А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.
24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.
25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свијету сачуваће га за живот вјечни.
26. Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.
27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.
28. Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити!
29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио.
30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради.
31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.
32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.
33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети.
34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?
35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.
36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.
37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вјероваху у њега;
38. Да се испуни ријеч Исаије пророка који рече: Господе, ко вјерова проповједи нашој? И рука Господња коме се откри?
39. Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:
40. Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.
41. Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему.
42. Али и од старјешина многи вјероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;
43. Јер завољеше више славу људску него славу Божију.
44. А Исус повика и рече: Ко вјерује у мене, не вјерује у мене, него у Онога који ме је послао.
45. И ко види мене, види Онога који ме је послао.
46. Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами.
47. И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не судим; јер не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.
48. Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.
49. Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповијест шта да кажем и шта да говорим.
50. И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.
1. А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја.
2. И кад би вечера, пошто ђаво већ бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда,
3. Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде,
4. Устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме.
5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан.
6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?
7. Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети.
8. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном.
9. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу.
10. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти.
12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам.
14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.
15. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините.
16. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.
17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
18. Не говорим о свима вама; ја знам које изабрах; него да се испуни Писмо: Који са мном хљеб једе, подиже пету своју на мене.
19. Од сада вам говорим прије него се збуде, да, када се збуде, вјерујете да Ја јесам.
20. Заиста, заиста вам кажем: Који прима онога кога пошаљем, мене прима; а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.
21. Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, један од вас издаће ме.
22. Онда се ученици згледаху међу собом, и бијаху у недоумици о коме говори.
23. А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, бјеше наслоњен на наручје Исусово.
24. Њему, дакле, Симон Петар даде знак да упита ко би то био о коме говори.
25. А овај, наслонивши се на прса Исусова, рече му: Господе, ко је то?
26. Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај, даде Јуди Симоновом Искариотском.
27. И по залогају тада уђе у њега сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш, чини брже.
28. А ово не разумједе нико од оних што бијаху за трпезом зато му рече.
29. А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: Купи што нам треба за празник: или да даде штогод сиромасима.
30. А он узевши залогај одмах изиђе: а бјеше ноћ.
31. Кад он изиђе, Исус рече:
Сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему.
32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.
33. Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим.
34. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге.
35. По томе ће сви познати: да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.
36. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.
37. Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе.
38. Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш.
1. Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте.
2. У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто.
3. И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја. будете и ви.
4. И куда ја идем знате, и пут знате.
5. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?
6. Исус му рсче: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене.
7. Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га.
8. Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.
9. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
10. Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени?
Ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела.
11. Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте ми.
12. Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене. дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.
13. И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину.
14. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.
15. Ако ме љубите, заповијести моје држите,
16. И ја ћу умолити Оца. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек,
17. Духа Истине, кога свијет не може примити. јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.
18. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама.
19. Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети.
20. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама.
21. Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.
22. Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету?
23. Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.
24. Ко мене не љуби, ријечи моје не држи; а ријеч коју чујете није моја него Оца који ме је послао.
25. Ово сам вам говорио док сам боравио с вама.
26. А Утјешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох.
27. Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје.
Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји.
28. Чусте да вам ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене.
29. А сада сам вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде.
30. Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа.
31. Него да зна свијет да љубим Оца, и као што ми заповједи Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде!
1. Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар.
2. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди.
3. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио.
4. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете.
5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. јер без мене не можете чинити ништа.
6. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
7. Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам.
8. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици.
9. Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој.
10. Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој.
11. Ово сам вам казао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни.
12. Ово је заповијест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим.
13. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.
14. Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам.
15. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам.
16. Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да.
17. Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге.
18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас.
19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.
20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.
21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.
22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.
23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи.
24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега.
25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што.
26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене.
27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном.
1. Ово сам вам казао да се не саблазните.
2. Изгониће вас из синагога;
Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.
3. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
4. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бијах с вама.
5. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?
6. Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше.
7. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама.
8. И кад Он дође, покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд.
9. За гријех, дакле, што не вјерују у мене;
10. За правду пак, што идем Оцу својему, и више ме нећете видјети;
11. А за суд, што је кнез овога свијета осуђен.
12. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити.
13. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази.
14. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.
15. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.
16. Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу.
17. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу?
18. Говораху, дакле: Шта је то што каже: мало? Не знамо шта говори.
19. А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме.
20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет.
22. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас.
23. И у онај дан нећете ме питати ништа.
Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.
24. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена.
25. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу.
26. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас:
27. Јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох.
28. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу.
29. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш.
30. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе.
31. Исус им одговори: Сада ли вјерујете?
32. Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном.
33. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет.
1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе;
2. Као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни.
3. А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.
4. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим.
5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.
6. Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржали.
7. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.
8. Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла.
9. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.
10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима.
11. И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми.
12. Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо.
13. А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.
14. Ја сам им дао ријеч твоју: и свијет их омрзну, јер нису од свијета, као ни ја што нисам од свијета.
15. Не молим да их узмеш са свијета, него да их сачуваш од злога.
16. Од свијета нису, као ни ја што нисам од свијета.
17. Посвети их истином твојом: ријеч твоја јесте истина.
18. Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет.
19. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином.
20. Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене:
21. Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао.
22. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно.
23. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш.
24. Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета.
25. Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.
26. И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима.
1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.
2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше ондје са ученицима својим.
3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем.
4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите?
5. Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов.
6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу.
7. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду.
9. Да се испуни ријеч коју рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао.
10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо.
11. Тада рсче Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?
12. Онда чета и заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га,
13. И одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године.
14. А Кајафа бјеше онај што даде савјет Јудсјцима да је боље да један човјек умре за народ.
15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориштс првосвештеника.
16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра.
17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече: Нисам.
18. А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се.
19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову.
20. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету: ја свагда учих у синагоги и у храму. гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих.
21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих.
22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику?
23. Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш?
24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику.
25. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам.
26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту са њим?
27. Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека?
30. Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби.
31. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити.
32. Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети.
33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски?
34. Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?
35. Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?
36. Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде.
37. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
38. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему.
39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?
40. Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник.
1. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га.
2. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину,
3. И говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима.
4. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице.
5. А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека!
6. Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи:
Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.
7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.
8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.
9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?
11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех.
12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.
13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата.
14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш!
15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара.
16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота.
18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини.
19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски.
20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски.
21. А првосвештеници јудејски говораху Пилату: Не пиши: цар јудејски, него да он рече: ја сам цар јудејски.
22. Пилат одговори: Што писах, писах.
23. Војници пак када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дијела, свакоме војнику по дио, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана изједна.
24. Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти. Да се испуни Писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку. Војници, дакле, тако учинише.
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина!
27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.
28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам!
29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим.
30. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух.
31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.
32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим:
33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени,
34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете.
36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити.
37. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.
38. А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.
39. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.
40. Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују.
41. А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен.
42. Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса.
1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба.
2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га положише.
3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу.
4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб.
5. И надвиривши се, видје покрове гдје леже; али не уђе.
6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и видје покрове гдје леже.
7. И убрус који бјеше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном мјесту.
8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и видје и вјерова;
9. Јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.
10. Онда се ученици опет вратише дома.
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб
12. И видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело Исусово.
13. И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише.
14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус.
15. Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узети.
16. Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу!
17. Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.
18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече.
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам!
20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
21. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.
22. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети!
23. Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.
24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.
25. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати.
26. И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам!
27. Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
28. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!
29. Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше.
30. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој.
31. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово.
1. Послије тога опет се јави Исус ученицима својим на мору Тиверијадском. А јави се овако:
2. Бијаху заједно Симон Петар и Тома, звани Близанац, и Натанаило из Кане Галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика његових.
3. Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Изиђоше и уђоше одмах у лађу, и оне ноћи не ухватише ништа.
4. А кад већ настаде јутро, стајаше Исус на обали, али ученици не познаше да је то Исус.
5. А Исус им рече: Дјецо, немате ли што за јело? Одговорише му: Немамо.
6. А он им рече: Баците мрежу са десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ је не могаху извући од мноштва рибе.
7. Онда онај ученик, кога љубљаше Исус, рече Петру: То је Господ! А Симон Петар, када чу да је Господ, опаса се огртачем, јер бјеше наг, и баци се у море.
8. А други ученици стигоше лађицом, јер не бијаху далеко од земље него око двјеста лаката, вукући мрежу са рибом.
9. Чим пак изиђоше на земљу, видјеше огањ наложен и на њему положену рибу, и хљеб.
10. Исус им рече: Донесите од рибе што сада ухватисте.
11. А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба, сто педесет и три; и од толикога мноштва не продрије се мрежа.
12. Рече им Исус: Ходите, обједујте. А ниједан од ученика не смједе да га упита: Ко си ти? знајући да је Господ.
13. Тада дође Исус, и узе хљеб и даде им, тако и рибу.
14. Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.
15. А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напасај јагањце моје.
16. Рече му опет по други пут: Симоне Јонин, љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чувај овце моје.
17. Рече му трећи пут: Симоне Јонин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус: Напасај овце моје.
18. Заиста, заиста ти кажем: Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтио; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш.
19. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: Хајде за мном!
20. А Петар осврнувши се видје гдје за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: Господе, ко је тај који ће те издати?
21. Видјевши Петар овога, рече Исусу: Господе, а шта ће овај?
22. Исус му рече: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.
23. Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети; али Исус му не рече да неће умријети, него: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?
24. Ово је онај ученик који свједочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито свједочанство његово.
25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.
По јеврејском бројању то је девет часова ујутро; и даље: шести час је подне, једанаести час је пет сати после подне.
Море књиге Golden-Ship.ru